POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOŠLI NA FORUM O POEZIJI I JOŠ PONEČEMU !
 
 POČETNAPOČETNA  PitanjaPitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

Natisi iz štampe, recenzije, kritike itd

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> ČLANOVI
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
ljuba-trebotin
Site Admin


Pridružio: 10 Avg 2006
Poruke: 279
Lokacija: Kruševac

PorukaPoslao: Pet Jan 12, 2007 11:05 pm    Naslov: Natisi iz štampe, recenzije, kritike itd Odgovoriti sa citatom

Ovu temu otvaram na predlog Maria Deyane.

Ovde možete objaviti sve recenzije, kritike, natpise iz štampe, kao i vesti sa drugih medija, o vašim ostvarenjima, kako bi svi posetioci ovog sajta mogli steći pravi uvid u vaš književni opus!

_________________
*Šta je mir duše, naspram oštrih ivica slobode*
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora
Alfa



Pridružio: 24 Nov 2007
Poruke: 33

PorukaPoslao: Pet Nov 30, 2007 12:23 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Intervju sa romanopsicem, pripovjedačem i režiserom Miodragom Lukićem


RomanopisacRoman ili drama?

U više navrata smo izveštavali o Srpsko-švajcarskom pozorištu Duga i predstavama koje su odigrane u dve godine postojanja. Čovek koji je napisao svih osam drama koje su do sada odigrane za sebe kaže da je pre svega romanopisac i pripovedač pa tek onda dramski pisac i režiser.


Ja Vas poznajem kao romanopisca, dobrog romanopisca, čitao sam sve Vaše romane i moram priznati da sam se iznenadio kada sam čuo da ste osnovali pozorište.

Pripovijedač, recimo da sam bio i ostao samo pripovijedač, čovek koji priča priče, kao što je činio moj djed iako je bio nepismen. Za razliku od njega i inih mojih predaka koji su predanja prenosili usmenim putem sa koljena na koljeno, ja sam naučio da pišem. Inače moji zemljaci Majevičani govore vrlo opisno, pa ćete ako imate strpljenja da ih slušate primjetiti da najbeznačajniji dogadjaj opišu tako da požalite što se niste zatekli na mjestu dogadjaja. Dakle, kao što rekoh i u pozorištu sam ostao pripovjedač, jer pozorišni komadi i nisu ništa drugo do priče ispričane na jedan drugi način, uz pomoć glumaca, pozornice, rasvjete i zvuka...

Šta Vam je draže roman ili drama?

Ne mogu da kažem da mi je draže jedno ili drugo. Pisanje romana je jednostavnije jer zahtijeva samo pribor za pisanje i inspiraciju, dok u pozorišni komad moram da uložim mnogo više, jer isti moram sam i da režiram, pobrinem se za kostime, kulise i organizaciju. Istina ne radim sam već sa saradnicima iz pozorišta, gdje slobodno mogu da kažem najveći dio posla organizacionog karaktera obavlja naš blagajnik Dejan Ilić koga iz milja zovemo Laza Paču.

Vratimo se za trenutak ipak Vašoj prvoj ljubavi, romanu. Objavili ste do sada četiri romana, Ludi Vjetar, Studio Evropa, Ranjeni Vuk i Sudbine, da li ove godine možemo očekivati neki novi roman ili ste svu pažnju posvetili pozorištu?

U svakom slučaju ove godine će da se pojavi bar jedan moj roman, iako je bilo planirano da objavim tri romana. Situacija u Srbiji je takva kakva je, pa mogu biti zadovoljan i sa jednim romanom godišnje, iako sam prošle godine objavio tri. Naslov romana je Hijene, a sadržaj romana..ma dozvolite da Vas iznenadim. Moram da pomenem vlasnika izdavačke kuće Legenda iz Čačka, velikog čovjeka, gospodina Dragan Biserčića koji će ove godine, po mojoj preporuci, objaviti pored mog romana Hijene i roman Spirala šaha švajcarskog pisca i političara Oskara Frajsingera.

Znači li to da neće biti sličan dosadašnjim romanima, gde su glavni junaci uglavnom Srbi iz Bosne, a radnja romana uvijek pomalo skače iz Švajcarske u Bosnu u vrijeme kada je tamo bio rat.

