Промоција часописа ПоезијаСРБ број 10 у Лесковцу

Još slika na Fejsbuku
Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 10 промовисан је 5. 9.2018. године у Лесковцу у Центру за Културу. Промоцију је организовао и реализовао Зоран Јовановић (са својим пријатељима песницима из КК “Поезија 016”) у сардањи са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У промоцији часописа су учествовали песници из Крушевца: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић и Ратко Тодосијевић Баћо, а чула се и поезија Зорана Јовановића, Стефане Станивук, Бојана Тасића, Марине Ђорђевић и свих других присутних песника из Лесковца. Пошто је ово прва у низу промоција јубиларног броја ДЕСЕТ Часописа за поезију – ПоезијаСРБ, могу се похвалити да је протекла у изузетном расположењу и надахнутости свих актера промоције. Како рече мој пријатељ Зоран “Atmosfera do usijanja.Gosti iz Krusevca zadovoljni gostoprimstvom u Leskovcu” Да, задовољни смо, нарочито лесковачким роштиљом и штрудлама Мимице Костић.

А ево шта шам пропустио да кажем у Лесковцу:

Часопис за поезију ПоезијаСРБ је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!

Ево, овај број је јубиларни – десети. “Студент кад добије десетку, зна да нема боље оцене и да је постигао изузетан успех. Писац, кад објави 10. књига, се нада да је то подухват достојан пажње”… А кад Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, то јест ми, објавимо десети број часописа за поезију, знамо да је то тек зрно песка у океану поезије, која нас запљускује из дана у дан, али знамо и да је свако зрно значајно за праву спознају суштине поезије.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58434

ПУСТИ ГЛАДНЕ ЛАЖИ – Сандра Миладиновић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58432

КОД ЧОЛКИНЕ СТАРЕ КУЋЕ – 2018

Код Чолкине старе куће” у улици Крушевачкој број 17 у Александровцу је 26. 8.2018. године одржано ДРУЖЕЊЕ СА ПЕСНИЦИМА И СЛИКАРИМА БЛАГОРОДНЕ ЖУПЕ И РАСИНСКОГ ОКРУГА под слоганом *ПРИЈАТЕЉИ РАДЕ СКУПА – ПРИРОДА, УМЕТНИЦИ И ВИНО ЖУПА… У одличној и опуштеној атмосвери коју је уприличио Гвозден Ђолић и чланови његовог домаћинства песници из Крушевца и Александровца говорили су своје стихове и дружили се уз одабрано пиће и специјалитете куће. У програму и дружењу поред домаћина Гвоздена Ђолића (који је осмислио и водио програм заједно са Светланом Ђурђевић) учествовали су и песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић, Ратко Тодосијевић Баћо, Саша Милетић, Драгојло Јовић, Мирко Стојадиновић, Аријана Хинић, као и песници КК Багдала из Крушевца Љубиша Бата Ђидић и Вељко Стамболија, и песници из Александровца: Анта Џамић и Миодраг Шароњић и бројни сликари (мећу којима су били и Бата и Баћо) који су имали изложене слике и други гости… За музику је био задужен Марко Бошковић, који је свирао на фрули и двојницама.

Ево шта је Гвозден Ђолић послао као прилог овом чланку:

“Ljubo,  Šaljem ti tekst koji bi trebalo da prati fotografije ! Pozdrav ,Čolka !

U Nedelju 26. avgusta 2018. god kod Čolkine stare kuće u Aleksandrovcu , družili su se Pesnici i Slikari Rasinskog Okruga i Blagorodne Župe Aleksandrovačke . Organizator ovog kulturnog događaja bila je Umetnička galerija “Vinu Župa “, a u programu su učestvovali brojni pesnici Udruženja pesnika Srbije “PoezijaSRB” iz Kuševca koje je predvodio Ljubodrag Obradović, predsednik Udruženja. Kao gost svoje stihove govorio je Ljubiša Bata Đidić, koji je na svečan način otvorio i izložbu slika devetoro slikara, među kojima su bili i poznati Župski slikari Zoran Zarić i Dušica Kovačević .

