POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOŠLI NA FORUM O POEZIJI I JOŠ PONEÈEMU !
 
 POETNAPOETNA  PitanjaPitanja   TraiTrai   Lista lanovaLista lanova   Korisnike grupeKorisnike grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

PESME I KRATKE PRICE TUDJIH AUTORA!
Idi na stranu 1, 2  Sledeci
 
Napii novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> POEZIJA NA ZADATU TEMU
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeu temu  
Autor Poruka
lepa_S



Pridruio: 17 Avg 2006
Poruke: 924
Lokacija: ch

PorukaPoslao: Uto Mar 20, 2007 10:37 pm    Naslov: PESME I KRATKE PRICE TUDJIH AUTORA! Odgovoriti sa citatom

KRVAVA BAJKA

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je muèenièkom smræu
èeta ðaka
u jednom danu.

Iste su godine
svi bili roðeni
isti su im tekli školski dani,
na iste sveèanosti
zajedno su voðeni,
od istih bolesti svi pelcovani,
i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je muèenièkom smræu
èeta ðaka
u jednom danu.

A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u ðaèkoj klupi
èeta malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške...
i tako redom.
Misli su im bile pune
istih brojki
i po sveskama u školskoj torbi
besmisleno ležalo je bezbroj
petica i dvojki.

Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskalo se u dnu džepova.
I èinilo se svakom
da æe dugo,
da æe vrlo dugo
trèati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je muèenièkom smræu
èeta ðaka
u istom danu.

Deèaka redovi celi
uzeli su se za ruke
i sa školskog zadnjeg èasa
na streljanje pošli mirno,
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog èasa se uzneli
do veènog boravišta.




STREPNJA

Ne, nemoj mi priæi! Hoæu izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreæa je lepa samo dok se èeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi priæi! Ima vise draži
ova slatka strepnja, èekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o èemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi priæi! Našta to i èemu?
Iz daleka samo sve ko zvezda sja;
iz daleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priðu oka tvoja dva!

_________________
Docekaj me osmehom... ...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku
lepa_S



Pridruio: 17 Avg 2006
Poruke: 924
Lokacija: ch

PorukaPoslao: Uto Mar 20, 2007 10:45 pm    Naslov: Re: PESME I KRATKE PRICE TUDJIH AUTORA! Odgovoriti sa citatom

PRKOSNA PESMA

Ja Rab Božji
Srbin sa prosedom bradom
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
silom, mukom i nepravdom
da sam kriv i da priznajem krivicu!
Kriv sam što sam neko
a ne niko i netko
Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše poretko
i sto se krstim ovako
s tri prsta!

Kriv sam što jesam
a treba da nisam
Kriv sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriv sam što se drznuh protiv krivde
kriv sam što opet slavim svoju krsnu slavu!
Kriv sam što pišem i èitam æirilicom
kriv sam što pevam, smejem se i psujem
a ponekad i lajem
Kriv sam i priznajem
da ne znam što znam i da znam što ne znam
Kriv sam, i da zavrsim
s najveæom krivicom
(pre nego što se zacenem od smeha)
Kriv sam tvrdoglavac
sto sam Pravoslavac
i Svetosavac i što ne verujem
u sveti zloèin i oproštaj greha!
Kriv sam i grešan dakle što postojim
i kad veæ postojim i još drsko stojim
što bar ne priznam da ne postojim!
Ako to priznam da sacuvam glavu
izgubiæu èasni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam crno mi se piše
ceo svet æe na moju Zemlju da kidiše
Rulje bivših ljudi lopova i golja
èopori robota i drugih monstruma
kidisaæe na moje voænjake i polja
i na moju belu kuæu pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju tresnje, jabuke i sljive.
Pa evo
priznajem i to
za spas roda
Ja vise ne postojim
skinite me s liste
Ja sam od sad samo
vazduh, svetlost i voda
tri elementa koja vam koriste.
A ovo što pred vama govori i hoda
to je ono što vi od mene stvoriste!
Moja ružna slika
ozverena lika
koju umnožavate u veèeri i jutra
to je slika vaše svesti i podsvesti
to nisam ja, spolja
to ste vi – iznutra!
Moj dušmanine sa hiljadu ruku
s hiljadu slugu i sluškinja laži
ubrao si mi sunce ko jabuku
i radost èistu ko bulku u raži.
Moji æe potomci piti jed i èemer
a tvoji veæ piju gorku medovinu
za krvav novac kojim puniš èemer
rasprodajuæi moju ðedovinu.
Usud æe ti ludaèku košulju obuæi
i tada æe se malo razdaniti
ili æe planeta od sramote puæi
i sve nas u isti ambis sahraniti!
Mnogo ste važne
Zemljo moja mila
Ti i Tvoje sestre
Istina i Pravda
èim se na vas digla ovolika sila
èim su na vas zinule
krivda i nepravda.
Rulje bivših ljudi
ubica i golja
èopori robota i drugih monstruma
palacaju na tvoje voænjake i polja
i na moju belu kuæu pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju lipe, jabuke i šljive.
Šta æe ovde dzihadlije
krstaši, farmeri
koji Ti èereèe sinove i kæeri
Mora da su èule belosvetske bande
da imaju zlatna srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi.
Gospodo tužioci suci i dželati
ispisali ste mi svoje zapovesti
po zenicama najfinijem staklu
Što teže živim, lakše æu umreti.
Zašli ste mnogo u noæ poodmaklu
ali uzalud æete linèovati
najgostoljubiviji narod na planeti
(zbog èega æete goreti u paklu)
jer Ljudsko Srce
èudo nad èudima
neæe da se primi u vašim grudima!
Mi se ne plašimo smrti
crne vuge
veæ ropskog života i bolesti duge
Smrt je èesta pojava með nama Srbima
kao što su proleæe, leto, jesen, zima.
I nije strašnije
pogotovu danju
od suse, poplave, zemljotresa, mraza
kad je èovek sretne na svome imanju
okaðene duše i svetla obraza.
Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u roðenoj kuæi
al ne može mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem umiruæi
a to se vama više ne dogaða
ni kad svadbujete
ni kad vam se raða!
Poštedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
kao vaši praoci što su mog Praoca
Isusa Hrista Nazareæanina.
Ja æu da gledam
a vi zažmurite
inaèe æe vam se oèi rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo, požurite
što pre me razapnete
pre æu vaskrsnuti!

