Izdvojeno

5 ПЕСНИКА И ВИ – ПоезијаСРБ – 25. 8.2017.

У Клубу КЦК, 25. 8. 2017. године у 20:00 сати одржаће се поетско-музички програм *ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ* у организацији и реализацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац. У програму ће поезију говорити: Никола Стојановић, Јасмина Палуровић, Иван Милановић, Даница Рајковић и Дејан Петровић Кенац. Програм ће музиком оплеменити Милан Милетић Милке, водитељ ће бити Мирислов Живановић, а за организацију програма су задужени Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић… Дођите да уживамо у поезији и музици…

 

Izdvojeno

ЦРВЕНО ИЛИ ЦРНО – Љубодраг Обрадовић

 

ЦРВЕНО ИЛИ ЦРНО

Јовану Дашићу

Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црвено или црно,
окреће се и у теби.

Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?

Ошишај се зато на нулу
и зажмури…
Живот ти из дана у дан
неосетно цури.

Обриј главу,
снове потисни.
Урежи крст на чело
и слободно врисни!

Нек урлик заледи васиону,
нек пукне зора.
Ти ниси још на том броду,
али укрцати се мораш.

Обуј чизме црне,
обуци кожно одело
и кад ти срце утрне,
гас стисни смело.

Harley Davidson Cosmic Starship
нек се пропне,
провалије нек избледе.
Судбину кроте они,
који своје срце следе.

Окрени се око себе:
Са сновима пустим
живот ти у тачку измиче.
Зато смело у будућност крени…
Спокој кад жудиш,
друго те и не дотиче.

Нека ти девојка руке око паса обавије,
додир дојки нек’ ти страст пробуди.
Да са њом љубав откријеш,
одјезди у космос, далеко од људи.

Да се осетиш величанствено,
у пустињи нађеш своје зрно!
Црно или црвено,
црвено или црно?…

© Љубодраг Обрадовић

 

Izdvojeno

МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2017. – Конкурс за поезију и слику о Морави

 Вукова задужбина, Бела Вода и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБКрушевац у сардњи са КУД-ом Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода, 01.08.2017. године р а с п и с у ј у:

МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ
и
МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ
  • МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ
  • Тема конкурса је поезија која лепоте и духовне вредности МОРАВЕ (Западне, Јужне и Велике) проноси широм света и одражава жељу њених врбака, топољака и свих житеља на њеним обалама да слобода, мир и љубав владају Србијом.
  • За учешће на конкурсу сваки песник може послати по једну песму са овом темом.
  • Песме потписати пуним именом и презименом, а потребно је том приликом доставити и кратку биографију са основним подацима о себи и фотографију аутора.
  • Све песме које одабере стручни жири биће објављени у часопису за поезију „ПоезијаСРБ“ и часопису „МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК“ који ће Вукова задужбина и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ објавити до 15.09.2018. године уз подршку Града Крушевца.
  • Вашу поезију можете слати до 31. августа 2017. године и то обавезно у електронској форми:

У електронској форми
u wordu (doc) или odt формату на мејл: morava@poezija.rs

Сви песници учешћем на конкуру и слањем својих радова на мејл и адресу Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ прихватају да се њихова поезија може објавити у часопису „МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК“ и часопису за поезију – „ПоезијаСРБ“ без надокнаде за ауторска права.

За најбоље песме, односно песнике који су те песме написали обезбеђене су пригодне награде и то:

  • за прво место – диплома, 5 књига и наступ на манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у септембру 2017. године на скели у Белој Води
  • за друго место – диплома и 3 књиге
  • за треће место – диплома и 1 књига

Прочитајте текст конкурса до краја…

 

….srce čeka….

….srce čeka….

Ne gledaj moje crne oči,
zaplakaćeš,
one samo tugu vide,
tugovaćeš….

Ne traži moje vitke prste,
zažalićeš,
oni samo jedno žele,
uplesti te….

Ne želi usne moje sočne,
ožednićeš,
one samo jednu ljube,
presušićeš….

Ne prati moje stope duge,
prećiće te,
one samo sebe prate,
zalutaćeš….

Upij tugu mojih očiju,
zaplovićeš,
raspleti klupko prstiju,
poletićeš,

iznova ljubi usne sočne,
procvjetaćeš,
sustigni stope daleke,
zasijaćeš….

