РОЂЕНДАНСКА – Томислав Симић Калпачки

 


РОЂЕНДАНСКА

Љуби Обрадовићу

Бритког пера – драга лица,
у неправди оштрих зуба,
а иначе “сањалица”,
окупио наш друг Љуба.

Атмосфера баш је фина,
… иако сам мало чкрб,
јасно велим, јест милина,
уз Стихољубље ПоезијаСРБ!

Ово Вам је песма ведра,
што тренутку и приличи,
ко девојци бујна недра,
па на вилу горску личи.

Кад је тако, песник вели:
Посебан је ово дан!
Брате Љубо, ајд живели!
И Срећан ти рођендан!

© Томислав Симић Калпачки
17.09.2018. – Треботин


Срећан рођендан брате Љубо!

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58952

Leto i Ana

Na granama stoji požutelo lišće
Jesen je svoje najavila dane
Suze mi same padaju po licu
Nema više moje Ane…

Ana je otišla pozlednjim dahom
Koje je leto podarilo nama
Ostavila je mene samog
Da se pitam dal je i ona sama…

Ali leta više nema
Nema zagrljaja, poljubaca uz sveće
Leto je ostalo za nama
I više se nikad vratiti neće…

Leto je ostalo za nama
Nežne ruke, usne kao svila
Ja je još pamtim nasmejanu
Kao što je uvek bila…

Još uvek prolazim stazama
Kojim smo šetali mi
I sećam se onih divnih dana
Kad smo se voleli…

U nadi da ću je videti
Prolazim tim stazama svakog dana
Ali leto je naše nestalo
A sa njim je nestala i Ana…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59007

Nikad nećeš saznati

Nikad nećeš saznati
Koliko te volim ja
I koliko bih nežno da ljubim
Tvoja oka dva…

Nikad nećeš saznati da te volim
I da si mi srce ukrala
I da si mi mesto ljubavi
Samo bol i patnju dala…

Ne, nikad nećeš saznati
Da si za mene jedina ti
I da sem tebe neću nikada
Nijednu drugu voleti…

Nikad nećeš saznati
Koliko sam suza zbog tebe prolio
Niti ćeš saznati za one
Koje sam u sebi krio…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59002

ЋУПРИЈА НА ДРИНИ и БАБА БОРКА – Андреја Ђ. Врањеш


ЋУПРИЈА НА ДРИНИ

Међа кривуда сећањем,
месец  скупљач искри из  трава,
извијених лукова,над тајном,
камена  прича спава.

Мит и вера у  додиру,
прошлост  далека,  име  сјаја,
љубав посејана памћењем,
небески завет крвљу  спаја.

Сви  су правци  у један бол,
окорењена мисао трајањем  пече,
река вечност   боји ,
Ћуприја  рањена видом  тече.

БАБА БОРКА

Смерну старицу сањам,
измаштавам детињство,
помало тужан,снен,
по пољу живота лутам,
тражим поглед њен.

Тежину живота је напустила,
руке прекрстила,
године не постоје,
сложила је живота све боје.

Тихо се  искрала,
пољубила ме  нежно,
споменула мајку,
упловила у снове,
отишла у бајку.

Пред њеном лепотом савијало се цвеће,
у грудима становала доброта,
сакрио сам је у срце,
да светли до краја живота.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58994

Zivot uzima i daje

 

Kazu, dolazi voz niz sudbonosne sine.
Kazu, prazan s’mestom za sve.
Kazu, Bog ce dobre da vine.
Kazu, novo svetlo ce oziveti sne.

Dotle u bunilu je doba,
staro, mlado i ono izmedju.
Svetom tumara zloba,
dobri i zlobni se susreću.

Raj je pijaca raskosa.
Pakao novac u ruci.
Covek vazda na muci.
Zivot uzima i daje.

Kazu, dolazi voz niz sudbonosne sine.
Kazu, prazan s’mestom za sve.
Kazu, Bog ce dobre da vine.
Kazu, novo svetlo ce oziveti sne.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58992

“Nights In White Satin” – Nena Miljanović

 

Ne verujem
Da se ne sećaš puta koji si prešao
I da ne pamtiš pustinjski pejzaž mene
Dirljiv u svojoj nepreglednosti
Pod ponoćnim nebom
Osutom retkim zvezdama kao mojim očima
Po čijem si tragu tražio put strasti
I našao netraženi Put Svile ljubavi
Jednom
Kad si me pregazio kao Kalahari
S kraja na kraj duše
I utisnuo put odavde do večnosti
Karavanima mojih beskrajnih pesama o tebi

Ne verujem
Da ni zrno peska sećanja nisi poneo
Da zažulja u oku i duši
Bar ponekad
Dok slušaš “Noći u belom satenu”
I šušti ti pod prstima papir mojih nepročitanih pesama
Kao saten vela prodane neveste
Koja stidljivo čeka na tuđoj svadbi
Čekam
Da mi oduzmeš poslednju nevinost
Čitanjem

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58987

NEKA SE DESILO – Jelena Đurašković

Negde,na nekom putu,u nekom trenutku
desilo se…
I dal’ je dobro što je bilo tako,
il’ nije?
čemu se pitati?
Šta je život nego dešavanja?