U predivnom ambijentu dvorišta porodice Đolić, do kasnih večernjih sati čuli su se stihovi brojnih pesama i priče iz Župskog kraja. Uz posluženje i dobro Župsko vino, dogovoreno je da se idućeg leta na istom mestu po treći put, okupi još više stvaralaca i ljubitelja pisane reči i umetnosti u celini. Župa i Župljani svakako to zaslužuju !”

Gvozden Đolić


Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58407

U smiraj – Dejan Ivanović

U ranoj i kasnoj fazi izobličenja, sasvim poderanu
voleo sam te kao planina mladi čopor vukova;
Dok se podizaše ekspandirajućim svemirom,
dijagonalom neba, beskrajnim mirom
do svojih hiljaduosamstoosamdeset metara.
Da bi oslobođena, na svakom koraku pomogla,

narednom inspirijumu, među stabilnim razmerama
minijaturnih korpuskula vlažnog arboretuma;
Rađa se opseg boja, u smiraj,
polazna osnova cveta, mirisa potpunih preobražaja.
Zvuci, sirovih reči praznog odjeka, otkrivaju
nasrtljivost dodvoravanja, nametljivost ogovaranja…

Zaboravio sam čemu uopšte pesma, gde živim
i gde da tražim sjajne rime, zgodne metafore?
Teškog li vazduha, sive zemlje, zlatnog peska,
žurbe nadolazećih kapi magle glasnih vodopada!
Potrošenom senzibilnošću dramatičnih zagrljaja,
tešim zarazno ludilo jutra kraj jezera razuđenih oblina…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58485

DOBRE VODE SNA (EROTIKON)-Nena Miljanović

žedan
opet mi dolaziš
moj davno otišli sa usahlih voda
ništa te ne pitam ponovo nadošla
ništa me ne pitaj
samo me iskapi u jednom gutljaju
ćuteći i silno
saharske ti žege iz bokova biju
sa grudi me ispij gutljajima žudnim
pehare ti dojki pod prste prinosim
pod bedra ti širim svilastu prostirku
sklisku i mirisnu
po odlasku tvome vezanu u čvor
smokvu suvu čuva
ubodima sitnim
iscedi joj med …

&

…sanjala sam noćas sebe obljubljenu
od tebe ljubljeni
i u snu ti bila ispravnost i greh
smerna supružnica s kojom varaš sebe
i raspusna kurva s kojom varaš ženu
sve što nisam smela
i što java ne da
u snu sam dobila
i dala ti sve

&

ne
ja nisam samo sanjala te dragi
Izvan sna i jave
izvan svih svemira
snagom moga stiha
rečju si mi bio i mišlju sam bila
jača od prostora
duža od vremena
i kraća od jednog orgazmičnog trena
praznog i samačkog
na kraju pesama

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58483

ВИОЛИНА СТАРА – Драгојло Јовић

ВИОЛИНА  СТАРА 

Хеј Цигани где сте ноћас,
Зашто ваше виолине ћуте,
У струнама да ли душе има,
Да певамо ко некад ноћима.

Убија ме ова ноћна тмина,
И ћутање старих виолина,
Док у њима трепери истина,
Која нам је увек  мелем била.

Виолине старе, моје песме знају,
И прсти свирача играју се њима,
Само ноћ је кратка за све песме наше,
Зора већ сабира поломљене чаше.

А циганска душа, племенита,  мека,
Са гудалом кривим бира за човека,
Из  младости песме наше старе,
Што  сећају на небеске другаре.