Romanopisac
Ne, s tim da nije uvijek glavni junak Srbin, glavni junak romana Sudbine je Šva0
jcarac. U romanu Hijene je glavni junak Srbin iz Bosne, zove se Ognjen, ali za razliku od Draže, Luke, i Nemanje , Ognjen nije patriota u mjeri u kojoj su oni bili i nije dijete sa sela već je odrastao u Sarajevu. No kad već pomenuste to da su glavni junaci Srbi iz Bosne, doživio sam ovih dana nešto veoma ružno. Nazvao me prije par dana čovjek porijeklom iz Srbije, odnosno Vojvodine, koji nije Srbin ali je drzavljanin Srbije i rekao mi da ja kroz svoje romane nas predstavljam u ružnom svjetlu ovdje u Švajcarskoj. Ispostavilo se da gospodin nije pročitao ni jedan moj roman, ali je čuo iz „povjerljivih“ izvora da ja pišem o Bosancima i tako ružno predstavljam sve strance u Švajcarskoj. Znao sam šta treba da mu kažem, ali sam se suzdržao i zahvalio mu na pozivu. Pričam Vam ovo samo da pokažem kako može biti nazahvalno biti pisac. Nigdje u svijetu ljudima ne pada na pamet da pozovu telefonom nekog pisca koga ne poznaju, ali kako je Švajcarska mala zemlja, a mi ovde kao da živimo u jednom selu, dešava se da me čitaoci zovu da bi me pitali nešto u vezi sadržaja knjige, a evo desilo se da me pozove i neko ko nije čitalac ali je sebi dao za pravo da me kritikuje.

Znači nije lako biti pisac u dijaspori? Pisali ste koliko znam i filmske scenarije? Da li je već snimljen neki film?

Ubijedjan sam da nije lako biti pisac bilo gdje u svijetu. Pisanje je posao koji ljudi vrlo često ne smatraju ozbiljnim, a često pisac ne dočeka priznanje nego ga slave i uvrštavaju biblioteke posthumano. Da napisao sam tri scenarija, a radim na četvrtom iako još ni po jednom nije snimljen film. Saradjivao sam sa režiserom Sergejom Stanojkovskim koji je prije tri godine snimio film Kontakt po scenariju Gordana Mihića sa Nikolom Kojom u glavnoj ulozi. Već dvije godine pokušavamo da nadjemo producente za film po mom prvom romanu, Ludi Vjetar, ali još nismo sakupili dovoljno novca. Predvidjeni bužet je tri i po miliona evra što je za evropske uslove vrlo skup film, pa se bojim da ćemo izgubiti još dosta vremena dok ne budemo imali dovoljno novca za početak snimanja.

Znači u filmskoj industriji sve ide polako, a u pozorištu radite predstave jednu za drugom. U dve godine postojanja pozorišta napisali ste i režirali osam predstava, što je s obzirom da svi vaši saradnici rade po devet časova dnevno na svojim redovnim poslovima, veliki uspeh.

Da moram i u pozorištu čekati na finasijere vjerovatno do sada ne bismo završili ni jednu predstavu niti bi pozorište postojalo. Osim nekolicine naših privrednika koji su nas pomogli, kao što su Aćimović Ranko, Dragosavljević Mićo, Mitić Vasiljko, mi nismo imali finasijera. Sve što smo uradili, uradili smo sami, na sopstveni rizik i uz izdvajanje iz svog džepa. O tome da mi, iako smo igrali u skoro cijeloj Švajcarskoj, ne možemo govoriti o zaradi ne moram ni da Vam pričam, ipak zadovoljni smo da nismo u minusu.

Poslednja predstava koju sam gledao, „Odlaganje života“ je bila dobro posećena, a čini mi se i odlično primljena od publike. Verujete mi da sam bio skeptičan kada sam pročitao saržaj, jer radnju ste smestili u javnu kuću Studio Evropa, moram da primetim da nema nikakve veze sa vašim istoimenim romanom, zar se niste bojali da će Vas opet neko pozvati i reći da nas predstavljate u ružnom svetlu?

Dobro ste primjetili, Odglanje života nema ništa zajedničko sa romanom Studio Evropa. Naziv javne kuće je uzet čisto radi simbolike koja je više nego jasna. Uopšte nisam strahovao da će me neko pogrešno razumjeti, u pozorište dolaze pametni ljudi.

Za kraj, gde čitaoci mogu da kupe vaše knjige?