Dobrica Eriæ (1993)
_________________
Docekaj me osmehom... ...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku
kolle



Pridruio: 12 Jan 2007
Poruke: 18
Lokacija: Šid,Srbija

PorukaPoslao: Uto Apr 10, 2007 8:53 pm    Naslov: Ðaèki rastanak Branko Radièeviæ Odgovoriti sa citatom

. . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . .
Oj, Karlovci, mesto moje drago!
K'o detence došao sam amo;
Igra beše jedino mi blago;
Slatko zvah ja med i smokvu samo.
Dete malo - goluždravo tièe -
Doðe tièe, pa se tu navièe;
Ovde, ovde, gde krioce malo
Prvi put se sretno ogledalo;
Iz poèetka, od grane do grane,
Od drveta jednog do drugoga,
Dok je smelo setiti se strane,
Setiti se neba visokoga,
Dok je moglo krila svoja laka
Nebu diæi tamo pod oblaka!
Pod nebo se dig'o ptiæ i sada;
Al' veseo nije k'o nekada!
Gleda dole, reku, vrelo, luga,
Drva, žbune, gore i vrleti,
Pa mu s' èine do toliko druga,
Do toliko uspomena sveti',
S kima dane prelepo probavi,
Pa ih sada mora da ostavi.
Teško mu se, teško rastaviti;
Ali šta æe, kada mora biti!
Za njih srce njemu mlado tuèe,
Ali nešto na daleko vuèe...
. . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . .
Vinogradi, zbogom umiljati,
Zbogom grožðe, - neæu te ja brati!
Ao, berbo, tebe žalim kletu!
Ta šta lepše od tebe na svetu?
Ko tebeka nikad ne video,
Šta je jošte sirotan video?
Ao, braæo, amo u to doba,
Doði, vidi, èuj, pa hajd' u groba!
Zora zori, sve poustajalo,
Pa s' uz brdo veselo nagnalo;
Svirac svira, puške popucuju,
Mome poju, momci podvikuju -
Jošte malo - eto vinograda.
Gledaj sada ubavoga rada:
Beri, nosi, èas dole èas gore;
Momci klikæu, a pesme se ore:
"Živo, živo!" jedan drugog kori;
Živo s' radi, al' niko s'ne mori.
Gledni samo, posle uje svake,
Gledni, brate, one noge lake!
Ta tek što se svirac èuje
Veæ u kolu s' podskakuje.
Kolo, kolo, svirac svira,
Noga zemlju ne dodira;
"Sitno, brate, ijujuju!"
Momci èili podvikuju;
"Svirac svira,
ne da mira,
A još više devojèice,
Njine oèi i nožice!
Dede, brate, ijujuj,
De, poskoèi, ne luduj!
Ko bi jako momak bio,
Pa se ne bi pomamio!
Ao, sele bosonoga,
Zla ti maja do zla Boga -
Ne dala ti èarapica,
Ni laganih papuèica,
Da uèiniš klepa klapa -
Za tobome, dušo, skapa'!
Oho, sele vita stasa,
Drž' se braæi oko pasa!
Kolovoða kolo vija,
Kolo leti, znoj probija -
Al' u tvoji' nedri tude
Okle snega do dve grude?
Èudo, sele, divno èudo,
Ala bih se mlaðan grud'o!"...
Kolo, kolo, naša dika,
Puška puca, cika, cika,
Pa sve tako, pucaj, beri,
Pevaj, igraj, do veèeri.
A kad sunce veæe seda,
Besna momèad još se ne da;
Ide kuæi, podvikuje,
Puni puške, popucuje,
Svirac svira, moma poje:
"Kolovoðo, zlato moje!"...
Pa u krèmu, te do zore,
Kolo igra, pesme s' ore;
A u zoru s' zajuhuèe,
Udri opet ka' i juèe.
Zbogom pesme, zbogom kolo,
Zbogom momci naokolo,
Zbogom kito moma mladi',
Zbogom grozde, zbogom vinogradi!
. . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . .
Sunce jarko zašlo veæ odavna;
Ot'š'o danak, došla nojca tavna.
Mome platno davno pokupile,
Pa s' odavde mene izgubile.
Sve mi milo nojca rasplašila;
Što ne mogla, u tamu zavila...
Al' opet èini se meneka
Kao bela da zorica zori:
Tice poju, gore stoji jeka,
A kraj mene potoèiæ žubori.
Ja se šetam, družina sa mnome.
Mi idemo Stražilovu tome.
Pod nogama ona rosna trava,
A sa strane brda mirisava,
A ovde se potok pošalio,
Pa nam puta mladim prepreèio;
Preko njega skaèemo lagani,
I evo nas na drugojzi strani.
A odavde sve još ubavije -
Kako samo dolina se vije!
Kako gora podigla se gusta!
A po gori sva ta lipa pusta!
Lipa cveta, cvetiæi mirišu,
A uz miris vetriæi uzdišu;
A uz vetriæ kosi poklikuju;
Uz kosove braæa podvikuju:
"Ao, danèe , ala si mi beo!
Još bih dugo gledati te hteo!
Al' kad mi se veèe smræi mora,
Nek' se smrkne izmeð' ovih gora!
Tu nek mi se hladna kopa raka,
Tu æe meni zemlja biti laka"...
Zbogom ostaj, krasno Stražilovo!
Mlogi te je u zvezdice kov'o;
Mlogi reèe: Ao rajska sliko!" -
Al' ko ja te rad ne im'o niko!
. . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . .
Tambur, tambur, sitna tamburice -
Udri, pobro, u siæane žice!
Danas ima, a sutra nas nema,
Hajd' u kolo, ko æe tu da drema...
Kolo, kolo,
Naokolo,
Vilovito,
Plahovito,
Napleteno,
Navezeno,
Okiæeno,
Zaèinjeno -
Brže, braæo, amo, amo,
Da se skupa poigramo!
Srbijanèe, ognju zivi,
Ko se tebi još ne divi!
Hrvaæane, ne od lane,
Od uvek si ti bez mane!
Oj Bosanèe, stara slavo,
Tvrdo srce, tvrda glavo,
Tvrd si kao kremen kamen
Gde stanuje živi plamen!
Ao, Ero, tvrda vero,
Ko je tebe jošte ter'o?
Ti si ka'no hitra munja,
što nikada ne pokunja.
Ao, Sremèe, gujo ljuta,
Svaki junak po sto puta!
Crnogorèe, care mali,
Ko te ovde još ne hvali?
Maèem biješ, maèem seèeš,
Maèem sebi blago teèeš:
Blago - Turska glava suva,
Kroz nju vetar gorski duva!
Oj sokole Dalmatinèe,
Divna mora divni sinèe!
Oj ti krasni Dubrovèane,
Naš i danas beli dane,
Ta se pesma iz starine,
Puna slave i miline!
Oj Slavonèe tanani!
Banaæane lagani!
Oj Baèvani zdravo, zdravo,
Ko j'u pesmi veæi ðavo!
I vi drugi duž Dunava,
I vi drugi gde je Drava,
I vi drugi, tamo, amo,
Amo da se poigramo!
Hvatite se kola toga,
Od višnjega je ono Boga!
. . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . .
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku Poalji email
kolle



