РОЂЕНДАНСКА – Томислав Симић Калпачки

 


РОЂЕНДАНСКА

Љуби Обрадовићу

Бритког пера – драга лица,
у неправди оштрих зуба,
а иначе “сањалица”,
окупио наш друг Љуба.

Атмосфера баш је фина,
… иако сам мало чкрб,
јасно велим, јест милина,
уз Стихољубље ПоезијаСРБ!

Ово Вам је песма ведра,
што тренутку и приличи,
ко девојци бујна недра,
па на вилу горску личи.

Кад је тако, песник вели:
Посебан је ово дан!
Брате Љубо, ајд живели!
И Срећан ти рођендан!

© Томислав Симић Калпачки
17.09.2018. – Треботин


Срећан рођендан брате Љубо!

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58952

LJUBAV SE IPAK SAMO LJUBAVLJU TRAŽI -Jelena Đurašković

Vraćaš se kao zločinac na mesto zločina,
Pokušavaš se iskupiti lica nevina,
Al’ žrtva ti čvrsto na nogama stoji,
A gde su sada ideali tvoji?
Nudiš mi neko kajanje,
A ono tako liči na bajanje.
Plačeš, klečiš, moliš… šta sve ne radiš…
Kako mi se samo odjednom gadiš.
Šta bi odjednom od velikog dase?
Otrcao se dasa,pa ne liči na se.

Nadaš se prihvatit ću tvoje izvinjenje.
Želiš probuditi moje sažaljenje.
Al’ne samo da me u srce ne diraš,
Već me tako još više nerviraš.
Ko nekad navlačiš istu masku,o Bože,
Al’ uzalud, ništa me više prevarit ne može.

Mislio si da će ti uvek proći
Sve moje tuge, čežnje, besane noći,
Laži i prevare što su nadamnom vladale,
Uvrede što su mi ponos k’o strele ubadale,
Da će srce uvek da oprosti
Sve drskosti,bezobzirnosti, grubosti…

Kad se svega setim,sva se ježim,
Al’ neću da bežim.
Čvrsta sam ko bedem i duše mirne.
Od izleva tvojih baš ništa da me dirne.
U srcu te mome nema više,
Sprale te gorkih suza kiše.
To što sam te nekad mnogo volela,
Ne znači ništa,jer sam te prebolela.
Kad mu se mnogo od tebe smučilo,
Srce je tako odlučilo.
Imuna sam postala na stari čar;
Ne pališ u meni ni najmanji žar.
Nisam ja više ona što sam bila.
Grubost me tvoja osvestila.
Rodila se u meni misao spasa
Izrasla iz ugaženog,ranjenog ponosa:
“Čovek si što može da zavede,da zaludi jako,
Al’ da usreći, nikoga, nikada i nikako.
Bio si moja velika greška.
Bio si moja nevolja teška.

Ja novi život živim sada i zato od mene idi!
Šta ćeš sa svojim,razmisli,vidi.
Shvati već jednom i samom sebi kaži:
“Ljubav se ipak samo ljubavlju traži.”

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59026

ODA —- Marina Adamović

Nadali se
verovali
čekali pa
ulagali
i voleli
poklanjali
i…

Svega se sećaju perunike
nikle iz grobova robova
najnežnijih ptičjih
snova

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59023

Zbunjena Pesma – Nenad Đekić

Da li zaboravljaš ko si i šta si?
Da li se sećaš odkud si došla?
Dal’ te još nešto za koren veže
ili je čežnja za domom prošla?

Znaš li ti stvarno nekog da voliš?
Ne traži ljubav od grešnog grada.
Dal’ si toliko dodira željna
pa svakom dripcu veruješ sada?

Ispljuni otrov što voljno ga piješ.
Znam, vuče te kaplja prividno bistra.
U lažnom svetu otrovanih duša
teško je biti prihvaćena čista.

Pusti da leptir opet poleti.
Odbaci teret, veže mu krila.
Ruža je ruža i u šumi kad raste,
ostani cvetić kakav si bila.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59020

NAJTEŽE JE BITI ČOVEK – Dejan Ivanović

Davno smo se u mojoj i tvojoj kući,
zajedno igrali, jedući
‘leba i masti, proje – šta nam ko da
ređe mleka, sira kad se nađe.

Najčešće gladni; jeli bi voća
onako natašte, još zelenih šljiva,
mušmula, kajsija, krušaka.
Neki dan smo se sreli; prođe, da me i ne pogleda.

Ćuteći. Ako. Neka.
Jednom smo bili deca, ja željan tvojih
nedostižnih, skupih igračaka,
lopte, bicikla, ti proje, sira, trešanja, krušaka.

Veruj, beše mi svejedno.
Toliko svejedno da ne mogu iskazati;
jedino malo sramota, tvojega srama –
– to li je takozvani transfer blama?

