Čini mi se…

Čini mi se ponekad … Vrijeme da je stalo

I sve da je isto … Kao nekada

Pomislim u sebi … Griješiš budalo

Ništa nije više kao što je bilo

Prošla su vremena … Lijepa i srećna

Ostala je sjeta … Rijeka uspomena

Dok umorne oči … Beče u daljinu

Kunu život mučni … Proklinju sudbinu

Mislio sam negda … Život da je bajka

Dok shvatio nijesam … Da je kobni roman

Usud me prati … I voljena majka

Ne bi mi mogla pomoći …

Čini mi se ponekad … Da sam dijete

Bezbrižno što spava … Eh snovi pusti

Ostadoše pusti… I ja u njima

Čini mi se ponekad … Doće bolji dani

Dok živim u nadi … I dok varam sebe

Lijepo je uvijek … Još dok smo mladi

I dok možemo … Brinuti o sebi

Čini mi se ponekad  … Da je vrijeme stalo

I da ništa nije … Kao što je bilo

Pomislim u sebi … Griješiš budalo

Čini mi se… Ili pričinjava

Zažmuri polako

i opusti kapke svoje

i obraduj se u sebi

bez razloga i povoda,

i ispruži ruke meke

i pusti nek ti dotaknu dlan

te hladne kišne reke,

kao da ih dodiruje

neko ko je tebi drag.

Zažmuri polako i

slušaj muziku sirena

i pusti ih u obrisima ljubavi

da u skrivenom kutku iscrtaju

ono što se ne može

olovkom nacrtati,

ono što se ne može

rečima iskazati,

ono nešto neopisivo:

- kao semaforsko sunce nasred slepe ulice;

- kao krompir u vreći i umašćen tiganj u peći;

- kao limeni petao s krova i žbun zasut od korova;

- kao izbledela majica i zaboravljena starica;

- kao vašljivi ker i dedin stari pulover;

- kao pisaća mašina i raglednica iz Solina;

- kao prepune pepeljare i polomljene suve grane;

- kao nas dvoje, a sutra možda i troje;

- kao ovo malo života i odsjaj zlatnog omota;

- kao smrtno zavodljivo  i ono nešto neponovljivo;

         – uf, to sam već rekla.

©Anee

Predosecam…..

Predosecanja love moju dusu,

cesto i sreca korak mi pazi,

ja uvek vidim tvoj mio lik,

i tvoja stopala na sneznoj stazi!

A, ja ih cuvam kao svetinju,

i tako tone moje kraj tvog,

vidim viziju nadahnucem,

kao da mi u svemu pomaze Bog!

Osmeh kroz grane u sumarku,

dok lahor miluje mi vrat,

predosecam to nisu vreme ni sati,

vec zelja da cujem tvoj jasni bat!

Obgrlim rukama telo breze,

i slusam pricu  sumarka tog,

na proplanak zatim izlazim lako,

ko kosuta dok trazi jelena svog!

I znam doci ce vreme sto me hrabri,

a, moja cula, snazi  i volju,

ti si moj zivot  i dok te trazim,

osluskujem vrletima na zivotnom polju!

© Miladinovic Sandra

МОЈ КРАЉ

На балкону бих остала сама загледана

у  небо пуно сјајних звезда,

и тако чак до сванућа,

 а, вечност би постала већа….

Шаптала бих са васионом и рекла што ником

небих!

Недај ми никада да останем сама

и тако далека теби!

У сам освит крај реке

прву би кап росе попила,

с, реком бих жуборила,

удисала бих мирисе далеке моме крају!

Саваном са атом галопирала,

никада се не бих уморила,

да се тај бесркај  тка,

ткала бих га баш ја!

Недај да суза око ми помути,

у  том бескрају остани баш ти!

У подне сунце би ми грејало чело и дланове,

мирис тамјана душу  ми опијао!

Док звони звоно са звоника,

све очи у сусрету биле би ми познате,

а, у ваздуху ко привид позлате,

лебделе би контуре сањалица!

Учини да ми се не причини

да ми руку пружаш баш ти,

и да снена одлутам жељна љубави,

нестрпљење да победи,

па да заробљена ко птица завршим,

и заборавим цвркут предака, мелодију душе!

Умрла бих или ко слепа ходала,

а, само суза би ме понекада одала,

да патим и живим за бескрај,

јер само ти си ипак мој краљ!

(с) Миладиновић Сандра

Književni klub „SABORNIK“ iz Perta u Australiji,

raspisao je pesnički Konkurs za nagradu „Milorad Cumbo“!

Uslove Konkursa možete pročitati na sajtu:SABORNIK.8m.com

Živko Begović, prijatelj Kluba SABORNIK

U Evropi je 6.maja 2012. godine,

došlo do nekih promena,

u kojoj je demokratija,

izbornih glasača bila zastupljena.

Građani su „kaznili“,

neke neposlušne političare,

i njihove partije,

koje su videli kror svoje „naočare“!

Stavili su im do znanja,

da nisu dobro radili,

jer nisu svoja dana,

obećanja građanima izvršili.

Ovo su demokratske narodne „kazne“,

koje nemaju veze sa „yurom“,

niti sa bilo kakvom ,

politčkom „diktaturom“!

Živko Begović