СЕТНА ПЕСМА 

Завлачио сам мисли,
у твоја осећања.
Тражио интересовање,
тражио бар презир,
а налазио празнине,
које су попунили други.

Завлачио сам жеље,
у твоје срце.
Тражио неки 
слободни кутак,
тражио бар парче,
а налазио огромну празнину,
после прохујалих авантура.

А онда,
завлачио сам руке,
у твоја недра.
Тражио топлину,
тражио крв,
а налазио само,
мала сунца,
која су у камен
истекла.

Све сам ти опростио
и понудио све што могу,
све што имам и знам.
А ти си шапнула
нешто ветру
и нашла другог
за своје празнине.

© Љубодраг Обрадовић