Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ добило награду Расински цвет за издавача године на Сајму књига и издаваштва Расинског округа

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу добило је ове 2018 године награду Расински цвет за издавача године н аСајму књига и издаваштва Расинског округа. Погледајте детаље са доделе награда и прочитајте за које објављене књиге смо добили ову престижну награду…

На сајму смо изложили књиге које смо објавили у периоду од прошлогодишњег до овогодишњег сајма, а у програму који су водили Љубодраг Обрадовић – предсдник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Светлана Ђурђевић – заменик председника и Ненад Блажић – главни и одговорни уредник КЦК, представили смо све изложење књиге другог дана сајма, 17.10.2018. године…

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је на САЈМУ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА 2018 представило своју издавачку делатност, односно књиге које смо издали у периоду од 10.10.2017. године до 16.10.2018. године, тј. од прошлогодишњег до овогодишњег сајма. То су следеће књиге:

  1. Часопис за поезију – ПоезијаСРБ – Број 10
  2. Књига поезије: Распродаја Осмеха – Горан Минић, Брус
  3. Књига поезије: ЈА – Светлана Ђурђевић, Крушевац
  4. Књига поезије: НЕ ДАМ СВОЈЕ ПЕСМЕ – Јелена Петронијевић, Крушевац
  5. Књига поезије: ОСМЕХ ЖЕНЕ ЕЛИКСИР ЖИВОТА – Градимир Карајовић, Крушевац
  6. Књига поезије: МАГИЧНА ПОЉА – Сандра Миладиновић, Крушевац
  7. Књига поезије: Метохијо сретни сина, Радомир Драгићевић, Будва
  8. Књига поезије: ДА САМ ТВОЈА ЗВЕЗДА МАЛА Даница Рајковић, Крушевац
  9. Књига поезије: ИСПУЊЕНО ОБЕЋАЊЕ – Анта Џамић, Александровац
  10. Мирослава Смиљанић – ДАНИ БРЗО ПРОЛАЗЕ, Град Сталаћ
  11. Књига поезије: БАЦИЛА СИ СВЕ – Стефан Кнежевић, Крушевац
  12. Роман: Најлепше место на свету – Данијела Булатовић, Крушевац
  13. Монографија-Есеј: КАЗИВАЊА О КРИВОЈ РЕЦИ КОПАОНИЧКОЈ – Горан Минић, Брус
  14. Зборник поезије – ПЕСНИЧКИ СВЕТИОНИК ПоезијаСРБ

И ове, 2018 године, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је активно учествовало на САЈМУ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА. Програм је био мулти-медајални и састојао се од презентанције књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ сликом и речју, као и музичких акустичних тонова које су изнедрили Душан Дуца Пејчић, Радмила Бајић и Миросла Мића Живановић, па све до поезије песника који су се такмичили за прво место на ПЕСНИЧКОМ МАРАТОНУ КЦК. Програм је пратила бројна публика, а увеличала га је својим присуством и заменик градоначелника града Крушевца Весна Лазаревић, која је такође активно учествовала у програму прочитавши једну песму Борислава Благојевића из Ћуприје. Тако смо показали да се границе између бине и публике понекад могу избрисати и да све постане један простор у коме су изложене књиге, аутори, сам кафић и публика једна велика сцена …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58693

ПоезијаСРБ на Сајму књига и издаваштва Расинског округа

И ове године Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу активно учествује на САЈМУ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА. На сајму ћемо изложити књиге које смо издали у периоду од прошлогодишњег до овогодишњег сајма и учествоваћемо у два програма другог дана сајма, 17.10.2018. године…

Поштовани песници, Вас позивамо на ПРОМОЦИЈУ НАШИХ ИЗДАЊА 17.10.2018. године у 18:30 сати у Клубу КЦК, као и на активно учешће у ПЕСНИЧКОМ МАРАТОНУ КЦК одмах затим. Победници ће добити пригодне награде у књигама, а најбоље песме ће бити објевљене у часописима: ПУТЕВИ КУЛТУРЕ, који издаје КЦК и ПоезијаСРБ који издаје Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ. Пратите сајам и уверите се да књига покреће свет…

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу ће на САЈМУ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА 2018 представити своју издавачку делатност, односно књиге које смо издали у периоду од 10.10.2017. године до 16.10.2018. године, тј. од прошлогодишњег до овогодишњег сајма. То су следеће књиге:

  1. Часопис за поезију – ПоезијаСРБ – Број 10
  2. Књига поезије: Распродаја Осмеха – Горан Минић, Брус
  3. Књига поезије: ЈА – Светлана Ђурђевић, Крушевац
  4. Књига поезије: НЕ ДАМ СВОЈЕ ПЕСМЕ – Јелена Петронијевић, Крушевац
  5. Књига поезије: ОСМЕХ ЖЕНЕ ЕЛИКСИР ЖИВОТА – Градимир Карајовић, Крушевац
  6. Књига поезије: МАГИЧНА ПОЉА – Сандра Миладиновић, Крушевац
  7. Књига поезије: Метохијо сретни сина, Радомир Драгићевић, Будва
  8. Књига поезије: ДА САМ ТВОЈА ЗВЕЗДА МАЛА Даница Рајковић, Крушевац
  9. Књига поезије: ИСПУЊЕНО ОБЕЋАЊЕ – Анта Џамић, Александровац
  10. Мирослава Смиљанић – ДАНИ БРЗО ПРОЛАЗЕ, Град Сталаћ
  11. Књига поезије: БАЦИЛА СИ СВЕ – Стефан Кнежевић, Крушевац
  12. Роман: Најлепше место на свету – Данијела Булатовић, Крушевац
  13. Монографија-Есеј: КАЗИВАЊА О КРИВОЈ РЕЦИ КОПАОНИЧКОЈ – Горан Минић, Брус
  14. Зборник поезије – ПЕСНИЧКИ СВЕТИОНИК ПоезијаСРБ

Наравно, представићемо и књиге наших сарадника који су књиге објавили код другог издавача и то:

  • [1] Dobra, R.; Risteiu, M.; Dašić, P.; Pasculescu, D. & Aldea, M.: Digital signal processing: Solved problems
    from real world
    .
    Vrnjačka Banja: SaTCIP Publisher Ltd., 2018. ISBN 978-86-6075-063-3.
  • [2] Dašić, P.: Pouzdanost tehničkih sistema: Odabrani naučno-stručni radovi. Vrnjačka Banja: SaTCIP Publesher Ltd., 2018. ISBN 978-86-6075-051-0.
  • [3] Dašić, P. (editor): Modern manufacturing processes and systems: Fundamentals. Vrnjačka Banja:
    SaTCIP Publesher Ltd., 2018. ISBN 978-86-6075-065-7.
  • Музичка антологија “Лети, лети, песмо моја мила” I књига, Радиша Миладиновић
  • Музичка антологија “Ја те песмом зовем, песмо моја мила”II књига, Радиша Миладиновић
  • Музичка антологија “О песмо моја, песмо мила, најлепши дани живота мог” III књига, Радиша Миладиновић

Погледајте
и програм целокупног сајма и одаберите шта Вас интересује…


Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58665

ДА САМ ТВОЈА ЗВЕЗДА МАЛА – Промоција нове књиге Данице Рајковић

У Крушевачком позоришту je 28. 9.2018. године у 18:00 сати, у оквиру традиционалних Песничких сусретања ПоезијеСРБ, одржаna промоција књиге Данице Рајковић ДА САМ ТВОЈА ЗВЕЗДА МАЛА. Чули смо рецензије књиге које су написали: Латинка Ђорђевић, Сандра Миладиновић и Љубодраг Обрадовић, као и поезију Данице Рајковић у казавању саме ауторке као и њених колега песника и песникиња из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Миће Живановића, Светлане Ђурђевић, Мирка Стојадиновића. Драгана Тодосијевића. Ратка Тодосијевића Баће, Слађане Бундало, Драгојла Јовића, Мирославе Смиљанић, Аријане Хинић, Драгане Марковић, Сандре Миладиновић, Животе Трифуновића и Градимира Карајовића. За музички тренутак била је задужена Сандра Миладиновић, a промоцију је завршио Градимир Карајовић свирајући на усној хармоници мелодију “Волим ја Марину”. Промоцију је осмислио и водио Љубодраг Обрадовић.

Да сам твоја звезда мала

Да сам твоја звезда мала,
И усидрена снујем на небу плавом,
Да ти пружим осмех златни,
И вечност проведемо шетајући сплавом.

Дрхти ми рука док Бога молим,
Да постанем звезда мала,
Да слетим у трошној кући,
На избледелом раму светлост пала.

Нека бродоломи оду далеко,
И немир напусти твој сан,
Да те будим у свитање зоре,
Док звезде плове у мирисни дан.

Да сам твоја звезда мала
И сваки минут у љубав претворим,
Да погледом отопим лед
И сећање на тебе у срцу створим.

© Даница Рајковић

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58505

Karma – Nena Miljanović

 
u životu pre ovoga (i pre tebe)
bila sam biljka
bez sposobnosti da osetim bol
zato ne volim zeleno (oprosti španski Ciganine)
evo
iskupljujem se grubošću prema sebi priznanjem
volim slepački
pseći
ženski
ropski
a nevoljena sam
 
po karmi
u novom životu isplaćujem stari
mora da su bili vekovi lagodne letargije i tišine
otuda sve ove zaglušujuće bujice stihova tebi
i sav ovaj bol
zbog nepoklapanja naših postojanja
jer ni trave da sam vlat ili vres
ne bih ti bila manje
a ti
da si sav od muške reči i ljubavi
ne bi mi bio više nego što si sad
iako si samo ono što sam pre tebe bila ja
prozno i prazno ništa
 
i nikad i nećemo moći biti nešto više
a ipak
želim da se karma ponavlja i da se rađam
i u svakom životu da te dockan sretnem
i da te volim i da me ne voliš
samo da bih plakala poeziju
i slepački od svoga plača kamčila pesme
i pseći cvilela u njima
ropski ponizno i ženski prkosno vukući se za tobom
samo da bih pevala poeziju
kad umrem
da živim bar u rimama
da mi ne umreš sasvim

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58696

TAKO TEČE ŽIVOT – Jelena Đurašković

Kad je čovek sasvim mlad,
proleću je nalik tad.
Vedar, hitar, nestašan
i k’o ptica raspevan,
kao sunce nasmejan,
k’o potočić raspričan.

Odrastao čovek
zlatnim letom zrači.
On je tada zreliji,
topliji i jači.

Jesen njemu oduzme
lepotu i snagu
i tek osta uspomena
na dob prošlu mladu.
Pogurena starost zlobno
ucrtava snažne bore,
koje ne bi izbrisalo
niti toplih suza more.

Al’ prođe i jesen
i nastupi zima.
Tad životu ovom dođe kraj.
Večni snovi u belini
čovekov su tada raj.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58687

SEĆANJE —— Marina Adamović

Sanjala sam
malu sreću

bila je na prozoru
svetlucava vijuga
okrenuta prema vrtu
zelenkasta
mirisna

odjednom
iznikla je tama
penjala se prema njoj
“šta je, šta?”
čula sam u glavi
na stotinu pitanja
“ništa, ništa, ćuti,
ti”

grebao je odgovor
a sreća očima
krenula uz mene
crtala je osmehe
preko stakla
da
bi
ga

najtiše što je mogla –
raspukla
i
pobegla

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58685

ON I ONA -Jelena Đurašković

ON
Sretao sam razne žene.
Mnoge sam od njih poželeo,
Mnoge su želele mene,
Al’ mislima svojim uvek sam bio car;
Bio sam im gospodar.
A onda se iznenada ona pojavila
I sasvim me obezglavila.
Prirodna, spontana, nije se trudila,
A u meni je tako strasnu želju probudila.

ONA
Dal’ mi to srce strela ljubavi pogodi?
Ulete nenadano i ranu čežnje otvori,
Što vrućim žarom peče, a vatrom strasti gori.
Kako se oteti, kad mi godi?
Opija me neka slast, prelazi u strast.

ON
Njene vedre oči, njen topao glas i to lice milo…
Odjednom mi toplo, pa mi vruće bilo.
Zastade mi pred njom dah.
Nešto je čudesno iz te žene zračilo
I tako mi je mnogo značilo.

ONA
Dal’ su grešne il’ blažene misli moje?
Uzbuđenjem celo telo doje.
Šta da radim s njima, kad su kao plima,
Kad prijaju duši tako jako.
Odjednom mi sve je lepo, lako.
Dal’ sam samo živa ili ipak kriva
Usnama što dadoh da šapuću ime tvoje,
Što mislima slobodu sam dala,
Kad se slatko smeši lice moje,
Očima što sijaju kao dva kristala?

ON
Divna, čudesna ženo,
U meni napravi čudo.
Sva si mi čula opila.
Zaljubih se u tebe ludo.
Šta ću sad sa sobom, o moja tugo,
Ti nisi sama, ja nisam sam;
Mi nismo jedno za drugo.

ONA
Dal su grešne o tebi želje moje?
U našim životima drugi već postoje.
Što li te volim onako kako ne treba?
Kako se uvek zavoli onako kako boli?
Osećam da me razočaranje vreba.

ON
Duša mi izgubljeno luta
Bez nekog pravog puta.
Oteti se ovom uzaludno hoću,
Al’ mira meni nema ni danju ni noću.
Pobediti ljubav mislio sam da mogu,
Al’ svaki susret s njom
I svaki pogled njen
Obarao me s nogu.

ONA
Dokle to stremim, gde me vodi moja nada
U stvarnosti kakva nam je sada?
Šta li me to vuče k’ tebi tako snažno?
Kako znati dal’ je priviđenje lažno ta magična sila?
O kako si samo imao velikog stila
Da u pravo vreme uradiš pravu stvar,
Upališ u meni vatre plam, ostaviš u meni vreli žar.
Šta me to obuze, šta se to mota u mojim mislima,
Kad nada moja staklene noge ima?
Osećanje ovo dal’ me grehu vuče?
Dal’ je ipak samo kratko nadahnuće?
U zanosu svome to što vidim lepo,
Šta ako je mašta koja gleda slepo,
Koja čuda stvara, pa me vešto vara?
Opsednuta duša ne znajuć’ tumara.

ON
Bejah i grub i drzak,
Htedoh se odreći,
Od sebe htedoh pobeći
Al’ tako bol mi bivao još veći.
I ma koliko god sam se trudio,
Samo sam još više ludio.

ONA
Dal’ da ovo staje il’ da traje? – rađa se dilema
U kom pravcu vodi, budućnosti svetle nema?
Što li me još i savest moja sputava?
Kako mi ne da na sreću prava?
Obuzdati hoće misli moje, želje moje, strasti moje…,
Da me lude ne slude, da više ne postoje.
“Utabanim putem idi, idi pravcem dozvoljenim!
Šta će slasti, šta će strasti?
Kajat ćeš se, bit će muke,
Odreci se, peri ruke!
Dalje ne smeš, briši trag,
U tebe je uš’o vrag!”

ON
Da je toliko volim, dal’ je i ona shvatila,
Kad je od mene svoje oči krila?
Zašto mi sve prašta?
Zašto se nikad ne ljuti, razume me, ćuti…?
A meni se od toga razum više muti.
Da li to i ona mene voli,
Pa je isto što i mene boli?
Dal’uzalud uzdiše i želja njena
Što ne može biti moja žena?

ONA
Šta me briga,zar da me uvek ta savest peče
Kad životu kradem samo malo sreće!?
Osećanja moja što gode duši, dal’ će opet da uguši,
Da opuste moje grudi…?-
U meni se prkos budi.
Što da razum uvek kvari što san mi podari?

ON
Nesrećna ljubavi moja,
Dal’ sam nesrećna ljubav tvoja?

ONA
Kako da sakrijem da mi ne povrede, da mi ne ukradu
Ovaj divni doživljaj, ovu slatku nadu?
Duša mi se smeje, ruke sklope pa mole,
Usne kad šapuću ime tvoje, kažu mu da ga vole.
Šta li ću samo sa očima svojim, ne umeju tajnu da skrivaju?
Kako su presrećne, naivne, iskrene,
One će da me izdaju.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58672

KAD SAM BILA DEVOJKA BEZ MLADIĆA- Jelena Đurašković

I opet je pred školom onaj mladić crni
čekao svoju devojku plavu;
da baš onu što se u klupi nestašno vrpoljila,
minute do kraja časa brojila,
a zvono nikako da zazvoni.
Šetkao je ispred škole.
Vreme mu se činilo sporim.
Čekao je nestrpljiv,zanesen,zaljubljen.
Čekao je svoju dragu.

A kad je zazvonilo zvono za kraj posljednjeg časa,
pogledom je lutao kroz gomilu đaka,tražeći nju.
A onda ju je spazio,kako mu nasmejana prilazi,
užurbanim korakom,veselim kretnjama,
licem obasjanim radošću.
Približili su se jedno drugom,
šapnuli nešto pogledima,
a onda pošli nekamo zajedno,
držeći se za ruke nerazdvojno.

Osmehnula sam se na to
i uzdahnula posle toga,
setivši se svojih želja
i svojih slatkih snova,
koji su nekima stvarnost,
a meni tako daleki.
Kako sam samo želela to isto,
a kako sam samo sama tada bila.
I nitko me nije čekao posle zadnjeg časa.
Sve jedno mi je bilo dal’ će da završi prije,
ili neku minutu kasnije.
Nitko me nije čekao,
nikome nisam žurila.
Sama sa svojim snovima i željama
gradila sam nadanja,
radovala se njima i tuđoj sreći
čekajući svoju.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58658

JERES – Nena Miljanović

Ogrešenje o ljubav su slova i reči
Moj
Tvoja
Okovi su to za oboje
Kao naprsle karike koje spajaju ali ne drže
Kidam ih
Jer voleti nije vezivati
I tkati mrežu sumnji oko tvojih nogu
Oko svih tvojih koraka i svake misli
Koje ne vode mome velikom JA

Poričem takvu ljubav
I kao jeretika spaljujem sebe
I nek je ovo samo teatralan način
Da se prikažem beljom i boljom crna ja
( ili je čak lukavstvo da te zadržim)
Pompezno se posipam pepelom
(Ne)srećna što postojiš slobodan i svoj
I plačem velikodušna i malodušna
Darovana najvećim darom
Toliko suprotnim sitnoj ženskoj prirodi
Sada kad nisam TVOJA i nisi MOJ
Sada sam tek Ljubav
I strašan bol
Kojim sam platila najskuplje od žene muškarcu
Slobodu izbora
Da odeš ili ostaneš

Ostaje li mi šta drugo?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58662

OKRUTNA IGRA – Jelena Đurašković

Ti kažeš da me voliš,
a ja te zavoleti ne mogu.
Ja volim drugog već dugo,
ali on ne voli mene.
I tužna sam ja
i tužan si ti.
A onaj treći,kog već dugo želim
srcem svim,
možda je nesrećan i on
jednako kao ja i ti.
Možda i on voli drugu,
a ona ne voli njega.
Ljubav se s nama igra
postajem svesna toga.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58651

NAJKRAĆA PESMA – Dejan Ivanović

Stvarnost
nažalost
nije samo šareno cveće
ni bistri potoci
bajkovite iskre
romantika

već posvuda
čemer i tuga
viđena očima
živih pesnika
u dušama
skrušenih nesrećnika

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58645

VRLO KRATKA PESMA – Dejan Ivanović

Ponudila mu je netaknuti život
pod ispucalom zemljom,
presahlog rečnog korita;

Darovao joj je bronzani osmeh.
U tužnom hladu starih vrba,
željnih vode slanog jezera,

probudio se iz sna očaran.
Definisanom, blistavom aurom
sjaja sveća i gorkog plamena mača;

Zbunjen jasnom prolaznošću.
Raspoznavanjem estetike užasa.
Jedinstvenog oblika čistog ipostasa …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58643

Slika

U ovoj ludoj preludoj glavi
boje su jedina muzika i stih…
tu još samo duša svaki tren isplavi
ojesenjen maglom, ljubljeni lik…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58640

HALO HARY – Jelena Đurašković

Uzdrhtala, ustreptala,
stojim pored telefona.
Zvat ću, pa ipak neću,
neću il’ hoću;
idem, pa opet odustajem
i vraćam ruku drhteću.

A onda odlučih slušalicu dići,
al’se pitah tada:
“Pa šta ću mu reći?
Kako da počnem i kako da svršim?
Tko da ga zove,šta da mu rečem?”

Da mu kažem:”Halo Hary,
zbog tebe se ovde jedno srce žari?”
Da mu šapnem da ga volim?
Ipak bolje ga ne zvati
kada ne znam što kazati.
A da samo ćutim i ne kažem ništa?
Ja ga moram zvati i glas njegov čuti.

Telefon već zvoni,a ja čekam,
uzdrhtala, ustreptala.
I zvoni još jednom i netko se javi.
Htedoh reći “Hary”,
al’ ne rekoh ništa,
samo ćuteh nemo.

A kad sam drugi put čula isti “halo”,
nežan halo,Haryev “halo”,
promucah samo drhtećim glasom:
Izvinite,ja kriv sam broj zvala,
a u tom času slušalica
samo što mi nije iz ruke pala.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58623

HAIKU ( t a n k a 56) – Nena Miljanović

poslednji list žut
na tankoj grani breze
ne da se vetru
poslednji stih o tebi
ne da te zaboravu

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58635

LJUBAV JE KAO CVET-Jelena Đurašković

LJ ubav ja kao nežni cvetak
U speva ako se pazi,osvežava,neguje.
B ude li zanemarena sluti svršetak,
A ti se tada začudiš:”Odjednom šta joj je?
V idi, vene,život joj se gasi!”

J ako se uzbudiš,teško ti je;
E tad je već kasno ponavljati da si,da si…

K oliko ti je uistinu i bilo stalo?
A ko se stvarno volelo,zašto se nije dalo?
O sećanja što su se krila,dal’ su i bila?

C vrkuću ptičice i to svet ulepšava,
V etar duva i nešto se dešava,
E piteti se dodaju da bi bilo jasno.
T ebi je bilo nebitno, pa dođe kasno.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58595

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 499 500 501 Next

Load more