CANTABILE PATETICO – Nena Miljanović

u resko aprilsko jutro
kad satovi žure i kratak je dan
nestrpljivoj
da mi je mladom ti mlada žena biti
sa stomakom do zuba
ludoj od ljubavi
da mi je ispraćati te na posao kao na dalek put
i dramatično i dugo se opraštati na vratima stana
ljubomorna na prolaznice koje ćeš sresti
lepe i bez stomaka
da mi je kleti ih u sebi
i tražiti od tebe zakletve
da nisu
da jesam…

u mlako septembarsko veče
kad se razvuku duge senke i vreme
i sunčev kotur rumen dotakne protekle reke rub
pred zalazak i modru noć
mudroj od ljubavi
da mi je sedom seda ti žena biti
i s detetom našeg deteta u krilu posedeti
na pragu doma
smirenoj
da mi je krišku lubenice s tobom pojesti
pred počinak na jastuku tvojih prsiju
pred san
bez buđenja…

da mi je još jedan život
ovako praznoj
da mi da što ovaj nije
i da mi je još jedna smrt
tako ispunjenoj
da mi ima šta uzeti

 

МОЛБА ЗА РУЖУ….Миладиновић Сандра Мајра

МОЛБА ЗА РУЖУ

Како без слободе,
без светллости и наде,
пресушиће сокови,
застаће дамари,
и полако али сигурно
почеће ружа да вене..

Тај свилени плашт
више нико неће гледати,
и сметаће им више њено трње,
и пустош која полако
постаје њен пратилац,
а заборав ће падати,
на све њене године,
њене зелене очи,
извајане стабљике,
њене мирисне ноте,
њен животни занос,
опчињеност небом,
радост коју је пружала,
осмехе које је измамљивала,
пољупце које је чувала…
грумен земље коју је је грлила..

Како без слободе
без светлости и наде,
пресушиће сокови,
застаће дамари,
и полако али сигурно,
почеће ружа да вене..

Смилујте се смеле и
безобзирне руке, одсутне душе
што јој кидате нит и
забрањујете да дрхти
пред налетима кишних капи
и сунчаних валова!
О, смилујте се Ви који и
Не знате да у ВАМА још има
љубави и милости, људскости!
Смилујте се!

Миладиновић Сандра Мајра

ISTINA PRAŠNJAVIH PUTEVA – Slobodan Jevremović

Na tim lepotama dodira duše
snili smo sneni i budni najnaše snove
tih dana, noći, minuta uzdaha
a dani posle otvarali vidike
cvetnih livada, mirisne planine,
uz otiske naše po prašini puteva
i šetnji nas, nasmejanih i željnih duša,
ljudi iz davnih odbačenih ponora boli,
ponosnih da znaju da najzad se voli,
onih miomirisnih dana jula.

Na toj smo istini snivali snove,
kraj livada otkosa otkrili nove
reči o nama su postale znane,
otvorili srca na vetru planine
onom što miluje sreću nam duša
i lagano briše otiske naše
na istini naših prašnjavih puteva
pa zove nas opet da snivamo tamo
one istine iskazanih tajni
odavnih o nama, sadašnjih za nas,
mila moja…

Istina naših prašnjavih puteva
i sada i opet, čeka na nas…

(Bgd, 20. avg.2017)

ИМА ЛИ ЉУБАВИ ЈОШ?…..Мајра

ИМА ЛИ ЉУБАВИ ЈОШ?

Има ли љубави тамо,
где не мирише ни цвеће,
и где је заборав пао,
на реке, поља и дрвеће…?

Има ли љубави тамо,
дал’цену има баш свако,
и дал’ су птице смеле
морале да напусте јато?

Има ли љубави још,
где бачено је сидро,
чији су преци давно,
лечени на острву Видо?

Има ли љубави још,
док Плава гробница дише,
и док се море мрешка…
Шта ли нам судбина пише?

Има ли наде за бајку,
где последњи држи се час,
и камен на место јастука,
жуља сву ноћ много нас!

Има ли љубави још,
ко ли јој љуби скуте,
дал лепа слика се смеје?
Santa Maria della Salute!

Миладиновић Сандра МАЈРА

ПОНИЗНИ СЛУГА……Мајра

ПОНИЗНИ СЛУГА

Понизни слуга сам љубави голе
што мноме живи и када патим,
и када молим прошлост да оде,
да не застаје и да не сврати…

Остајем доследна очију тужних,
док сузе капљу болне до крви,
за њене скуте се увек држим,
и тако успем сумњу да смрвим…

Нек мисле сенке да ја посрћем,
ова их душа на двобој изазива,
Пламени Феникс у зору рађа се,
и златни плашт се пољем разлива…

Мајра

SHVATI….Majra

SHVATI!!!

Bez slomljenog srca šta si,
bez slomljenog srca ko si,
bez slomljenog srca kud bi,
ne zna duša da poljubi..?!

Bez hiljadu suza ništa,
bez hiljadu suza nikom,
bez hiljadu suza jesi,
prazan papir što se smeši?

Bez novog početka kud bi,
bez novog početka znaš li,
bez novog početka ti mreš,
ni da voliš ti ne umeš?!

MiladinovIć Sandra Majra

VRATIĆEMO SE – Slobodan Jevremović

Vratićemo se opet tamo
da sanjamo nedosanjane snove,
da ljubeći tražimo nesaznane istine,
da ćutimo glasne nerečene želje,
i smehom lečimo sve duboke boli
i osećaje ispoljimo naše, lepe i uvek nove,
večne pratioce iskrenih dodira duša,
i onda, i sada, i sutra…

Vratićemo se opet tamo
da ponovo osetimo osećaje duše
što ljubav se zove,
mila moja…

Vratićemo se opet,
ja znam…

(Bgd, 18.avg.2017)

ISTINA U ZAPEĆKU – milka vukic v.

.
Otvori um svoje memorije,
Procesljaj sve prošle godine…
Bez predrasuda i primisli
S Bogom sve osvesti.
.
Ima gnoja s obje strane
Nejednake su im gromade…
Tvoje prelaze prozore….
Odbaci si zlobno gomilanje.
.
Možeš li sebi sebe objasniti…
Bogu u lice pogledati…
Dobiveno i davano se ne prepoznaje…
Istina u zapećku istine – traži svitanje.

ČUDNA VREMENA – milka vukic v.

.
Svašta se dešava
Raznim ljudima…
Djavole su ugostili
Bez blagodati ostali.
Mozak i um ne koriste
Ego se sam promovise…
Vredjaju… a zašto neznaju…
Bolesne pomisli stancaju,
Ugroženi im predrasudni osjećaji,
Pronicu i u mrak neznani….
Tamne su im nutrine,
Nedozvole suncu da ih dodirne,
Plaše se svoje sjene
Dok neboderima čupaju korjenje…
.
Ova vremena su čudna
Ali sve se zna…
Božje oko svakog gleda.

DODIRI DUŠE – Slobodan Jevremović

Onda
kada su nam dani bili
najduži od neke najduže godine,
u ćutanju čuli odjeke glasne planine,
snivali smehom budni, snivali radosno sneni,
budjeni cvrkutom zova malene senice,
pokriveni željama onih lepota
i traženja opet nadjenih mesta
gde su nam tajne ponekad bile
nestalo izgubljene ali sa nadom nekom
da se jednom ponovo nadju,
sa nama, zajedno, kod onih ćutanja,
iskrene ljubavi i glasnih šapata,
i snova onih najviše naših,
tamo, sećaš se,
to su nam bili i opet će biti,
pravi i iskreni,
dodiri duše…

(Bgd, 15. avg.2017)

ОД ГЛАВЕ ДО ПЕТЕ…..Миладиновић Сандра Мајра

ОД ГЛАВЕ ДО ПЕТЕ

Волела сам једном давно,
све од реда безрезервно,
инстиктивно,осећајно,
унакрс и паралелно…
Волела сам све од срца,
из дна душе као дете,
и дуго је потрајало,
то од главе па до пете…

Волела сам једном чисто,
невино ко зрачак јутра,
што се роси удварао,
од данас па све до сутра..
И крв је ко брза река,
упорна ко лава пекла,
грлила сам тако топло,
суза би од среће текла!

Волела сам ја уз смешак,
и наивни поглед ока,
као јање лаковерно,
испред вука за по скока,
и још више.. свесна нисам
била чари своје игре,
колико је само пута
спасила ме попут чигре!

Волела сам трчећ’ травом,
гурајући руком грање,
певајући са птицама,
сањајући Поморавље..
Испод камена шаптала,
и кришом се Богу клела,
волела сам без питања…
Кад бих тако сада смела?!

Сада волим другачије,
наизглед је исто само,
сада волим грлатије,
враголасто и потајно…
И сакривам све осмехе,
јер би сумњу пробудили,
сада волим својегалаво,
јер би љубав ми убили!

Сад се кријем попут ветра,
иза сенки, испод снега,
и постајем загонетна,
као благо испод брега…
Сада волим као талас,
са Месецом шапћем тихо,
и надам се да ће неко
волети ме као “нико“!

Миладиновић Сандра Мајра

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 466 467 468 Next