U Srbiji u većini knjižara, kao i na svim internet knjižarama, kao što su Knjižara.com, Naša-knjiga ili Knjižara-vesti, a ovde u Švajcarskoj u Badenu moje knjige, kao i mnoštvo drugih knjiga, prodaje gospodja Koviljka Ninković.

Razgovor vodio Borivoje Krekulović

13.7.2007.
_________________
Čim se genije pojavi glupaci se udruže protiv njega.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Alfa



Pridružio: 24 Nov 2007
Poruke: 33

PorukaPoslao: Pet Nov 30, 2007 12:24 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Roman, Hijene

Izašao je iz štampe Vaš peti roman, kako smo čuli, knjiga je o ljudima, a nosi naslov Hijene, o kakvim ljudima se govori u knjizi koja nosi ovakav naslov?
Ne bi trebalo da roman svedemo na naslov, niti da ono, što je iako vrlo važno, ipak nije suština djela. Hijene su priča o usamljenom čovjeku koji pluta u matici koja ga je povukla. Usamljenom u onoj mjeri u kojoj je usamljen naš narod u poslednjih petanestak godina. Kopile, pomalo Edipovac, traži oca i bježi od istine da je saučesnik u nečem prljavom makar i protiv sopstvene volje.

Ali vi u vašoj knjizi govorite o humanitarcima koji su imali blanko potpisane od Karadžića i Mladića i čini se oštro kritikujete našu elitu u Švajcarskoj?
Ne, ne govorim ja, već jedan od junaka romana, Čikin. Čovjek koji piše pisma, institucijama, vladi, patrijaršiji, redakcijama i skreće pažnju na ponašanje tih ljudi, naravno po starom srpskom običaju ne dobija odgovore ni od koga, osim od lista Pogledi. Kad u Pogledima osvanu njuške „hijena“ , glavni junak dobije zadatak da ga nadje i ućutka, što mu ni najmanje ne prija, pa odlučuje da se pravi da ga nije pronašao, a pronalazi ga sasvim slučajno. A što se tiče kritike naše elite u Švajcarskoj tu se grdno varate. Ja ne kritikujem našu elitu, možda bih, ali nemam koga. Mi nemamo elitu ni u Srbiji, a kamoli u Švajcarskoj. Istina, postoji izvjestan broj ljudi koje bismo mogli smatrati elitom, ali su raštrkani po Švajcarskoj i njihov glas se ne čuje.

Kako nemamo elitu, a naši intelektualci?
Rekoh već da postoji izvjestan broj ljudi koji bi mogli biti elita, ali pošto se njihov glas ne čuje, ostaje činjenica da mi elitu kao takvu nemamo, mislim na elitu jednog naroda, na ljude kojima su nacionalni interesi iznad ličnih, a dužnosti iznad prava. Danas posle svih ovih nesreća koje su nas zadesile jasno je da nemamo ni elitu, niti valjane političare, ni valjane sveštenike, a bojim se da smo kao narod u cijelini na samom dnu. Samo jedan primjer: Na zadnjem demonstracijama u Bernu, protiv politike Martija Ahtisarija, pojavila se oko petsto ljudi. Nije bilo ni jednog našeg sveštenika. Bilo je četvoro učitelja, dvoje iz državne i dvoje i iz privatnih škola i jedan naš zubar, barem ja nisam vidio ni jednog lekara osim njega, a imamo ih ovde na stotine ako ne na hiljade. Smijemo li govoriti da imamo srpsku elitu u Švajcarskoj?

Znači medju onima koji nisu elita, a smatraju sebe elitom ugnezdile su se i Vaše „hijene“? Zar se ne bojite da bi neko mogao da Vas tuži?
Ne, roman je fikcija. Postoji ona zlatna rečenica: „Svaka sličnost sa stvarnim dogadjajima i ljudima je sasvim slučajna.“ Ipak, ako se neko prepozna, mora da se zapita kako je uspio da se prepozna u tako ružnoj ulozi.

Često ste već napadani da ružnim bojama slikate naš narod kako u svojim romanima tako i dramama koje se igraju u pozorištu Duga, ne čini li Vam se da ste ovaj put malo preterali?
Ne, uopšte. To su optužbe bez osnove. Ja sam vrlo objektivan. Ja volim moj narod pa i onda kad ukazujem na ružne pojave. Ja ne vjerujem da u nekom mom djelu možete naći nešto što bi bilo kome dalo osnovu da me optuži da radim protiv mog naroda. Da sam htio, a nudjeno mi je, da pljunem po mom narodu, kako to neki naši umjetnici čine, moja knjige bi se prodavale na engleskom i njemačkom i tiraži bi bili milionski. Šta sam ja to ružno naslikao?