Remeti mir…
Pa neka ga remeti.
Treba da se dešava, da se živi.
Podrazumeva ponekad bol.
Neka.
Kako bi drukčije znali kad ne boli?

A zar ne podrazumeva i sreću?
Zar ne napaja?
Neka se desilo…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58978

Pogledaj me jednom u oči

Pogledaj me jednom u oči
Pročitaj šta u njima piše
Shvatićeš da te na celom svetu
Od mene niko ne voli više…

Pogledaj me jednom u oči
Otkrij tajnu u njima
Pročitaćeš najlepše ljubavne stihove
I svoje ime u tim stihovima…

Samo malo zagledaj u moje srce
I videćeš da ono samo za tebe kuca
A ako samo malko zaviriš unutra
Videćeš i svoj osmeh usred mog srca…

Ako me pogledaš u lice
Videćeš da kad god te vidim
Na njemu osmeh sja
I da je samo tvoj dodir, glas
Ili osmeh upućen meni
Dovoljan da najsrećniji budem ja…

Kao što vidiš,
Ima te u svakoj mojoj pori
I valjda vidiš
Da te od mene niko ne voli više
Da te ima u pogledu, duši, očima, srcu
I da svuda tvoje ime piše.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58974

Rakovica

Ja imam traktor Rakovicu
I to šeset pet
A iz milošte ga zovem
Još i kabriolet…

Ne bih menjao moju Rakovicu
Ni za sto Fergusona
Od nje nema boljeg
Najbolja je ona…

Radi moja Rakovica kao doksa
I ide kao brzi voz
Od kad je moja
Zadovoljila me skroz…

Ne treba mi drugi traktor
Zadovoljan sam njom
Izvozio sam se do mile volje
Mojim lepim traktorom…

Da mi neko da
Dvesta univerzala
Za moju Rakovicu
Bila bi to cena mala…

Ili da mi daju
Sto Zetora
Ne bih se odvojio
Od mog traktora…

Kad idem za kiselu vodu
Pa iako pada veliki sneg
Moj me traktor izvuče čas
Ko bomba ide uz veliki breg…

Moja Rakovica ke najbolji traktor
I na celom svetu nema boljeg od nje
Ne bih je menjao ni zašta na svetu
Ker je ona jednostavno za sve.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58972

Drvo

Danas sam išao da vučem drva
Eh, teška je ta planina
Teško je drva nosit
Posle dugo boli grbina…

Sekao sam drva sa testerom
I sekirom kad se mora
Eh, koliko je danas kroz moje ruke
Prošla teška gora…

Težak su drva posao
Al bez njih se nikako ne može
Jer kad dodje ljuta zima
U mojoj se kući dva šporeta lože

Mnogo sam danas drva natovario
Al zato će mi biti lakša zima
Bar neće da mi bude hladno
Za grejanje će dosta drva da ima…

Jesam danas dosta radio
I umorio sam se jako
Ali bar znam da je vredelo
I kad dodje zima biće mi lako…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58969

KAD ON NEĆE DA SE SETI ZABORAVI I TI – Jelena Đurašković

Kad bi se on samo setio
kako smo se nekad voleli.
Kad bi se setio naše ljubavi i sreće,
svih naših maštanja i želja,
Kad bi se samo setio…

Al’ ne,
Videla sam drugu u njegovom zagrljaju.
Grlio je kao nekad mene;
kao nekad mene ljubio je nju.
Milovao je njenu kosu i obraze njene.
A ja?
kad bi se samo setio da postojim,
setio samo…
Plakala sam nesrećna i osamljena.

Ni primetila nisam kad prišao mi je neznanac.
Pored mene je seo i upitao:
“Devojko,čemu tolika tuga?”
Al’ tiho i gorko ponavljah uvek iste reči:
“Kad bi se samo setio…”
Tek kad je nežno glavu podigao moju
i obrisao suze s mog uplakanog lica,
tek tad osetih prisutstvo
tog neznanog mladića.

“Ne plači devojko”,
tešio me tužnu.
“Kad on neće da se seti, zaboravi i ti.
Zaboravi suze, sve tužno, kišovito, tmurno…
Zaboravi sve što ne vodi do sreće
i sreću potraži za svoj dragi lik.
Nek’ osmeh zablista na tvojim usnama
i radost u tvojim očima.”