Ако струна  нека  не  дочека зору,
И нестане негде у вртове рајске,
Са собом ће однети  зоре и кафане,
Тамо где се ћути и никад не сване.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58476

PELINA PRAH – Nena Miljanović

Odbacujem teret sećanja na početnog tebe
I ne osvrćem se preko ramena
Da ne vidim
Svileni sjaj naših boljih vremena
Ako se zaustavim u juče
Pokidaće se slabašne niti koje me vežu za danas
I sve pokidano između nas uvezaće me u čvor ćutanja
Ponovo će počinjati i okončavati se ta ljubav
Neću moći da te zamišljam i izmišljam stihom
Sadašnjeg
Neću imati od čega da živim

Kao presušen pelin koji leči i ubija
Mrvim sećanja na prošlu sebe sa tobom u prah
Niz vetar rasipam to moje gorko juče
I varljivi san o mogućem sutra
(imam li i današnji dan do kraja)
Život je nepouzdana pojava
Ne lamentiram
Ne planiram
Danas sam
U kiši koja sipi tebe iz dubina neba ili mene
U mislima koje se tek rađaju
O ljubavi bez početka i kraja

U vremenu bez kalendara
Sat sam bez brojeva i kazaljki
Žena bez juče i sutra
Večnost u trenutku
Pesma o tebi
Pelina prah
Mrva

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58472

Jelena-Kristijan Ilievski

Lepotice sa sijajućom plavom kosom,
i arapsim kafenim očima
ti što hodas po ulici tako
zanosno i ponosno kao
nikad.

Ti si me okupirala tvojim srcem,
tvojom svetlom lepotom,
i dobrotom.
Gde si sad,
što ne dođeš
do mene i da smo
zajedno uvek.

Gde si sada,
da te ljubim
u te usne rumene,
da ti mazim
tu kosu zlaćanu
Da te grlim toliko,
da te ne ispustim iz ruke.

Što te nema,
što ne dođeš
da se ljubimo
pod svetlom mesečinom
do beskraja.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58468

JA OPET TE SLUŠAM – Slobodan Jevremović

(Toše Proeski, 25.jan.1981–16.okt.2007)

Ja opet te slušam
a ne vidim dane,
ne vidim sumrak,
ne vidim sunce
što krila je spržilo tvoja,
a samo si ti visoko leteo,
i samo si bio jedini ti,
i samo si ti …

Divni čoveče, dušo naša,
kao lasta si leteo visoko
da vidiš sve drage osobe,
da pomogneš bolne ljude,
da nasmeješ tužne
i tuge ozdraviš,
da usrećiš čekane
i nesrećno voljene
i utešiš nesrećne…

Ja opet te slušam
i nema tuge za legende žive,
i opet te mislim
i volim i zahvalno hvalim
i klečim pred likom tvojim.

I legenda si postao naša,
u našim srcima večna,
i živiš sa nama,
i letiš sa nama,
k’o naša legenda sreće,
naša sveta lasta dobrote,
naša La Golondrina.

(Darko, Bgd,15.sept.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58465

2001-Kristijan Ilievski

Eh,ta godina šta li donese,
a šta mnogo odnese,
čitava godina je prošla u
strahu i trepetu od terorizma.

Ali,nije bilo lako za njih,
jer naši branitelji su tu bili
nikad nisu izostali od svojih dužnosti,
bili su toliko verni,
da im sam Bog zavidi na to.

Dokazali su,
da uvek mogu da brane svoje kuće
svoje porodice i svoju državu.
Od tad pa do dana današnjeg
plaču li plaču majke,žene,deca
po te heroje.

Karpalak,Vejce,Ljubotenska Bačila
i sve ostale regije svedoče o tome
i dan danas.

Hvala vam branitelji,
što ste bili uz nas do kraja!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58462

BLISKA DALJINO MOJA – Slobodan Jevremović

Ne gledam više strane kalendara
jer stoji vreme a boli rastu,
ne spajam više kraj sa krajem
kada su krajevi sve dalji i dalji
gomilani računima besramno visokih,
tražeći potpunu propast nekada
više srednje životne klase,
i zato su boli života jaki
a izvor vode zatvoren odavno.