Sramota zbog tebe, takvog;
od koga život ne načini ČOVEKA!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59017

NEMOJ DA ME PROSIŠ- Nena Miljanović Daniluška

(iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)

Nemoj da dođeš taki bogat 
I da me prosiš od otac sa zlato
Nije moje srce za tvoje pare
Nemoj da nudiš tičije mleko
Ni dželep crni i beli konji
Ni dušek od sitno guščije perje
Ni jastuk od svilu
Ni jorgan od somot
Ništa ti neću
I neću tebe

Ti nemaš ruke za kake ginem
Od mekan pamuk i tvrdo gvožđe
Da mi na prsa padnu ko tice
Sa mekana krila i oštre kandže
Od slast da drkćem
Od stravu da umrem
Ti nemaš oči sa led i vatru
Od pogled jedan od inje da mrznem
Od drugi da planem od strašnu vatru
Sa led da me gasiš
Sa vatre da me pališ

Takoga sanjam
Takoga čekam
Znam da je za mene taki rođen
Znam da je kreno i da će doći
Sa srce golo u prazne ruke
Bez reč da me prosi
Samo sa oči
Bez reč da pođem
Samo za srce
Odavde sa njim do na kraj od zemlju
Do kraj na život

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59015

Saša Milivojev – PESMA RADOSTI

SAŠA MILIVOJEV - MAJ 2013.

PESMA RADOSTI

Zahvalan Nebu
I mračnoj noći
Mesecu i zvezdama
što mi osvetljavaju put
Jutru i džamijama
što me budnog bude
Kad sviću nove nade
Za nove pobede
Kroz ove rajske vrtove
gde nafta izvire
a nema zlih misli
Tuge i gladi
Mržnje i boli
Ovde se iskreno voli
U toploj pustinji
žednoj ljubavi
Zahvalan živote
na plavom beskraju slobode
I suncu za bljeske svetlosti
što pesak pozlati i užari
I moru što uspavanke šumi
Osekom strepnje odnosi
Plima blaženstvo donosi
Ovde gde svaki vapaj prolazi
Zahvalan prirodi, zemlji i vodi
na svim plodovima
Slatkim voćkama
Pčelama na cvetovima
Medu na usnama
Kokosu na dlanovima
I divljim zverima
što su me ohrabrile
I humanim ljudima
što pomažu drugima
Muškom semenu
Majkama što rađaju
Deci što nas raduju
Starima što umiru
I zmijama što jedu štetočine
I pticama što na rame slete
I Kamili kad namigne
što zna ti se osmehne
Zato raduj se
sada a ne sutra
Raduj se
Neka svet takav bude
Život pesma bez suze
Kao spokoj iz bajke

 

11.12.2018.

Saša Milivojev

www.sasamilivojev.com

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59010

Leto i Ana

Na granama stoji požutelo lišće
Jesen je svoje najavila dane
Suze mi same padaju po licu
Nema više moje Ane…

Ana je otišla pozlednjim dahom
Koje je leto podarilo nama
Ostavila je mene samog
Da se pitam dal je i ona sama…

Ali leta više nema
Nema zagrljaja, poljubaca uz sveće
Leto je ostalo za nama
I više se nikad vratiti neće…

Leto je ostalo za nama
Nežne ruke, usne kao svila
Ja je još pamtim nasmejanu
Kao što je uvek bila…

Još uvek prolazim stazama
Kojim smo šetali mi
I sećam se onih divnih dana
Kad smo se voleli…

U nadi da ću je videti
Prolazim tim stazama svakog dana
Ali leto je naše nestalo
A sa njim je nestala i Ana…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59007

Nikad nećeš saznati

Nikad nećeš saznati
Koliko te volim ja
I koliko bih nežno da ljubim
Tvoja oka dva…

Nikad nećeš saznati da te volim
I da si mi srce ukrala
I da si mi mesto ljubavi
Samo bol i patnju dala…

Ne, nikad nećeš saznati
Da si za mene jedina ti
I da sem tebe neću nikada
Nijednu drugu voleti…

Nikad nećeš saznati
Koliko sam suza zbog tebe prolio
Niti ćeš saznati za one
Koje sam u sebi krio…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59002

ЋУПРИЈА НА ДРИНИ и БАБА БОРКА – Андреја Ђ. Врањеш


ЋУПРИЈА НА ДРИНИ

Међа кривуда сећањем,
месец  скупљач искри из  трава,
извијених лукова,над тајном,
камена  прича спава.

Мит и вера у  додиру,
прошлост  далека,  име  сјаја,
љубав посејана памћењем,
небески завет крвљу  спаја.

Сви  су правци  у један бол,
окорењена мисао трајањем  пече,
река вечност   боји ,
Ћуприја  рањена видом  тече.

БАБА БОРКА

Смерну старицу сањам,
измаштавам детињство,
помало тужан,снен,
по пољу живота лутам,
тражим поглед њен.

Тежину живота је напустила,
руке прекрстила,
године не постоје,
сложила је живота све боје.

Тихо се  искрала,
пољубила ме  нежно,
споменула мајку,
упловила у снове,
отишла у бајку.

Пред њеном лепотом савијало се цвеће,
у грудима становала доброта,
сакрио сам је у срце,
да светли до краја живота.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58994

Zivot uzima i daje

 

Kazu, dolazi voz niz sudbonosne sine.
Kazu, prazan s’mestom za sve.
Kazu, Bog ce dobre da vine.
Kazu, novo svetlo ce oziveti sne.

Dotle u bunilu je doba,
staro, mlado i ono izmedju.
Svetom tumara zloba,
dobri i zlobni se susreću.

Raj je pijaca raskosa.
Pakao novac u ruci.
Covek vazda na muci.
Zivot uzima i daje.

Kazu, dolazi voz niz sudbonosne sine.
Kazu, prazan s’mestom za sve.
Kazu, Bog ce dobre da vine.
Kazu, novo svetlo ce oziveti sne.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58992

“Nights In White Satin” – Nena Miljanović

 

Ne verujem
Da se ne sećaš puta koji si prešao
I da ne pamtiš pustinjski pejzaž mene
Dirljiv u svojoj nepreglednosti
Pod ponoćnim nebom
Osutom retkim zvezdama kao mojim očima
Po čijem si tragu tražio put strasti
I našao netraženi Put Svile ljubavi
Jednom
Kad si me pregazio kao Kalahari
S kraja na kraj duše
I utisnuo put odavde do večnosti
Karavanima mojih beskrajnih pesama o tebi

Ne verujem
Da ni zrno peska sećanja nisi poneo
Da zažulja u oku i duši
Bar ponekad
Dok slušaš “Noći u belom satenu”
I šušti ti pod prstima papir mojih nepročitanih pesama
Kao saten vela prodane neveste
Koja stidljivo čeka na tuđoj svadbi
Čekam
Da mi oduzmeš poslednju nevinost
Čitanjem

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58987

NEKA SE DESILO – Jelena Đurašković

Negde,na nekom putu,u nekom trenutku
desilo se…
I dal’ je dobro što je bilo tako,
il’ nije?
čemu se pitati?
Šta je život nego dešavanja?

Remeti mir…
Pa neka ga remeti.
Treba da se dešava, da se živi.
Podrazumeva ponekad bol.
Neka.
Kako bi drukčije znali kad ne boli?

A zar ne podrazumeva i sreću?
Zar ne napaja?
Neka se desilo…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58978

Pogledaj me jednom u oči

Pogledaj me jednom u oči
Pročitaj šta u njima piše
Shvatićeš da te na celom svetu
Od mene niko ne voli više…

Pogledaj me jednom u oči
Otkrij tajnu u njima
Pročitaćeš najlepše ljubavne stihove
I svoje ime u tim stihovima…

Samo malo zagledaj u moje srce
I videćeš da ono samo za tebe kuca
A ako samo malko zaviriš unutra
Videćeš i svoj osmeh usred mog srca…

Ako me pogledaš u lice
Videćeš da kad god te vidim
Na njemu osmeh sja
I da je samo tvoj dodir, glas
Ili osmeh upućen meni
Dovoljan da najsrećniji budem ja…

Kao što vidiš,
Ima te u svakoj mojoj pori
I valjda vidiš
Da te od mene niko ne voli više
Da te ima u pogledu, duši, očima, srcu
I da svuda tvoje ime piše.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58974

Rakovica

Ja imam traktor Rakovicu
I to šeset pet
A iz milošte ga zovem
Još i kabriolet…

Ne bih menjao moju Rakovicu
Ni za sto Fergusona
Od nje nema boljeg
Najbolja je ona…

Radi moja Rakovica kao doksa
I ide kao brzi voz
Od kad je moja
Zadovoljila me skroz…

Ne treba mi drugi traktor
Zadovoljan sam njom
Izvozio sam se do mile volje
Mojim lepim traktorom…

Da mi neko da
Dvesta univerzala
Za moju Rakovicu
Bila bi to cena mala…

Ili da mi daju
Sto Zetora
Ne bih se odvojio
Od mog traktora…

Kad idem za kiselu vodu
Pa iako pada veliki sneg
Moj me traktor izvuče čas
Ko bomba ide uz veliki breg…

Moja Rakovica ke najbolji traktor
I na celom svetu nema boljeg od nje
Ne bih je menjao ni zašta na svetu
Ker je ona jednostavno za sve.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58972

Drvo

Danas sam išao da vučem drva
Eh, teška je ta planina
Teško je drva nosit
Posle dugo boli grbina…

Sekao sam drva sa testerom
I sekirom kad se mora
Eh, koliko je danas kroz moje ruke
Prošla teška gora…

Težak su drva posao
Al bez njih se nikako ne može
Jer kad dodje ljuta zima
U mojoj se kući dva šporeta lože

Mnogo sam danas drva natovario
Al zato će mi biti lakša zima
Bar neće da mi bude hladno
Za grejanje će dosta drva da ima…

Jesam danas dosta radio
I umorio sam se jako
Ali bar znam da je vredelo
I kad dodje zima biće mi lako…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58969

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 503 504 505 Next

Load more