Radnja Vašeg romana "Studio Evropa" se dešava u javnoj kući, kao i radnja komedije Odlaganje života. Ljudi Vas pljuju zbog toga. Po njima, Vi Srbe u Švajcarskoj prikazujete kao prostitutke i lopove.
To mogu da čine samo maloumnici, ljudi koji nisu pročitali knjigu niti vidjeli predstavu. Istina je da se radnja romana Studio Evropa dešava u javnoj kući, ali, niti je glavni junak kriminalac niti su Srpkinje prostitutke. U stvari samo jedna od dama u Studiju je Srpkinja. Sad bi trebalo Švajcarci, Austrijanci i Dominkanci da me tuže što su ostale prostitutke iz njihovih zemalja. Tako i u drami Odlaganje života, nema ni traga od vulgarnosti iako je pod lupu uzeta odredjena pojava u odredjenom vremenu.

Da li je istina da su Vam nakon najave romana Hijene upućene neke prijetnje.
Ne. Istina, zvali su me neki poznanici da me dobronamjerno upozore da bi mogao biti „ohladjen“, što smatram običnom glupošću. Ja sam romansijer, a ne novinar, i romani su fikcija, a kao što rekoh ako se neko prepozna, mora da se zapita zašto se prepoznao.

Čikin? Roman je posvećen Čikinu? Znači da je Čikin stvarna ličnost?
Kao i sve moje dosadašnje knjige, roman je posvećen mojoj supruzi, s’ tim da je ovaj pored nje posvećen i mom prijatelju Čikinu. Da on je stvarna ličnost. Hvala Bogu živ i zdrav. Istina u samoj knjizi nije mu posvećeno puno prostora iako je pojavljivanje njegovih tekstova u Pogledima okosnica radnje.

Prvo tvrdite da je roman fikcija, a onda priznajete da Čikin postoji, znači li to da niste govorili istinu kad ste rekli da je roman fikcija?
Nisam lagao, roman je fikcija iako je gradjen na realnoj osnovi.

Meni još uvijek nije jasno, šta je tu fikcija, a šta stvarnost, nadam se ipak da Vam se neće ništa desiti i da Vas niko neće tužiti zbog ove knjige.
Zar je važno da li je fikcija ili istinita priča? Čini mi se da su stari Sumerci rekli da su sve priče već ispričane. Biće da ja samo po ko zna koji put prepričavam priče koje su već ispričane, a ispričane su jer su se već desile. Ljudi sa karakterima hijena postoje u svakom narodu i naročito isplivaju na površinu u burnim vremenima. A zadnje dvije decenije su sasvim burne. Niko neće imati ništa protiv moje knjige, osim naravno onih koji me redovno napadaju iako niti čitaju moje knjige niti gledaju moje pozorišne komade, ali ne bih o njima....

Nataša Jovanović
_________________
Čim se genije pojavi glupaci se udruže protiv njega.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Alfa



Pridružio: 24 Nov 2007
Poruke: 33

PorukaPoslao: Pet Nov 30, 2007 12:27 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

NOVA KNJIGA DIJASPORSKOG PISCA MIODRAGA LUKIĆA

MORALNE HIJENE SU MEĐU NAMA



Ovih dana iz štampe je izašao novi roman "Hijene" dijasporskog pisca Miodraga Lukića. Ovo je njegov peti roman, priča o usamljenom čoveku, po imenu Ognjen, kojeg je "povukla matica života, traži svog oca, i u toj potrazi postaje saučesnik u nečemu prljavom i protiv sopstvene volje."
- Usamljen je u onoj meri - kaže autor Lukić - koliko je usamljen i naš narod u poslednjih petnaest godina.
Glavni lik romana je, kao i u prethodnim njegovim delima smešten u dijasporu.
- Nisam "opsednut" tim temama, ali i sam sam gastarbajtersko dete i živim van otadžbine, pa ne bežim od stvarnosti. Moji likovi su izgrađeni od više ličnosti koje znam, a situacije u kojima se nalaze realne su i surove, kakav je i život često - kaže Lukić.
On ističe da u svakom narodu postoje ljudi sa karakterom hijena, koji isplivaju u burnim vremenima, a naša burna vremena, po njemu, traju već dve decenije
- Moralne hijene su prisutne u životima svih ljudi, da nije njih ne bi bilo ni ovog romana - kaže za "Vesti" Miodrag Lukić

