Pfeil Početna arrow KULTURA arrow Godišnja 2010 - KUD *Vuk Karadžić*

Godišnja 2010 - KUD *Vuk Karadžić* PDF Štampaj E-pošta
Autor Ljuba Obrad   
Saturday, 25 December 2010

Игре из Врања

24.12.2010. године у Дому Културе у Треботину одржанa је годишња приредба КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, на којој је представљен богати репертоар фолклорних игара фолклорне секције и оригинална поезија литерарне секције у казивињу аутора Љубодрага Обрадовића и Драгана Тодосијевића.


Љубодраг Обрадовић и Драган Тодосијевић говоре своју поезију

Годишње награде КУД-а *Вук Караџић* за изузетно успешан рад у 2010. години добили су: Синиша Максимовић, Јасмина Милић, Драган Тодосијевић, Срђан Стојановић, Бранко Стојковић и Горан Тодосијевић (за 2007). Награде је уручио Борислав Чолић - председник КУД-а. Погледејте фотографије и осетите делић атмосвере са овог концерта.


Синиша Максимовић прима годишњу награду КУД-а *Вук Караџић*



У наставку две песме:



ZIMA


Grana se lomi
vetar drvo uvija
dani sve kraći
i hladniji
skoro će zima

Polja rodna
prekriće sneg
pucaće prtina
od hladnoće
zalediće se
svaki breg

A ja ću s tobom
najdraža moja
u toploj sobi
dok vatra pucketa
biti u zanosu
ljubavnom
poljupcima vrelim
topićemo led
i biće nas briga
što napolju
veje sneg.

(C) Dragan Todosijević



OLIVERA

Sreo sam je samo jednom,
a neki vrag me i sad njoj tera.
Bilo je to u selu nekom.
Olivera, Olivera…

Telo bajno, oči sjaje,
u svakom joj pokretu mera.
Moj zanos i danas traje.
Olivera, Olivera…

Nudila je mnogo svakom
i svakog uspela da otera.
Ko još  za njom nije zaplako?
Olivera, Olivera…

Beše tad noć, letnja, julska.
Oko nas zrikavci, opera.
Ljubila me tako strasno.
Olivera, Olivera…

Pričala je tad o svetu,
koji stvoriti smera.
Smejao sam joj se ko detetu.
Olivera, Olivera…

Smejao se i ljubio je dugo.
Njen san i danas mi je vera.
Ona ode. Ja je i sad čekam.
Olivera, Olivera…

(C) Ljubodrag Obradović
Poslednji put ažurirano ( Saturday, 25 December 2010 )
 
< Prethodno   Sledeće >
Pesma za Vas !
Latinka ĐorđevićNisiTiKriv21.04.2006


NISI  TI  KRIV



Nisi ti kriv,
što postojiš,
što si tu
i ništa ne tražiš.
Kriv si,
što si dozvolio,
da sve šti imam,
tebi dam.

Nisi ti kriv,
što si od mene otišao.
Kriv si,
što si dozvolio,
da poverujem,
kada smo se rastajali,
da je lako,
ponovo se snaći.

Nisi ti kriv
što me,
možda,
nisi voleo.
Kriv si,
 što si dozvolio,

da živeći pored tebe,
u zaljubljenosti svojoj,
poverujem da me voliš.

Nisi ti kriv...
a kriv si ...

(C) Latinka Đorđević
 
Pročitajte i ...
by pRe
© 2018 poezijascg.com
Joomla! is Free Software released under the GNU/GPL License.