Pridruio: 12 Jan 2007
Poruke: 18
Lokacija: Šid,Srbija

PorukaPoslao: Uto Apr 10, 2007 9:01 pm    Naslov: Стефа& Odgovoriti sa citatom

Стефан Немањић Првовенчани

(око 1165-1227)
Молитва Светом Симеону

Не заборави мене,
убогога твојега!
Не заборави мене,
који лежим у безакоњима!
Не заборави мене,
који се ваљам у блату сласном,
него пружи пресвету своју десницу
којом ме и благослови
у варљивом животу овом
и руководећи научи
да идем стопама твојим,
ако и недостојна,
ако и некорисна,
ако и непотребна!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku Poalji email
kolle



Pridruio: 12 Jan 2007
Poruke: 18
Lokacija: Šid,Srbija

PorukaPoslao: Uto Apr 10, 2007 9:03 pm    Naslov: Molitva knezu Lazaru Odgovoriti sa citatom

Јефимија Мрњавчевић

(око 1349 - после 1404)
Молитва кнезу Лазару

Дођи на помоћ нашу, где да си.
На моја мала приношења погледај
и у много уброј ово,
јер не по заслузи теби похвалу принесох,
но по сили малога ми разума.
Зато и мале награде очекујем.

Но ниси тако ти,
о мили мој господине и свети мучениче,
малоподатљив био
у пропадљивом и маловечном,
колико више у непролазном и великом,
што си примо од Бога.

јер телесно туђу мене
међу туђим исхранио си изобилно,
А сада двоструко молим:
да ме исхраниш
и да утишаш буру љуту
душе и тела мога.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku Poalji email
kolle



Pridruio: 12 Jan 2007
Poruke: 18
Lokacija: Šid,Srbija

PorukaPoslao: Uto Apr 10, 2007 9:08 pm    Naslov: Molitva zaspalom Gospodu Odgovoriti sa citatom

Арсеније Чарнојевић

(око 1663 - 1706)
Молитва заспалом Господу

И дан и ноћ бежећи са својим осиротелим народом,
од места до места,
као лађа на пучини великог океана
бекству се дајемо
чекајући када ће заћи сунце
и преклонити се дан
и проћи тамна ноћ
и зимска беда која лежи над нама.