A. K.
_________________
Čim se genije pojavi glupaci se udruže protiv njega.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Alfa



Pridružio: 24 Nov 2007
Poruke: 33

PorukaPoslao: Pet Nov 30, 2007 12:28 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Miodrag Lukić promovisao novu knjigu
Miodrag Lukić promovisao novu knjigu
U prepunim prostorijama Srpskog kulturnog društva Cirih u Dibendorfu pisac Miodrag Lukić iz Badena ljubiteljima pisane reči nedavno je predstavio svoju novu knjigu "Ranjeni Vuk". Živko Marković je biranim rečima predstavio ovog plodnog autora proznih dela u dijaspori.


- Načinom pisanja Lukić uspeva da čitaoce zadrži uz stranice knjige koja ih zbog vrtoglavog toka događaja "primorava" da je čitaju do kraja i bez prestanka.


Glumica srpsko-švajcarskog pozorišta "Duga" Gordana Ranđelović čitala je odlomke romana čiju radnju je autor smestio u Cirih, "grad sa najvećim političkim i građanskim slobodama, stecištu ljudi iz celog sveta pa i Srba, ali mesta gde caruju i nasilje, droga i kriminal". Vreme u koje je smeštena radnja obuhvata period kada je NATO bombardovao nekadašnju SR Jugoslaviju. a glavni junak romana je Luka Vuk.


Nakon dvočasovne prezentacije knjige posetioci, ali i mnoge Miodragove kolege, pisci iz Švajcarske, složili su se da je roman "Ranjeni Vuk" interesantno delo o teškom vremenu.

Dragana Dimitrijevic
_________________
Čim se genije pojavi glupaci se udruže protiv njega.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Alfa



Pridružio: 24 Nov 2007
Poruke: 33

PorukaPoslao: Pet Nov 30, 2007 12:32 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

U susret dvogodišnjici Duge



Iako smo sa radom, to jest pripremama komedije „Bankarka ili laž naša nasušna“ počeli 17 marta 2005 godine pozorište smo ozvaničili tek drugog jula iste godine. Bilo je to i pored entuzijazma koji nas je grejao hrabar, a mnogi su verovali i nepromišljen potez. Poznavaoci prilika u Švajcarskoj su verovali da će se sve završiti na tom jednom, prvom komadu i da ćemo se razočarani povući.
Nakon premijere komedije „Bankarka ili laž nasušna“, shvatio sam čega su se bojali oni koji su me upozoravali da je stvaranje pozorišta uzaludan posao koji će mi doneti samo glavobolje. Dan nakon premijere su na jednom interent sajtu osvanule tako ružne reči na moj račun kao i na račun pozorišta da nisam mogao da verujem da ću želeći najbolje postići najgore. Smatrao sam da jedan narod čijih pripadnika ima više od sto hiljada u ovoj maloj zemlji zaslužuje pozorište na svom maternjem jeziku i još uvek tako mislim, ali se nisam nadao da će onaj koji se usudi da se prihvati tog poduhvata biti tako napadnut. Nakon par dana i oko osamdeset strana formata A4 sa najružnijim uvredama, koje sam odštampao sa interenta shvatio sam da su svi napadi na pozorište i mene delo nekolicine ljudi koji verovatno leče svoje komplekse na taj način.
Krenuli smo dalje sa dogovorom da niko iz pozorišta ne uzvraća na gluposti koje se pišu o nama. Gostovali smo sa komedijom po Švajcarskoj i primetio sam da medju našim gledaocima ima vrlo malo onih koji su naša intelekutalna elita u ovoj zemlji, onih koji bi trebalo da imaju naviku da idu u pozorište. Ovde živi veliki broj naših lekara, stomatologa, inžinjera kao i par umetnika. Do sad ih se tako malo odazvalo pozivu da dodju na predstave da bi ih mogao nabrojati po imenima...
Obratio sam se predsedniku Udruženja srpskih lekara i stomatologa, znajući da oni redovno dovode pozorišne trupe iz Beograda, a u nadi da bismo mogli našu predstavu odigrati za njih. Na žalost predsednik mi se požalio da su oni društvo koja se gasi i da nemaju novca za tako nešto. Možda je rekao istinu, nemam pravo da sumnjam, ali sam doživio razočaranje. Shvatili smo tada da je naš posao u stvari misija i da mi moramo naše gledaoce, ljude iz naroda kojima je dolazak na naše predstave vrlo često bio ujedno i prvi odlazak u pozorište, naviknuti da idu u pozorište, kad već oni koji imaju tu naviku ne dolaze.
Ispostavilo se da smo bili u pravu i danas, dve godine kasnije, imamo stalnu publiku, ljude koji redovno dolaze na naše predstave kao i one koji nam pomažu u radu. Iako je iza nas puno teških dana i jedna tranovita staza, a verovatno ni u budućnosti nećemo gaziti po ćilimu od cveća, ipak opstali smo i nadamo se postavili temelje za nešto što će postojati i onada kad naši gastarbajteri budu samo uspomena. Kažem ovo zbog toga što će duga i treća generacija najverovanije ostati ovde da živi i što će većina postati švajcarski državljani.
Možemo s’ ponosom da kažemo da Srbi imaju svoje pozorište u Švajcarskoj ujedno i jedino srpsko pozorište u zapadnoj Evropi.
Prvog jula ove godine ćemo premijerno izvesti naš osmi pozorišni komad, dramu „Odlaganje života“. Kao i do sada premijera će biti u hotelu Vinkelried u Vetingenu, Landstrase 36.