Prestala sam plakati,
slušala sam ga
i gledala ga.
Zavolela sam njegove srećne oči
i našla u njima sreću i za sebe.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58965

Sport u SFRJ-miško pločić

Dok je Jugoslavija još sfrj bila
Bili smo prava sportska nacija
U svakom sportu
Mogla je da se sastavi jaka reprezentacija…

U fudbalu smo imali veliku četvorku
I bili smi prava sila
Zvezda, Partizan, Hajduk, Dinamo Zagreb
Kakva je to liga bila…

A, naš nacionalni sport, košarka
Juba liga, bila nam je dika
Tu su pored Zvezde i Partizana
Igrali Cibona, Zadar i Jugoplastika…

Nekad smo imali i jaku rukometnu ligu
Gledali smo u njoj i Zagreb i Medvešćaka
Metaloplastiku, Zvezdu i Pivovarnu Laško
Ali i ona je nestala zbog ludaka…

I odbojkaši i odbojkašice su bili u vrhu
Imali smo jaku ligu
I reprezentaciju jaku
I ženska i muška ekipa
Mogli su da pobede selekciju svaku…

Partizan, Mladost Zagreb, Medvešćak
Bila su imena vaterpolo lige naše
Ali zbog vihora rata
Odoše na suprotne strane
I za neke druge države
Medalje osvajaše…

Nekad smo bili svetska velesila
U sportu
A sad smo na margini svih dogadjanja
Pa najlepša i najsrećnija vremena
Ostala su daleko za nama
Ostale su samopriče i tužna sećanja…

Ni mi, ni naš sport
Nikada više nećemo biti
Kao što smo bili
Zbog nekoliko zlih ljudi
Koji su nas zauvek razdvojili…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58963

DVE KRATKE PESME – Dejan Ivanović

 

1.MOŽE LI KRAĆA?
(direktor)

Pozvao me na razgovor,
generalni direktor.
Strepeo sam od sastanka.
Kad ugledah napuderisanog zalizanka,
kojeg je postavila politička stranka !

2. KONTRA … ( ŠTA )

… i Kesić ? Salijeri I Mocart;
Poznata marka i škart,
brend I loša kopija, 
original i kineska parodija. 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58960

ŠAPUĆU MISLI -Jelena Đurašković

Daleko si i opet sama i napuštena
Vraćam, se krilu sretnih uspomena.
A toliko puta već dadoh svoju riječ
Da ću biti vijerna tokovim sadašnjeg vremena.
Eho prijašnjice opet je pozvan da tješi.
Sjećanja naviru kao bujica.
Eho dragih uspomena jedina je svjetlost
Tihe samotne noći kad šapuću misli:
“Dvadeset drugi ožujak,subota…”
Radosti tad si prodrla u nježnu slabašnu dušu.
Upalila si plamenove svoga postojanja.
Gore i sada strasnom vatrom
I željom za besmrtnošću tvoje slatkosti.
Obuzela si dušu i tijelo, mamila si.
Živjela si i narastala u tihim šapatima
U nježnim milovanjima i prvim poljupcima,
Jedinstvenim u svom djetinjenom nesavršenstvu.
A bila si tako kratka i nestala za tren,
Kao kad otvoriš oči i izgubiš slatki san.
Dođeš iznenada na krilima vihora
A nestaneš za čas kao omađijana.
Ludom silom sazidaš novi svijet
I ozariš lice osmjesima beskrajne sreće.
Golema si,raskošna si,
Ali gdje si, gdje si sada?
Patnje i čežnje trag su tvog trena,
A ispruženoj ruci osta samo varka praznina.
Moraš li uvijek napuštati?
Tužno vapi jedno srce
I nijemi poziv šapuće ti,
Ja te želim radosti moja bolno i bezgranično,
Ali mi te daju samo uspomene.
Dođi mi jednom stvarno i prevladaj prezrene daljine.
Rukama je mojim hladno i željne su tvoje topline,
A usne bi htjele s tvojih poljupce ubirati.
Ne napuštaj me nikad više,jer teško te je čekati.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58947

Jedinstvo i Loznica

Stadion Jedinstva
Gledaoca trista
Igrali Jedinstvo Titovo Užice
I Loznica iz Loznice…

Rezultat nema veze
Nije bilo teze
Pobedila je Loznica
Usred Titovog Užica…

Stevanović za Loznicu dade gol
U Jedinstvu mislili da je fol
Al kad Radivojević povisio na dva nula
Ućutaše svi kao mula…

S.Nikolić dade nadu za domaće
Misliše i drugi daće
Kad ono bi jedan tri
Radovaše se gosti…

Na kraju Kovačević drugi dade
I poveća malo nade
Al osta pobeda Loznice
I tužno Titovo Užice…

Ne vredi Jedinstvu ni najbolji
Golman sveta nekada
Od Loznice primio tri komada
Ni Leković nije što je bio
Retko je kaf tri gola primio…

Al je Loznica danas imala Željka Cerovca
Za koga nije dala mnogo novca
I u Loznici sad pevaju ovo
Razbila Loznica Krčagovo…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58943

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 503 504 505 Next

Load more