Љубодраг Обрадовић и Драган Тодосијевић говоре своју поезију

Синиша Максимовић прима годишњу награду КУД-а *Вук Караџић*

У наставку две песме:



ZIMA


Grana se lomi
vetar drvo uvija
dani sve kraći
i hladniji
skoro će zima

Polja rodna
prekriće sneg
pucaće prtina
od hladnoće
zalediće se
svaki breg

A ja ću s tobom
najdraža moja
u toploj sobi
dok vatra pucketa
biti u zanosu
ljubavnom
poljupcima vrelim
topićemo led
i biće nas briga
što napolju
veje sneg.

(C) Dragan Todosijević



OLIVERA

Sreo sam je samo jednom,
a neki vrag me i sad njoj tera.
Bilo je to u selu nekom.
Olivera, Olivera…

Telo bajno, oči sjaje,
u svakom joj pokretu mera.
Moj zanos i danas traje.
Olivera, Olivera…

Nudila je mnogo svakom
i svakog uspela da otera.
Ko još  za njom nije zaplako?
Olivera, Olivera…

Beše tad noć, letnja, julska.
Oko nas zrikavci, opera.
Ljubila me tako strasno.
Olivera, Olivera…

Pričala je tad o svetu,
koji stvoriti smera.
Smejao sam joj se ko detetu.
Olivera, Olivera…

Smejao se i ljubio je dugo.
Njen san i danas mi je vera.
Ona ode. Ja je i sad čekam.
Olivera, Olivera…

(C) Ljubodrag Obradović