ODLAGANJE ŽIVOTA


Prostitutka u godinama Slavica, vlasnica javne kuće Studio Evropa, u podzemlju poznatija kao madam Glorija, pokušava da izbriše sve tragove svog zanimanja jer njen osamnaestogodišnji sin Aleksandar - Saša dolazi iz Srbije da živi kod nje u Švajcarskoj. Sve bi bilo u redu da se Saša ne zaljubi u prostitutku Karmen za koju vjeruje da je Amerikanka, koja nekim čudom govori srpski jezik, a koja je Slavičina štićenica, kao i stićenica makroa Branka zvanog Soko. Saša je tradiconalno odgojen mladić, odrastao kod djeda i bake, i ne uklapa se lako u život na zapadu. Karmen je izgubila vezu sa realnošću, htela bi da se uda za Sašu iako je sve samo ne poželjna nevesta za Slavičinog sina. Branko Soko u mladiću vidi odličnog budućeg makroa i sve čini da od njega to i stvori...

Igraju: Stefan Đukic, Gordana Ranđelovic, Milica Lazić, Zorica Radisavljević, Marija Nikolić i Aleksandar Janković.
Tekst i rezija: Miodrag Lukić
Ton i rasveta: Laza Paču

Ova drama, kao i prethodne; Bankarka ili laž naša nasušna, Pečat jezika, Vidovnjak Đoka i paraziti, I da sam pametan poludeo bih, Božić Bata ponovo medju Srbima, Djevojka nadmudrila cara i Gastarbajter, je delo našeg autora Miodraga Lukića, romanopsica, autora romana; Ludi Vjetar-Serbian Gigolo, Studio Evropa, Ranjeni Vuk, Sudbine, Hijene itd. Nakon premijere drame „Odlganje života“ počinjemo sa uvežbavanjem komedije „Edukovana Žena“ i monodrame o životu naše naučnice Mileve Marić i prve supruge Albarta Ajnštajna „Stepenica ka nebu“ koju već uči glumica Gordana Ranđelović.
_________________
Čim se genije pojavi glupaci se udruže protiv njega.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Alfa



Pridružio: 24 Nov 2007
Poruke: 33

PorukaPoslao: Pet Nov 30, 2007 12:49 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Vuk iz Valisa
Ili bojkot na švajcarski način,

