Pfeil Početna arrow KULTURA arrow *KOVAČI* na Letu kulture 2007 u Kruševcu

*KOVAČI* na Letu kulture 2007 u Kruševcu PDF Štampaj E-pošta
Autor Djuka Obradović   
Saturday, 28 July 2007


27.jula 2007. godine u dvorištu KPZ Kruševac, u okviru LETA KULTURE 2007, koje zajednički organizuju Kulturni Centar Kruševac i KPZ Kruševac,  izvedena je predstava KUD-a *Vuk Karadžić iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice, KOVAČI po tekstu Miloša Nikolića, a u režiji Ljubodraga Obradovića. Publika je sa uživanjem pratila predstavu i na kraju ovacijama glumce pozvala na bis.


Raša Stefanović - Rus, Olivera Djokić - Lujza
i Bojan Pršić - Peter Šmid


Ljiljana Simić- domaćica ispred KPZ (u sredini),
Bojan Pršić-u ulozi Petera (levo)
  i Ljubodrag Obradović - režija predstave KOVAČI (desno)

Peter - Bojan Pršić i Aca - Ivan Antić


Nakovanj iz Mimine kovačnice u Trebotinu - zaštitni znak predstave


Deo Plakata koji najavljuje predstvu *KOVAČI*


Bojan Pršić, Olivera Djokić i Ivan Antić - Aca Kovačev


Bojan Pršić i Ivan Antić - Borba za ruku Lujze


Bojan Pršić - Peter i Ivan Antić - Aca


Raša Stevanović - Rus, Bojan Pršić - Peter i Olivera Djokić - Lujza


Ivan Antić - Aca, Raša Stevanović - Rus i Bojan Pršić - Peter


Olivera Djokić - Lujza i Ivan Antić - Aca - uspomene...


Raša Stevanović - Rus, Olivera Djokić - Lujza i Bojan Pršić - Peter


Rus - Raša Stefanović


U zagrljaju voljene žene: Ivan Antić - Aca i Bojan Pršić - Peter
 

Olivera Djokić - Lujza i Bojan Pršić - Peter

Poslednji put ažurirano ( Monday, 23 December 2013 )
 
< Prethodno   Sledeće >
Pesma za Vas !
Latinka ĐorđevićVeče25.03.2006


VEČE


Veče...
Šetam ulicama 
a u duši znam,
ovo nije moj grad.
Svetiljke svetle poruku,
sutra će novi dan,
a ja znam,
to nije dan  za mene.

Veče...
Očekujem
pesmu zrikavca,

iz gradskih parkova,
očekujem svetlo iza oblaka.
Tako je već bilo nekad,
u zemlji gde sam se rodila.
Umesto pesme,
čujem kloparanje šina
i škripu tramvajskih  kočnica...

Veče...
Ovo veče nije prošarano,

rumenim prugama,
već nebom zastrtim
sivim tepihom,
izatkanim od niti
bola, tuge i nostalgije
nas tudjina.

Veče...
Samo na tren zasvetluca,

kao zvezda mala,
suza moja,
u obliku kristala,
što se u nebo,
ko ukras utkala.

Veče,
tako sivo i samotno,
tugom  i nostalgijom,
dušu moju obavilo.
Veče, celo telo
čežnjom prestravilo,

a volju, maštu i nadu,
mrakom zaustavilo.

Veče...
Obično veče u tuđini...
Veče pred noć... 

(C) Latinka Đorđević

 
Pročitajte i ...
by pRe
© 2019 poezijascg.com
Joomla! is Free Software released under the GNU/GPL License.