Pfeil Početna arrow KULTURA arrow Godišnja 2010 - KUD *Vuk Karadžić*

Godišnja 2010 - KUD *Vuk Karadžić* PDF Štampaj E-pošta
Autor Ljuba Obrad   
Saturday, 25 December 2010

Игре из Врања

24.12.2010. године у Дому Културе у Треботину одржанa је годишња приредба КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, на којој је представљен богати репертоар фолклорних игара фолклорне секције и оригинална поезија литерарне секције у казивињу аутора Љубодрага Обрадовића и Драгана Тодосијевића.


Љубодраг Обрадовић и Драган Тодосијевић говоре своју поезију

Годишње награде КУД-а *Вук Караџић* за изузетно успешан рад у 2010. години добили су: Синиша Максимовић, Јасмина Милић, Драган Тодосијевић, Срђан Стојановић, Бранко Стојковић и Горан Тодосијевић (за 2007). Награде је уручио Борислав Чолић - председник КУД-а. Погледејте фотографије и осетите делић атмосвере са овог концерта.


Синиша Максимовић прима годишњу награду КУД-а *Вук Караџић*



У наставку две песме:



ZIMA


Grana se lomi
vetar drvo uvija
dani sve kraći
i hladniji
skoro će zima

Polja rodna
prekriće sneg
pucaće prtina
od hladnoće
zalediće se
svaki breg

A ja ću s tobom
najdraža moja
u toploj sobi
dok vatra pucketa
biti u zanosu
ljubavnom
poljupcima vrelim
topićemo led
i biće nas briga
što napolju
veje sneg.

(C) Dragan Todosijević



OLIVERA

Sreo sam je samo jednom,
a neki vrag me i sad njoj tera.
Bilo je to u selu nekom.
Olivera, Olivera…

Telo bajno, oči sjaje,
u svakom joj pokretu mera.
Moj zanos i danas traje.
Olivera, Olivera…

Nudila je mnogo svakom
i svakog uspela da otera.
Ko još  za njom nije zaplako?
Olivera, Olivera…

Beše tad noć, letnja, julska.
Oko nas zrikavci, opera.
Ljubila me tako strasno.
Olivera, Olivera…

Pričala je tad o svetu,
koji stvoriti smera.
Smejao sam joj se ko detetu.
Olivera, Olivera…

Smejao se i ljubio je dugo.
Njen san i danas mi je vera.
Ona ode. Ja je i sad čekam.
Olivera, Olivera…

(C) Ljubodrag Obradović
Poslednji put ažurirano ( Saturday, 25 December 2010 )
 
< Prethodno   Sledeće >
Pesma za Vas !
Latinka ĐorđevićVeče25.03.2006


VEČE


Veče...
Šetam ulicama 
a u duši znam,
ovo nije moj grad.
Svetiljke svetle poruku,
sutra će novi dan,
a ja znam,
to nije dan  za mene.

Veče...
Očekujem
pesmu zrikavca,

iz gradskih parkova,
očekujem svetlo iza oblaka.
Tako je već bilo nekad,
u zemlji gde sam se rodila.
Umesto pesme,
čujem kloparanje šina
i škripu tramvajskih  kočnica...

Veče...
Ovo veče nije prošarano,

rumenim prugama,
već nebom zastrtim
sivim tepihom,
izatkanim od niti
bola, tuge i nostalgije
nas tudjina.

Veče...
Samo na tren zasvetluca,

kao zvezda mala,
suza moja,
u obliku kristala,
što se u nebo,
ko ukras utkala.

Veče,
tako sivo i samotno,
tugom  i nostalgijom,
dušu moju obavilo.
Veče, celo telo
čežnjom prestravilo,

a volju, maštu i nadu,
mrakom zaustavilo.

Veče...
Obično veče u tuđini...
Veče pred noć... 

(C) Latinka Đorđević

 
Pročitajte i ...
by pRe
© 2018 poezijascg.com
Joomla! is Free Software released under the GNU/GPL License.