Oskar Frajzinger je srpski pisac i švajcarski političar iz kantona Valis, naravno u Švajcarskoj. Odmah bode oči ovo: srpski pisac i švajcarski političar, zar ne?
Objasniću vam kako je do toga došlo. Kada je objavio knjigu Oskar Frajzinger se prijavio Udruženju švajcarskih autora sa molbom da bude primljen u članstvo tog udruženja. Da biste postali član Uduženja autora Švajcarske neophodan vam je ugovor sa izdavačem za bar jedno djelo, da biste dokazali da vaša knjiga nije samizdat. Čak šta više knjiga ne mora da bude ni na jednom od četiri službena jezika ove zemlje, pa su tako članovi ovog udruženja i stranci čija djela Švajcarci nikad nisu čitali jer ne razumiju jezike na kojima su djela pisana. Članovi mogu da postanu i oni koji nikad nisu objavili djelo, ali pišu, samo za Oskara frajzingera nije bilo mjesta, zašto?
U švajcarsim medijima, on je zvijer, djavo, lažov kome iz dana u dan raste nos kao Pinokiu.
Kad je pokušao da se predstavi javnosti svoje zemlje, koju voli takvu kakva jeste i želi da ostane omedjena granicama, crvena tačka u plavom moru Evropske Unije, kao pisac postao je pisoarski pjesnik. Nije se stalo na „sitnicama“ u medijima zbog kojih bi pisac ovih redova polomio kosti desetini novinara samo kad bi se drznuli da mu tako nešto urade, već su „vuku“, a ponekad i „djavolu“ iz Valisa zapalili kuću. Čuli ljudi da je Oskar zimogrižljiv pa mu potpalili kuću da se čovjek zajedno sa ženom i troje djece malo ogrije. Tu „sitnicu“ oko paljenja kuće je preuzela na sebe neka anonimna ljevičarska grupa iz Oltena, mada se šuška da tu imaju svoje prste i naše komšije sa juga, jer je Oskar jedini švajcarski političar koji glasno i jasno kaže:
„Kao slobodan i slobodouman gradjanin ne mogu da akcepitram da Amerika stvara islamsku državu Kosovo u srcu Evrope i to na teritoriji jedne suverene države.“
Izgleda da je tu sve počelo iako je ovo samo kap u moru, pa možda ne bi ovom ni trebalo poklanjati toliko pažnje kao što ja to činim. U svakom slučaju, posle ove izjave, telefon mu se usijao, a e-mail adresa mu je zatrpana pismima punim prijetnji. Vuk ne bi bio vuk kada bi se obzirao na kevtanje, ali oni koji kevću očigledno nisu bez zuba. Posle paljenja kuće uslijedilo je odbijanje od strane Udruženja autora Švajcarske, uz obrazloženje da bi njegovo primanje možda uvrijedilo članove koji su ljevičari ili muslimani.
Vidjevši da su ga odbili oni isti koji se zalažu da granice budu ukinute i čim do toga dodje pristaju da svud budu postavljene kamere, kako bi nam bilo ukinuto i ono malo slobode što imamo, Oskar se sjetio da u Evropi postoji narod buntovnika, koji bar djelimično još uvijek nije pokleknuo i prošetao do Srbije.
Istina, nisu za njega imali vremena oni koji su pristali na amputaciju ušiju da bi lakše zavlačili glavu u jedan tjelesni otvor evropskih i američkih moćnika, ali su oni koji su dovoljno hrabri primili su prokazanog vuka iz Valisa u svoje redove.
Tako je Švajcarac koji od srpskog jezika poznaje jedva stotinjak riječi postao srpski pisac i punopravan član Udruženja srpskih pisaca Švajcarske a tim i član Udruženja književnika Srbije.
Ove godine je objavljen na srpskom jeziku njegov roman Spirala šaha. Roman Spirala šaha je fino brušen dijamant. Djelo kome se nema šta dodati ni oduzeti u kome je rečeno više nego u sabranim djelima nekih pisaca. U svakoj normalnoj zemlji bi roman Spirala šaha bio bestseler.
Medjutim mediji u Švajcarskoj su bojkotovali pojavljivanje ove knjige, samo jedan list (Tages Anzeiger) je prokomentarisao, ne roman nego autora i to na sledeći način.
Primite ga iz samilosti u Udruženje autora Švajcarske, ali ga zamolite da više nikad ne piše.
U ovoj do perfekcije uredjenoj zemlji možete otići u bilo koju knjižaru i poručiti knjigu bilo kog pisca i dobićete je nakon dva-tri dana. Ali to nije slučaj sa romanom Spirala šaha. Kad odete u knjižaru da poručite knjigu Oskara Frajzingera, reći će vam do morate da čekate od dvije sedmice do jednog mjeseca, a možda i duže. Ako pitate zašto je to tako, dobićete neko nesuvislo objašnjenje i prodavača ili prodavačice i isti će požuriti da vas se riješi.