I dok nosim ponovo stvari prošlosti,
dar Domu za stara lica,
ja, koji nemam, ipak sam bogat,
jer duša je radost tvog postojanja,
vesele, mile, divne ljubavi,
i tebe sam zatvorio u moje srce
da si mi blizu, moja stvarnosti,
moja lepoto, najlepša damo,
najdraža blizino naših daljina.

Ne gledam više strane kalendara
jer juče je za nas mnogo daleko
i zato si danas, u srcu blisko,
zauvek smeštena u duši miloj,
unutar okvira bliske daljine,
unutar danas i ponovo sutra,
da milo sanjaš,
da lepo spavaš,
da mene voliš,
najdraža bliska daljino moja…

(Bgd, 14.sept.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58459

KO JE TAJ ČOVEK – Slobodan Jevremović

~~~ No one will ever know
the truth but me … ~~~

Ko je taj čovek
što skuplja protekle uspomene,
sve tuge smešta u prebolno srce
i pomoć otišlu vraća na početak
da reši protekle puteve pospanih trava,
bez svetla po danu, bez snova po noći,
sa uzdahom nesudjene sudbine.

Ko je taj čovek
što dušu ima potpunu tobom
a radosti od juče, neznane, znane,
hoda ih u nadi, a zna i hoće
ponovna jutra iz čekanih sutra,
da povrati snagu i srce umiri,
uz dodire tvoje,
i osmehe očiju gledanih blizina,
mila moja.

Ko je taj čovek,
u bespuću ovom što donosi sreću
u tvoje srce?

(Bgd, 13.sept.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58456

94 —– Marina Adamović

sirena je grabuljala nebo
ni prvi
ni poslednji put
ali sada
s pišljivom razlikom veličine
uginulog vrapca
grabuljala je i deo mene
pa horizont

vrisnu

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58453

ALHEMIČARI – Nena Miljanović

 

Poezija je Alhemičar:
transom izazvanim usamljenošću
od sitnog tragača za avanturamna i sirovim strastima 
u mojim očima
i u rečima poema (koje se pišu imperatorima i bogovima)
napravila je Kolosa i Muškarca
(od dve vere i sedam vremena neistina).

I svako njegovo nečoveštvo i laž
upisah sudbini u krivicu
i za svako njegovo nečinjenje i izgovor
za svaku sićušnost duše
nađoh veliko opravdanje,
i svaku svoju reč poniženja i bola,
prećutanu i progutanu
zajedno sa neizrečenim optužbama,
pretvorih u biser oprosta
koji me opljačkanu za srce ponos i izgubljene godine
ostavljenu bez ičega
obogati

Ljubav je Alhemičar:
nečije vruće reči i povremene nagone
proglasila je sobom
misticizmom okultnih reči
ubedila me je da sam tom njemu ono što je on meni
život i smrt
i od mene uzgredne i bezvredne tom nekom
načinila veliku ženu
i pesnikinju

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58446

NA PLAŽI – Dejan Ivanović

Ne bih da se opravdavam …
Ali ovde je nerazumno pusto
i skupo boravište 
primitivnih lešinara,
što glođu respiratorno tkivo
našeg bića.

Naišla je zgodna, nežna, mlada
i vitka žena, pored mora
gazila vlažnim peščanim nanosima,
zabacujući noge, lelujavim hodom …
Trag je nestajao brzo za njom
u pesku, ispran talasima.

Praćena radoznalim pogledima
napucanih stereotipima,
spucanih kompleksima,
skrivenim ispod ružnih tetovaža;
Usred važnosti u nepredvidivoj gužvi;
Svom ludilu haosa.

Videh, iznenadne
promene raspoloženja,
krizu na polju morala, krađu identiteta
nekontrolisanu histeriju,
napade nepovezanog
smeha i plača,

nerazgovetnog brzog pričanja,
prenaglašene emocije,
burnog toka!
Onda je i kiša
naprasno počela da pada,
bez povoda …

Bečići, 02.09.2018.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58440

NISAM … – Slobodan Jevremović

NISAM …

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58428

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 497 498 499 Next

Load more