Јер нема онога који нас саветује,
ни оног који нас од невоље ослобађа,
и невоља наша удвостручава се.
И рекох са сузама:

Докле ћеш, Господе, заборављати нас до краја,
докле ће се наоружавати на достојање твоје?
Устани, Господе!
Зашто спаваш,
зашто лице твоје, Боже наш, одвраћаш од нас?
И опет васкрсни, Господе,
помози нам имена твојега ради!

И тако непрестано ридање на ридање прилажемо
и ниоткуда помоћи.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku Poalji email
kolle



Pridruio: 12 Jan 2007
Poruke: 18
Lokacija: Šid,Srbija

PorukaPoslao: Uto Apr 10, 2007 9:11 pm    Naslov: Otpisanije bogoljubno Odgovoriti sa citatom

Јелена Балшић

(око 1368 - 1443)
Отписаније богољубно

Да зна твоја светиња,
откако удостојих се с Богом познати те
порадовах се весељем духовним.

Но замало и кратко би нам виђење,
да би ко рекао у зрцалу образ угледасмо,
или у неки сан танак да сам била снесена...

И слушах твоје душе богољубну нарав
и нетелесно анђеоско пребивање.
И оно од нас коначно удаљење.

И веома твоје видети зажелих преподобије.
И твојих медоточних насладити се речи.
Не малу од твојега виђења
мени приплодити корист...

Но због даљњег нам растојања,
и море и гај,
овог ради узрока
немогуће нам је видети светињу ти...

Јер жељење богатства и сујетна слава,
а уједно и сласти не остављају нас,
који су на таласима
у мору овог сујетног живота,
узникнути к светлости чистог и нетелесног
пребивања.

Јер се помрачише душевне очи
муком и метежом који је у свету...

И ово сада
као од сна некојег дубоког пробудивши се
усхтех твоју светлост видети.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku Poalji email
kolle



Pridruio: 12 Jan 2007
Poruke: 18
Lokacija: Šid,Srbija

PorukaPoslao: Uto Apr 10, 2007 9:12 pm    Naslov: Ispovedna molitva Odgovoriti sa citatom

Непознати

(друга половина XIV в.)
Исповедна молитва

1
О мне грешному,
уви мне грешному,
горе мне грешному,
љуте мне грешному.

Погибох ва гресех мојих,
како ми се дети с грехи мојими,
не губи ме Господи, с грехи мојими,
и не погуби ме с безакони мојими.

Велици и мнози по истине
моји греси и моја безакоња
тисушта тисуштами тми тмами
пред тобоју, Господи,
по все дни и по все ношти
и по все часи стреших ти, Господи,
прости ме.

Избави ме, Господи,
горкија, љутија, злија
и напраснија смрти
и некраснија.

Даруј ми, Господи
слзи покајанија,
слзи покајанија,
слзи умиљенија.

Даруј ми, Господи,
смрт и кончину благу
с покајанијем и са слзами
и са причаштенијем светих божествених
и пречистих Христових тајин
са исповеданијем чистим.

Сгреших, Господи,
прости ме за име твоје светоје,
Господи,
прости ме јелика ти сгреших
ва все дни живота мојего
и по все ношти и по все часи
јелико от јуности мојеја
и до старости.

2
А се сут греси моји:
љубодејаније, прељубодејаније,
блуд, нечистота,
растљеније тела,
раждеженије плоти,
истецаније похоти скврније
на јаве и ва сне

Сгреших, Господи, прости ме.

3
А се сут греси моји:
среброљубије, златољубије,
сластољубије, славољубије,
самољубије, санољубије,
мирољубије, платољубије

Сгреших ти, Господи, прости ме.

4
А се сут греси моји -
многословије, љубословије
празнословије, скрвнословије,
лажесловије, смехословије,
блудословије, срамословије,
бујесловије, сујесловије,
баснословије, спротивсловије,
злословије

Сгреших, Господи, прости ме

5
А се сут греси моји:
лихоимство, маздоимство,
посулоимство, резоимство,
чужеимство,
опалство и окајанство,
насилство, кривосудство,
упремство, уноворство,
напрасанство, непокорство,
лакомство, претебство,
ласкрдство, неситство,
пијанство,
нечувство, неверство,
високоумство,
светокраденије,
суровство, презорство,
лицемерство, пронирство,
лукавство, збојство,
извитство,
неумство, непоставство,
недостојимство

Сгреших ти, Господи, прости ме.

6
А се сут греси моји:

објаденије,
упиваније, блваније,
тајнојаденије
и оклеветаније, оглаголаније,
осужденије, киченије,
злонравије, злопомненије,
злосрдије, жестосрдије,
немилосрдије,
шетаније, шептаније,
роптаније,
хуљеније, кобеније,
униније, безчиније,
мненије, преније,
таштесловије,
непослушаније,
самоправљеније,
неисправљеније молитви,
небреженије о својеј души,
небреженије о својем спасенији,
небреженије о Божјим деле,
небреженије о црковном пенији,
небреженије о келејној молитве,
небреженије мнишскаго правила,
небреженије манастирскаго општаго житија

Сагреших ти, Господи, прости ме.

7
А се сут греси моји:

зависти, ненавист,
ревност, јарост,
скупост, леност,
слабост, љутист,
бујест,
уност, празност,
гордост,
дрзост, мрзост,
горест,
острожелчије, наглодушије,
сверепство,
злокозанство, зломиство,
ругатељство,
питљивство, стрпотљивство,
плењеније, помраченије,
превраштеније, развраштеније,
пареније, сложеније,
смех, клич, плишт,
гнев, свар, бој,
татба, лажа, свада,
обада, обида, вражда,
многосаније,
ризноје украшеније,
скрвних мислеј приманије,
посведневноје паденије
ва сне и ва јаве,
саблажњеније,
искушеније.

8
Многажди недостојин си входил јесам
ва светују црков и ва свети олтар.
многажди недостојин си целовал јесам
светоје јевангелије и светија икони
и часни крст и мошти светих,
многажди недостојин си јал јесми
светуја дору и хлеб светуја
Богородицу иже от Панагија,
многажди недостојин си причастах се
светхи и божаствених
пречистих тајин Христових,
многажди крошку уронил јесам
Богородицу светија хлебца
или дори или проскури,
многажди клет се и ротил се јесам на криве,
многажди ва клетву впадох,
многажди клетву преступих,
многажди многих поклепал јесам,
многажди у многих запрел јесам
чужего именија,
многажди намита лишил јесам
мита или најма или мазди јего,
многажди у многим посули и мазди
взимал јесам,
многажди многих лајал јесам,
многажди многих укорил јесам,
многажди многих похулил јесам,
многажди многих злословил јесам,
многажди многих саблазнил јесам,
многажди многих оскрбил јесам,
многажди многих клет јесам,
многажди многих бил јесам и до крове
а са всеми тиме не простил се јесам
многажди осезах и зрех
смраднија тајнија детороднија уди моја,
многажди на жену или девицу
или на отроча красно вазирах
с помишљенијем и са желанијем плотским
многажди многих обидел јесам,
или оклеветал,
многажди многих осудил јесам,
многажди облених се встати
на келејнују молитву
и црковноје сборноје пеније
на полуноштницу и на утрнују и на молебен
или к часом и к литургији
и к вечерњи и к нефимону.

9
Не исправил ти јесам, Господи,
покајанија и исповеданија на земљи сеј,
ва все дни живота мојего,
не исправил ти јесам, Господи,
ва белцех крштенија
а в чрноризцех обета мнишскаго житија
и великаго светаго образа скитническаго,
и не исправил јесам, Господи,
отцем својим духовним ва покајанији
и ва исповеданији и ва опитемијах,
и не исправил јесам, Господи,
поста, поклонов молитви
и всакија не створил јесам опитемији
и всегда створил јесам дело Божије
с небреженијем.

10
Господи, сија все сгреших,
сија все исповедују,
сих все кају се,
сих всех прости ме.

Господи,
прости ме, Господи,
прости ме,
јелико помњу, Господи, сгреших,
прости ме.

Господи,
помилуј ме недостојнаго,
очисти ме, спаси ме грешнаго,
окајанаго, скврнаго,
нечистаго, недостојнаго
и безаконаго, безумнаго,
неразумнаго, неистовнаго,
злонравнаго, злокозананаго,
злообразнаго, злопомнимаго,
злопитљивато, злосрдаго,
злодејиваго,
љубодејиваго,
некључимаго, непоставнаго,
свраштенаго, развраштенаго,
осужденаго, падшаго,
слабаго, унилаго,
лењиваго, нетрпељиваго,
сонљиваго,
непослушљиваго, небржљиваго,
нечистиваго, непокорљиваго,
ластљиваго, роптиваго,
стрпотљиваго, гневљиваго,
гордељиваго, завистљиваго
лукаваго, бестуднаго,
безроднаго, бесчинаго,
лицемернаго, јароснаго,
страстнаго, напраснаго,
помраченаго, отемњенаго,
окајанаго и ожесточалаго,
нечувстнаго, нечловечнаго,
непотребнаго,
вредноумнаго, сујеумнаго,
сујетнаго, суроваго,
сверепаго ругатеља,
досадитеља постиднаго,
мрзкаго, скареднаго,
гнуснаго, грубаго,
глупаго, глухаго,
худаго, беднаго,
немоштнаго, смертнаго,
тленаго раба својего
вредољубца, бљудољубца,
плтољубца, смехољубца,
славољубца, сластољубца,
похотљубца.

11
Уви мне,
како хошту от врага избити
грехољубив си!

Господи, сгреших, прости ме,
прими ме, Господи, кајуштаго се
и помилуј ме, Боже,
милостив буди мне грешному
и помилуј ме, Боже,
очисти ме грешнаго и помилуј ме,
саздави ме и помилуј ме,
бесчисла сгреших, Господи, прости ме.

Исповедају ти се, Господи,
Боже небеси и земљи.

Все јаже сут тајнаја срдца мојего
јелико отречно светими књигами
и јелико отречно ва светом крштенији
и јелико ва постриганији обета мнишскаго -
а того всего јесам неисправил,
а в том јесам ва всем слагал и преступил.

12
Јелико сгреших -
паче числа песка морскаго,
прости ме, Господи.

Јелико ти сгреших
ва все дни живота мојего
и јелико ва нињешни дан
и ва сију ношт и ва си час.