Šta li je toliko zgriješio ovaj čovjek?
Ne znam koliko je dug spisak njegovih „nedjela“ ali znam šta je njegov osnovni i glavni grijeh:
On misli drugačije i usudjuje se to i da kaže.
Nakon što je knjiga objavljena na srpskom jeziku u Srbiji, kod izdavačke kuće Legenda iz Čačka i predstavljena u Beogradu za vrijeme sajma knjiga, trebalo je knjigu predstaviti i Srbima koji žive u Švajcarskoj. Kako se ovde svima puna usta rijeci integracija i država izdvaja velike svote novca za integraciju stranaca, odlučili smo da predstavljanje Oskarove knjige bude u okviru jedne integracione večeri gdje će pod istim krovom biti Švajcarci i Srbi.
Rekoh već da država izdvaja ogromne svote novca za integraciju stranaca, što naravno ne znači da taj novac i dodje do stranaca. Ali kako organizatori svega ovoga, Pozorište Duga, Udruženje srpskih pisaca Švajcarske, Udruženje pisaca Limat, Udruženje žena Sunce i Johana Vili vlasnica hotela Winkelried, nisu razmišljali o novcu već o predstavljanju srpskog pisca, a švajcarskog političara, nisu ni tražili novac za integraciju ali su zato pismenim putem obavijestili sve lokalne medije očekujući barem mrvicu interesovanja za ovaj nesvakidašnji dogadjaj. Nesvakidašnji, jer je Oskar Frajzinger savezni poslanik iz Valisa, a pripada Švajcarskoj narodnoj partiji, partiji koja slovi kao partija koja se bori protiv stranaca, naravno taj imidž su im dobrim dijelom napravili isti oni mediji koji Oskara prikazuju kao djavola. Sad su ti isti mediji bojkotovali poziv da dodju i proprate ovaj dogadjaj. Jedini koji su reagovali su bili novinari radio Argovia koji su dva dana prije dogadjaja telefonom kontaktirali Oskara Frajzingera kao i autora ovog teksta, ali se nisu pojavili na promociji knjige. Jedanestog novembra jedini švajcarski novinar koji je bio prisutan je bila Margrit Špreher, zlatno pero švajcarskog novinarstva, ali ne zato što je zato imala nalog redakcije već kao zajednička prijateljica Oskara Frajzingera i Miodraga Lukića, to jest pisca ovih redova.
Šta su propustili da vide novinari švajcarskih medija?
Propustili su da vide i čuju, divne dame iz hora udruženja bernera iz Badena koje na najljepši način njeguju švajcarku tradiciju. Da vide mlade iz kluba Kolo iz Badena koji isto tako njeguju srpsku tradiciju. Da vide i čuju glumce Srpsko-švajcarskog pozorišta Duga, Marion Huber i Patrika Moka, koji su na sceni odigrali odabrani dio iz romana Spirala šaha. Na kraju propustili su da vide i čuju Oskara Frajzingera koji je pokazao svoje pravo lice, lice svestranog umjetnika koji je publiku zadovoljio odgovorima na ponekad škakljiva pitanja, zabavio čitajući poeziju i raznježio prelijepim francuskim šansonama.
Na kraju rekao:
Srbi su pomalo kao moji Valiseri, sumnjičavi i tmurni na prvi pogled, ali veliki prijatelji kad vas jednom prime pod svoj krov. Budite to što jeste, ne odričite se svog identiteta, jer oni koji nisu dobri Srbi ne mogu biti ni dobri Švajcarci.

Bojkot se naravno nastavlja. Ni u jednom švajcarskom mediju nije osvanulo ni slovo o pomenutom dogadjaju, nije ni moglo kad niko nije došao da vidi šta se dešava.
Mislim ipak da smo ovim svi mi pomalo profitirali, ali da postoje dva velika gubitnika. Srpski pisci su dobili odličnog pisca u svoje redove, Oskar je pronašao ljude koji u njemu ne vide ni vuka ni djavola već umjetnika i prijatelja, gubitnici su Udruženje autora Švajcarske jer nisu primili onog koji pred većinom od njih bježi za tri koplja i naravno čitaoci u Švajcarskoj koje niko nije obavijestio da je u njihovoj zemlji napisana jedan od najboljih knjiga koja je napisana i objavljena na početku ovog vijeka.


14.11.2007

Miodrag Lukić
_________________
Čim se genije pojavi glupaci se udruže protiv njega.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> ČLANOVI Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

Skoči na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .