ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА НА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ

У организацији удружења песника Србије – ПоезијаСРБ одржаће се у Крушевачком позоришту, на светски дан поезије, 21.03.2019. године у 19:30 сати традиционални поетско музички програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА. Тада ћемо уручити Годишњу награду Светлани Ђурђевић за изузетно залагање у свом и раду Удружења песника Србије – Поезија СРБ и Награду за књигу године Горану Минићу за књигу КАЗИВАЊА О КРИВОЈ РЕЦИ КОПАОНИЧКОЈ, које Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ традиционално уручује. Сви присутни песници говориће своју поезију, а биће и одличне музике. Дођите!

ЕПИЛОГ
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60197

МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА РАТНУ ПОЕЗИЈУ – “Опростити? ДА! – Заборавити? НЕ!”

КК “БОГОЉУБ” из Јасике и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца
заједнички организују;

МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА РАТНУ ПОЕЗИЈУ“Опростити? ДА! – Заборавити? НЕ!

  • Тема конкурса је поезија која je посвећена ратном периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. године и описије НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (кодно име Операција Савезничка сила (engl. Operation Allied Force) или у САД Операција Племенити наковањ (engl. Operation Noble Anvil)) у Србији познато и као НАТО агресија или “Милосрдни анђео”;
  • За учешће на конкурсу сваки песник може послати по једну песму са овом темом;
  • Песме потписати пуним именом и презименом, а потребно је том приликом доставити и кратку биографију са основним подацима о себи и фотографију аутора;
  • Вашу поезију можете слати до 05. априла 2019. године и то обавезно у електронској форми:

 

У електронској форми u wordu (doc) или odt формату на мејлове:

За најбоље песме, односно песнике који су те песме написали обезбеђене су пригодне награде и то:
  • за прво место – диплома, 5 књига и наступ на манифестацији “Опростити? ДА! – Заборавити? НЕ!”  15 априла 2019. године  у селу Јасика код Крушевца;
  • за друго место – диплома и 3 књиге и наступ на манифестацији “Опростити? ДА! – Заборавити? НЕ!”  15 априла 2019. године  у селу Јасика код Крушевца;;
  • за треће место – диплома и 1 књига и наступ на манифестацији “Опростити? ДА! – Заборавити? НЕ!”  15 априла 2019. године  у селу Јасика код Крушевца;

Радови се не враћају. Аутори радова су сагласна да се сви њихови радови могу објавити на порталу поезија.срб и другим штампаним издањима организатора ове манифестације без новчане накнаде ауторима.

Одлука о добитницима награда биће објављена на порталу поезија.срб до 10.априла 2019. године. Победницима ће бити уручене дипломе и награде у књигама на извођењу уметничког програма 15 априла 2019. године поред моста на Западној Морави у селу Јасика у 18:00 сати, када ће се говорити и награђене песме. 

Организатори конкурса и манифестације “Опростити? ДА! – Заборавити? НЕ!нису у ситуацији да сносе тршкове добитницима награда за  долазак и боравак у селу Јасика код Крушевца.

Добитницима који не могу да присуствују уручивању награда послаћемо награде и дипломе у дигиталној форми у PDF-у на њихов Емаил, уколико то добитници затраже.

 

Организатори:

КК “БОГОЉУБ” из Јасике
и
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца


Прочитајте више
DA SE NE ZABORAVI – POHOD PALOG ANDJELA

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60142

ODBROJAVANjE -Nena Miljanović

Zaboravljam te
I više ne brojim dane bez tebe
A svaki duži od godine
Vreme je ipak čudo
Vidi
Misao o tebi
Ne vezuje mi više omču
Oko svakog sata u danu i oko vrata
Kad bih da prstima napravim rupu na prsima
Da prodišem i da te vrisnem
I kad oči stisnem u samoodbrani
Da se zaštitim od bljeska tebe u svemu oko mene
(čak i vazduh je asocijacija na disanja tvoga šum)

Munjevito
Samo se stvoriš
I okrzneš me sevom sećanja
Na miris kože i poznatih koraka bat
Pa zaustavim dah i srca kucanje
Na tren ili vek
Dok ne prođe(š)
Stojim tako ukipljena u čekanju
Kao bolesnik između živeti i umreti
Stisnuta
Između sećanja koja bole ljubavlju
I zaboravljanja koje me ozdravlja od tebe
Ali i od ljubavi (čak i prema životu)
Jer vreme ipak ne čini čudo
Već sedam sati
Jedanaest dana
Dva meseca
I devet bolesnih godina

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60215

КРОВ МУДРОСТИ – Петар Савић

 

Поруши ту кућу сазидану од надања,https://3.bp.blogspot.com/-iDMPDHXX_Sg/XGHrJ7KP75I/AAAAAAAAMos/6UgJgQ6aCjsuenpSuFLPode0liPXL8GVACEwYBhgL/s1600/petar-savic.jpg

очекивања, нећкања и чекања.

Изгради нови темељ од дела,

одлучности и реаговања.

 

Избаци то смеће сумњи,

страха и слабости.

Посади цвеће  разумевања,

воље и храбрости.

 

Обриши замагљене прозоре свести

и прашину са полица праштања.

Испразни фиоке непотребних љутњи

и вишак ствари из ормара маштања.

 

Пронађи кутију лепих сећања,

стопи се са тишином спокоја,

пошаљи у заборав сулуди гнев

и не буди роб очаја.

 

Почисти стаклиће разбијеног огледала среће,

зашиј отпале дугмиће љубави и осећања,

очисти каменац љубоморе и зависти,

и испуни себи дата обећања.

 

И када изградиш тај нови дом,

стекнеш и кров мудрости који га чува.

Кров који стичемо онда

када нам више и није потребан.

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60211

PESMA SLOBODA-Miroslav Krnjeta

Pesma je izražavanje pojedinca
a ne podilaženje masama
ili pisanje kako drugi misle
šablonska pokretna traka.
Često ide uz vetar a često niz vetar
poezija je sloboda.
Svi gledamo različitim očima
nismo u istim cipelama,
nemamo ista srca
stvaramo sopstvenim umom.
Šaroliko društvo raznih iskustava
što je lepota slobode poezije.
Postoje veliki pesnici velika dela,
dobre ili lošije pesme,
ali nijedna nije smeće
jer je neko ostavio delić duše u njoj.
Ptice koje su česta inspiracija ne pevaju isto
niti izgledaju isto,pa nisu bezvredno smeće.
Svaka ima svoju lepotu i svog slušaoca.
Kada bi pisali kako sudija misli
to ne bi bila pesma,sloboda,
tu ne bi bilo uživanja i dubine reči
bila bi strojeva radnja u vojsci
poezija ne bi postojala.
Svako projektuje na papiru
svoju sliku,doživljaj,iskustvo,
svako oseća i živi svoje reči
na svoj način.
Zato je poezija jedinstvena i uzvišena.
Poezija nije fudbal,pesma nije kasarna,
nema ofsajda,nema stroja,
nego apsolutna sloboda.
Mi smo prolazni vreme neka sudi
jer reč ostaje večna.

POZDRAV SVIM PESNICIMA

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60204

ČIME JE ZASLUŽILA – Dejan Ivanović

Čemu uopšte poezija?
Služi li, potiranju apsolutnih vrednosti?
Ko su nafurani likovi,
uzurpatori duhovnog prostora ?
Ko poseduje sav taj prostor i svo ovo vreme?
Autentičnim eksplicitnim izlivanjem?
Veštačkom oplodnjom objekta, gubi li se
boja namerno izazvanih pobačaja?
Danas, prefinjena kristalizacija uma
ne izviruje iz previrućih kratera
prečišćenog kafanskog dima;
Možda implicitno i služi?
Nihilizmu. Ništavilu. Anihilaciji. Poništavanju.
Jesenjina. Desanke. Haikua. Veličina.
Čime li je samo zaslužila ?

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60201

HRAM SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG BEŽANIJSKA KOSA-Miroslav Krnjeta

Sa kapije beli krst blista
stoji iznad vrata na čelu
crkva svetog Vasilija telo Hrista,
tu sila izliva nevidljivu svetlost belu.

Zidovi lepe žive boje
zovu duše umorne
da se svetlom poje.
Primaš odbačene,gladne,bose,
lepi hrame svetlo srce bežanijske kose.

U tebi lebdi duh sveti
čuva napaćene tera aveti,
nevidljivo prožima vazduh
vernima snagu daje i krepi duh.

Sa zvonika zvono zvoni
odjekuje po celoj vasioni,
poziva da se Gospodu peva
da se moli prečista Deva.

Hram svetog Vasilija Ostroškog,
vodio me put u hram čudotvorca
vodila me nevidljiva ruka do oltara carskog
da ljubim Gospoda i lečim grehe srca.

Nisam dostojan ni tvoga poda
ali ti me zoveš grešnoga
vodiš me pred ikonu Gospoda,
molitvom da tražim
oprost i pomoć svetoga.

Koliko si mi obrisala suza
izlečila srcu nervoza,
koliko si me puta ozarila
nahranila dušu svetlom života
crkvo prelepa mila.

Ti si moja uteha
moje duše oaza mira
čistiš me od greha
daješ srcu delić božanskog svemira.

Molitve,post,prvo pričešće,
u tebi crkvice dobih duhovno voće,
u tebi sam udahnuo reči
reku stihova koji ne prestaju teći.

Tu hoda nebeska sila
tu duše miluju nevidljiva krila,
zato pevajmo sveti Vasilije Ostroški
hvala što nas grešne primaš
na Gospodnji jastuk meki.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60194

Хоћемо ли се видети опет ?

 

 

У теби има много мрака,

али баш то ме и мами,

јер ти ниси као свака.

 

Ноћу кад останемо сами,

плени ме твоја необуздана страст,

под маском безазлености скривена,https://3.bp.blogspot.com/-iDMPDHXX_Sg/XGHrJ7KP75I/AAAAAAAAMos/6UgJgQ6aCjsuenpSuFLPode0liPXL8GVACEwYBhgL/s1600/petar-savic.jpg

твоје немирне усне као сласт,

и аура крилима палог анђела покривена.

 

Супротности што стварају целину

сјај и тама, сенке и светлост,

обожавам твоју мразну врелину,

стидљиву незрелост и смелост.

 

твоје уздисаје нежне, кратке,

твоје дланове снежне, глатке.

 

Опчињава ме пожар у твојим очима,

сањам га и гасим ноћима,

као вулкан врело твоје тело

за моје руке је магнет,

иако се опржим опет желим га цело,

не могу сузбити осећања налет.

 

И нека сачека цео свет

док си у мојим загрљајима!

Хоћемо ли се видети опет

или остаћеш ми само у сновима ?

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60190

ВИНСКА ИСТИНА – Споменка Денда Хамовић

У виногорју узрела свила –
Сунашца бела, сунашца црна
Кљуцају птице и крила вину
Тону у небне залуте орна.

Вино заигра – скаске испева
Сијају лица кȏ звездa плодна
Дионис пева док дуга сева
А у њој расте љубав пелудна.

Божански буке капљицa вина
Помами чула – успламте птице
Расте и буја виска истина.

Загреје срца – пламти света кап
Сија у оку – прште севнице –
Слави дитирамб – пијмо наискап!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60183

MIRISI TREŠNJINOG CVETA – Slobodan Jevremović

Hodam po putu a magla svuda,
znao sam pravac, ali po danu,
sad tabli nema da pute pokažu,
ni ljudi po mraku, nikog da pitam,
a možda su zli jer ljudi lažu,
i hodam dalje a noge posrću.

Magla je pokrila sve zaborave
ja sunce čekam, Andjelu dragi,
da stignem tamo do mile moje,
i moram da hodam neznanim putem
jer osećam pravac, mirise trave,
i cveta trešnje, i dušu Andjela,
dobrotu Tvoju nebeskih visina.

A tebe molim, Andjelu mili,
pevaj joj mirise trešnjinog cveta
neka joj snovi što lepši budu
i mirisi sete na najlepe dodire,
onih od juče, danas i sutra.

Tvoja dobrota neka je čuva
a ja ću stići do mirisa trešnje,
do mile moje, do druge strane,
do novih saznanja bliskih daljina
i onda da sa njom ja budan sanjam
na krilima paperja i dragih snova,
snova o nama,
snova za nas.

Hvala Ti Andjele dobrotu Tvoju,
i pevaj mi Andjele one mirise
trešnjinog cveta, kako Ti znaš,
i nju mi čuvaj, najmilu moju,
pevaj nam mirise,
pevaj lepote,
samo za nas.

Vrati te mirise
trešnjinog cveta
u dušu moju,
Andjele…

                ~~~ TOŠE PROESKI,
                       1981 – 2007 ~~~

(Darko, Bgd, 12.mart 2019)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60180

ПРОБУДИ ЗОРУ – Драгојло Јовић

ПРОБУДИ ЗОРУ

Србине брате пробуди зору,
Па крени у њиву што је у корову,
Заори бразду у земљу нашу,
Обради је нежно ко најлепшу снашу.

И не хули на Бога и не љути време,
Што ти на леђима остаде бреме,
Да прадедовско огњиште чуваш,
Наслеђено браниш од злотвора сачуваш.

Сачувај у недрима ватру сељака,
И снагу Вука у телу горштака,
Још једном рукаве брате засучи,
Дланове пљуни па шуму крчи.

Тамо где некад била је бразда,
Сад више ни стазе за пролаз нема,
Све се урушило и са земљом срасло,
Најлепше воћке шибље је обрасло.

Знам да можеш, а знам и да хоћеш,
Да знојавим челом и снагом целом,
Огњишту своме ватру повратиш,
Икону славску златом позлатиш.

За тебе ноћас стихове пишем,
За Васкрс села живим и дишем,
И зором сваком Богу се молим,
Селу се враћај Геџо Србине,
Тамо је све наше и све што волим.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60174

19 Ђурђевдански књижевни конкурс – Књижевно друштво „Раде Драинац“ и КОП


Књижевно друштво „Раде Драинац

и КОП

Расписују

19 Ђурђевдански књижевни конкурс

За циклус песама
Пет прича
Двадесет афоризама

Право учешћа имају људи до навршених 30 година
Радове слати на: domkulturepkprogrami@gmail.com
Радове писати  (Times New Roman 14) и потписати ћирилицом, пуним
именом и презименом, навести: године, адресу и број телефона,
Рок слања радова, 26. април 2019.,

Прва три рада биће награђена!

Прва награда је летовање на плавом Јадрану!

Погледајте оригинални текст конкурса

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60171

NOĆ NE ZNA ŠTA JE JUTRO – Dejan Ivanović

Plašila me noć koje se ne sećam
ili se ne poznajemo dovoljno.
Njena tragična nadmoć i posebnost,

taman se dogodi; da mračne faze
prikrivam sanjarenjem, dubokim
disanjem i motivišućim rečima .

Kako ću smoći snage da prestanem
sa ovim pisanjem
na kolenima?

Kažeš jutro, ali
ja ne znam šta je jutro.
Poželiš mi laku noć a ja pišem još,

malo, ma samo još malo;
dobro, ako već ideš, idi
ali prerano odlaziš u tu noć, duboko

da joj se bestidno predaješ …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60169

EH DA MI JE – Milovan Petrović

Eh da mi je da ponovo sanjam
iste one odsanjane snove
što me davno budiše u zoru
dok slavuji svoje pesmu poje.

Eh da mi je da ponovo vidim
ista ona brda i doline
šapat vetra u kosi da čujem
na poljima moje domovine.

Eh da mi je samo da se vratim
na trenutak bar u snove svoje
pa da čujem dal’ slavuji i sad
iste pesme u svitanje poje.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60165

Дамама у част поезија за 8 март 2019. – Ћићевац и Крушевац

Pogledajte slike na Fejsbuku

У Дому СПС-а у Ћићевцу, 8 марта 2019. године у 17:00 сати, организован је традиционалан коктел за даме уз одличну поезију песника из Крушевца, Ћуприје, Параћина и Ћићевца и савршену музику музичара из Ћићевца. Организацију целе манифестације на својим плећима изнео је општински одбор СПС-а из Ћићевца и његов председник Боривије Бора Видојковић… Запажен наступ на овој манифестацији имали су чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу који су говорили своје стихове и то: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мирослав Мића Живановић и Ратко Тодосијевић Баћа. Из Ћуприје су наступили: Борисав Бора Благојевић, Живорад Милетић, Томислав Марјановић, а са њима је био и Зоран Марјановић из Параћина. Посебне аплаузе бројне публике побрао је једини присутни песник из Ћићевца, иначе домаћин овог изузетног програма Боривоје Бора Видојковић… Некадашњи победник „Прве хармонике Југославије“ у Соко Бањи Мирослав Стаменковић Линда свирао је на хармоници, заједно са својим унуком Ђорђем, а на фрули је свирао Томица Недељковић из Плочника.

 

Нешто раније, у  попoдневним часовима, 8. марта 2019. године у 16:00 сати, у Градском одбору СПС Крушевац, организован је пријем за чланице Социјалистичке партије Србије на коме им је председник ГО Владимир Тасић честитао 8 март – Дан жена. У част дана жена једна од најактивнијих чланова СПС Мирјана Бутковић, приредила је простору Градског одбора СПС Крушевац изложбу лутака које сама израђује по сопстевним креацијама. Дамама су своје стихове посвећене женама поклонили крушевачки песници Љубодраг Обрадовић, Ратко Тодосијевић Баћа и Мирослав Мића Живановић. На крају програма приређен је пригодни коктел, а дамама је Горан Ћирић, секретар ГО СПС-а Крушевац уручио пригодне поклоне…
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60159

5 песама – Андреја и Ђорђе Врањеш

ЗАБОРАВ

Не обилази градове без река,
то је као да обилазиш станове без књига,
као да пролазиш улицама без жагора,
градови који немају реку немају  никакав излаз,
у таквим градовима залазак Сунца изгледа као шала,
превара за око.
Посетио сам једном један такав град,
из њега сам отишао празан,
за слободу сусретања,
отишао сам уморан од празнине,
доћи у град који нема реку је толико промашено,
као волети жену без осмеха,
посетио сам једном један такав град,
када сам из њега изашао,
заборавио см његово име.

ВИШАК

Кад касно схватиш закасниш,
кад на време схватиш,
можеш без радости остати,
награђени су они који никада не схвате,
њима је време вишак у простору среће.

КАКО СТИХОВИ ПЕСНИКЕ ПРЕПОЗНАЈУ    

сестричини- Јулији

,

Ако можеш угледати радост ватре,
ако препознајеш старост као замор,
ако се заљубиш у невидљиво,
у невољама ако запажаш сличности,
ако у еху чујеш продужену утеху,
ако пред силом у светло се склањаш,
ако можеш на време да приметиш,
биће ти јасно како стихови песнике препознају.

РАДОСНЕ  ЛЕПОТЕ

другу Панђулету

Између мене и тебе,
између нас,
постоји мали јаз,
којег прескочи и буба мала,
ја и ти смо лихт и тегет плава,
истог зова исти везник,
радосне лепоте,
сликар и песник.

© Андреја Ђ. Врањеш

ЖЕНА

На праг моје осамљености,
долази сваке ноћи двогласна,
као да је сестра вјетровима.

По дану ме прогоне очи,
које је виде свукуд засијану.

Зашто ми снове рачунаш у радно вријеме?
кад ти је јасно да у касне сате,
у посјету примам једино забораве.

© Ђорђе Врањеш

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60156

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 517 518 519 Next

Load more