И всегда без числа сгреших
душеју и телом,
сном и леностију,
омраченијем бесовским,
ва помислех нечистих
и ва забитији ума.

Сгреших срцем и всеми чувсти,
слухом, видом, словом и делом
и помишљенијем, вољеју и невољеју.

Нест бо того греха јегоже не створих,
но о все кају се,
прости ме, Господи, и благослови.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku Poalji email
kolle



Pridruio: 12 Jan 2007
Poruke: 18
Lokacija: Šid,Srbija

PorukaPoslao: Uto Apr 10, 2007 9:16 pm    Naslov: Slovo o mukama,Nemanjina posledna zelja,Slovo o umu Odgovoriti sa citatom

Сава Немањић

(1175-1235)
Слово о мукама

Помешах се са стоком неразумном
и изједначих се с њом,
бивајући убог добрим делима,
а богат страстима,
испуњен срамом,
лишен Божје слободе,
осуђен од Бога,
оплакан од анђела,
бивајући на смех бесовима,
обличаван својом савешћу,
посрамљен злим својим делима.

И пре смрти бивам мртав,
и пре Суда сам се осуђујем,
пре бескрајње муке
собом сам мучен од очајања



Немањина последња жеља

Чедо моје, учини ми љубав,
положи ме на расу, која је за мој погреб,
и спреми ме потпуно на свети начин,
као што ћу и у гробу лежати.

И простри рогозину на земљу
и положи ме на њу
и положи камен под главу моју,
да ту лежим, док ме не посети Господ
да ме узме одавде.



Слово о уму

Наш ум да буде
на небесима у гледању,
на красотама рајским,
у становима вечним,
на анђеоским зборовима,
у животу онде...

Какво ли ће ту бити збориште
од мноштва људи
од Адама до свршетка!...

Ради тога нам,
драга браћо моја,
треба туговати
и замишљати се у овом животу
као они који су изван света,
као они који имају живот
на небесима.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku Poalji email
kolle



Pridruio: 12 Jan 2007
Poruke: 18
Lokacija: Šid,Srbija

PorukaPoslao: Uto Apr 10, 2007 9:22 pm    Naslov: Tamnica Odgovoriti sa citatom

Владислав Петковић Дис

(1880 - 1917)
Тамница

То је онај живот, где сам пао и ја
С невиних даљина, са очима звезда
И са сузом мојом, што несвесно сија
И жали, ко тица оборена гнезда.
То је онај живот, где сам пао и ја.

Са нимало знања и без моје воље,
Непознат говору и невољи ружној.
И ја плаках тада. Не беше ми боље
И остадох тако у колевци тужној
Са нимало знања и без моје воље.

И не знадох да ми крв струји и тече,
И да носим облик што се мирно мења;
И да носим облик, сан лепоте, вече
И тишину благу ко ах откровења.
И не знадох да ми крв струји и тече,

И да беже звезде из мојих очију,
Да се ствара небо и свод овај сада
И простор, трајање за ред ствари свију,
И да моја глава рађа сав свет јада,
И да беже звезде из мојих очију.

Ал бегају звезде; остављају боје
Места и даљине визију јаве:
И сад тако живе као биће моје,
Невино везане за сан моје главе.
Ал' бегају звезде, остављају боје.

При бежању звезда земља је остала
За ход мојих ногу и за живот речи:
И тако је снага у мени постала,
Снага која боли, снага која лечи.
При бежању звезда земља је остала.

И ту земљу данас познао сам и ја
Са невиним срцем, ал без мојих звезда,
И са сузом мојом, што ми и сад сија
И жали, ко тица оборена гнезда.
И ту земљу данас познао сам и ја.

Као стара тајна ја почех да живим.
Закован за земљу што животу служи,
Да окрећем очи даљинама сивим.
Док ми венац снова моју главу кружи,
Као стара тајна ја почех да живим,

Да осећам себе у погледу трава
И ноћи, и вода; и да слушам биће
И дух мој у свему како моћно спава
Ко једина песма, једино откриће;
Да осећам себе у погледу трава.

И очију, што их види моја снага,
Очију, што зову као глас тишина,
Као говор шума, као дивна драга
Изгубљених снова, заспалих висина,
И очију, што их види моја снага.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku Poalji email
kolle



Pridruio: 12 Jan 2007
Poruke: 18
Lokacija: Šid,Srbija

PorukaPoslao: Uto Apr 10, 2007 9:27 pm    Naslov: Seoba Srbije Odgovoriti sa citatom

Љубомир Симовић

Сеоба Србије

У зло се сели, доброселица!

Пртеном врећом огрнут Неготин,
Београд са шлемом на рањеној глави,
Ужице с рана разгонећи вране,
Обреновац на носилима.

Ваљево с гробом на рамену,
са точком око врата Врање,
Крушевац носећи одсечену главу,
вуку се преко Косова.

Оста на северу, на вешалима, Космај,
видик на југу затварају обриси гробова;
бежи из својих шума Копаоник,
на дренову штаку ослања се Повлен,
оглувео од топова.

Дрвље и камење ваљајући, Дрина,
Тимок, загрцнут мутним кишама,
Лаб, пун потопљених топова и свиња,
глибовита Колубара,
штапом пипајући, слепа Нишава.

Узлеће Петрова црква, праћена својим гробљем,
сија Грачаница у облаку, изнад расула,
окружени жетвама узлећу Сопоћани,
лети Жича, лете Високи Дечани,
пуна јабука, пред њима
Ћеле-кула.

Кућа из куће избачена,
дрво из дрвета прогнано, -
заглибљени већ до рамена
кроз разливена гацамо блата;
ни из небеског блеска ни из чамца
нико нам руку не пружа;
тону градови, планине, тону цркве,
за прамен магле
дављеник се хвата.

Над баром што нам се попела до браде,
од девет небеса, осам се смрачило,
а девето се дими.
Све изнад њих се запалило!

Гледамо тај пламен
високо изнад голети,
гледамо тај пламен,
- у њему још ничег нема!

Ни онај ко нас води не зна
хоће ли одатле да нам сиђе зора,
или пожар у коме ћемо,
град за градом, жито за житом,
изгорети.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku Poalji email
kolle



Pridruio: 12 Jan 2007
Poruke: 18
Lokacija: Šid,Srbija

PorukaPoslao: Uto Apr 10, 2007 9:34 pm    Naslov: NATPIS NA MRAMORNOM STUBU NA KOSOVU Odgovoriti sa citatom

Стефан Лазаревић
НАТПИС НА МРАМОРНОМ СТУБУ НА КОСОВУ

Човече који Српском земљом ступаш
било да си дошљак или овдашњи,
ма ко да си и ма шта да си,
када дођеш на поље ово
које се зове Косово,
по свему ћеш угледати пуно костију мртвих,
те са њима и камену природу,
мене крстозначног и као стег
видећеш како посред поља усправно стојим.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku Poalji email
kolle



Pridruio: 12 Jan 2007
Poruke: 18
Lokacija: Šid,Srbija

PorukaPoslao: Uto Apr 10, 2007 9:37 pm    Naslov: KOSOVSKA NOÆ Odgovoriti sa citatom

Ранко Симовић (1932)
КОСОВСКА НОЋ

Косово је немирна граница
усред срца, на сред ораница.

Питање се поставља ко ново:
да ли знамо чије је Косово?

Испод земље и кости нас зову:
коме ћете царству на Косову?

Скупи децу у кућу с вечери,
тули светлост и закључај двери.

Крстове и белеге у тами
нека бране мртваци и сами.

Да л бежати, бар голим животом?
Косово нас прогања и потом.

Чезнем јутро, сан ме обилази,
чекам Сунце на небеској стази

и питам се: може ли да сине
из наслага такве помрчине?
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku Poalji email
kolle



Pridruio: 12 Jan 2007
Poruke: 18
Lokacija: Šid,Srbija

PorukaPoslao: Uto Apr 10, 2007 9:45 pm    Naslov: Slovensko žitije Odgovoriti sa citatom

Словенско Житије, прeштампано у Венецији 1802. г.
Житије

Овај свети и славни Цар и дивни мученик, Јован Владимир, израсте од благочестивог и царског корена, зацари се у граду Алби и владаше свом Илиријом и Далмацијом. Беше му дед Хвалимир, који роди три сина: Петрислава, Драгимира и Мирослава. Петрислав прими на управу Зету, Драгомир Требиње и Хлевну, а Мирослав Подгорје. Па пошто сконча Хвалимир, а Мирослав оста безчадан, то и држава овога паде у власт Петриславу. Петрислав имаше за наследника сина, овога блаженог Владимира. А Владимир од јуности би испуњен даровањима духовним - би кротак, смирен, ћутљив, богобојазан и чист животом, презирући све привлачности земље и ревнујући за све узвишено. У свему расуђиваше мудро, и мудро владаше поданицима" својим, због чега љубљен би од свију.

У то време ополчи се ратом Самуил краљ Болгарски са многом војском на државу овога блаженог. А он штедећи крв човечју уклони се са својима у планине, и ту беше држан Самуилом у опсади немало времена, на месту званом Косогор. Беху ту змије једовите, те голему муку наношаху војсци. Свети Владимир се помоли Богу и престаше надаље уједати, и од тада до сада никога не уједају. А Самуил не могући силом ухватити Владимира, умисли преваром, па га позва на веру. Будући незлобив Владимир прими веру од вероломника и даде му се у руке, а он га посла у свој престолни град на заточење, и поплени и попали све илирске стране: Дубровник, Котор, Босну и Рашку. Па се с пленом поврати дома.

А имаше овај Самуил кћер по имену Косара; она пак имаше велико милосрђе ка нишчим и сужним, и често обхођаше тамнице и блажаше сужне. Па видевши Владимира, расцвела младошћу, благообразна и благоразумна, заљуби га срцем. Он пак пребиваше у посту и молитви. Али једне ноћи јави се њему ангел Господњи, и предсказа му скоро ослобођење од сужанства а мало потом и мученичку смрт. У том Косара запроси у оца свога, да би јој он дао овога роба за мужа. Не могаше отац отказати кћери својој; изведе дакле Владимира из тамнице, и даде му Косару за жену, и сву му државу поврати, и испрати га с чашћу и с многим даровима. И Владимир приспе дому своме, са супругом својом, и би дочекан од својих с радошћу. Па усаветова жену своју да држе девство, пошто су девственици, рече, слични ангелима. Она се повинова, те живљаху у целомудрености и у свакој добродетељи.

У то време самодржац грчки Василије порфирородни изиђе са многом војском на цара болгарског, па пошто порази Василије воинство болгарско, дође чак до Охрида. А Самуил умре од печали. После њега прими владу син његов Радомир, но после једне године овај би убијен од Владислава, двојуродног брата свога по матери, а по наговору цара Василија.

И тако цар Василије покоривши себи Болгарију пође с војском на државе српске, а свети Владимир сабра своје војинство и опре му се крепко, те се император празан поврати дому своме.

Изађе једном свети Владимир у дубраву близу града, са три бољара, и виде орла унутра у шуми како кружи, а на плећи му сјајан крст блисташе, кога орао положи на земљу и поста невидљив. Они сиђоше с коња и поклонише се Христу, на Крсту распетом, а свети Владимир нареди да се на том месту црква построји, и даде прилог мног, и положи у цркву онај часни крст, те ту хођаше и по дану и по ноћи на молитву и свеноћна бдења. Још разуме, да се приближи време да прими венац мученички, за ким он и сам жуђаше.

А Владислав братоубица, имајући завист против светога и будући наговорен од императора да обманом убије светога, позва к себи Владимира као тобож да беседе о народним пословима. Владимир посумња и не оде. Но лстец му посла епископа заклевши се светим јеванђељем и часним крстом. А Косара не хте пустити мужа свога, но она најпре оде да беседи с братом својим. Као други Јуда он је обману целовањем и слатким речима, те она поверова убици. Врати се Косара у престоницу и посла мужа ка убици не могући познати ножа медом помазана. Кад Владислав виде Владимира где му долази, устреми се на њ и удари га мачем, али му не може нахудити. Не устраши се Владимир но рече: хоћеш да ме убијеш, брате, али не можеш! Па истргнув свој мач даде му говорећи: узми и убиј ме, готов сам на смрт као Исак и "Авељ. А Владислав, помрачен умом, узе мач и обезглави га. Светитељ пак узе главу своју рукама својим, па уседе на коња и одјури к поменутој цркви где је видео орла с крстом појећи: зарадовах се кад ми рекоше: хајдмо у дом Господњи! Кад стиже цркви коњ стаде, светитељ одјаха па рече: у руке твоје, Господе, предајем дух мој! А убица се посрами и устраши од таквог преславног чуда, па побеже са својима. И тако блажени Владимир прими венац мученички и промени царство земаљско за небеско, хиљаду и петнаесте године, месеца маја 22.

А Косара, супруга његова, погребе тело блаженог у реченој цркви, с архијерејима и свим клиром и синклитом са сваким благољепијем. И због искрене љубави, коју имаше према светоме супругу свом, затвори се ту при цркви и проживе неисходно и богоугодно све дане свога живота у посту и молитви.

А Владислав убица надаше се одржати у миру и покоју царство болгарско, и још к овом присајединити и српско, те дође с војском под Драч и опседе га с тврдим поуздањем. Но једном кад он сам под својим шатором вечераше, а то изненадно угледа Владимира устремљена (с мачем) да му главу одруби. А он преплашен повика стражаре у помоћ, и у присуству ових би поражен невидљивом руком, и изверже своју грешну душу, слично Ироду Агрипи. Тако сконча крвопија хиљаду и седамнаесте године. А војска му устрашена побеже натраг. И тако грабећи туђе лиши се и свога, а још уз то и живота привременог и вечног.

Свети Владимир испусти тада миро од светих моштију и исцели многе страдалнике од различних недуга, и до сада твори чудеса неизбројна, и укроћава свирепо агарјанско неистовство. Нека би његовим светим молитвама преблаги Бог призрео на људе своје и на достојање своје, и учинио конац мучењима, и избавио нас од љутих и зверских агарјана. Да се слави Бог у Тројици: Отац, Син и Дух Свети, Тројица једнобитна и неразделна, у бесконачне векове. Амин.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku Poalji email
kolle



Pridruio: 12 Jan 2007
Poruke: 18
Lokacija: Šid,Srbija

PorukaPoslao: Sre Apr 18, 2007 7:48 am    Naslov: MOLITVA ZA SRPSKU ZEMLJU Odgovoriti sa citatom

GAVRIL STEFANOVIÆ-VENCLOVIÆ
(kraj XVII – sredina XVIII veka)

MOLITVA ZA SRPSKU ZEMLJU

I u vreme ljutih vremena ratnih
Ovo sada neka bude naše moljenje.

Izbavi me od krvi,Bože,
Bože moga spasenja,
na krov koji imamo,
razve tvoj, Bogorodice, pokrov.
Krvotoèiva ona žena
kad se je prikojasila
za skut sina tvoga,
i taki prestade joj teæi krv od nje.
Tako i kade se dokosne
naša krvoprolitna zemlja
tvome omoforu,
taki æe na njoj prestati
svako krvoprolivanje.
Otrti æeš i obrisati
naðe krvave suze
s tvojim omoforom!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku Poalji email
Prikai poruke iz poslednjih:   
Napii novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> POEZIJA NA ZADATU TEMU Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu 1, 2  Sledeci
Strana 1 od 2

Skoi na:  

Ne moete pisati nove teme u ovom forumu
Ne moete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne moete menjati vae poruke u ovom forumu
Ne moete brisati vae poruke u ovom forumu
Ne moete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .