Izdvojeno

Песнички маратон КЦК&ПоезијаСРБ 2017

Победник Песничког маратона КЦК&ПоезијаСРБ 2017 је Слободан Ценц, песник из Крушевца са песмом КОРАЛНИ СПРУД, друго место  место освојила је Светлана Ђурђевић из Крушевца са песмом ДУША, а трећи је Прота Иван Милановић из Јасике са песмом ТРАЈАЊЕ. Специјалне награде за квалитет своје поезије и захвалнице освојили су: Дејан Петровић Кенац из Вучака, Аријана Хинић из Крушевца, Слободан Станковић из Ћуприје, Звездана Милосављевић Пржић из Ћуприје, Стефан Кнежевић из Крушевца, Мирко Стојадиновић из Макрешана и Богдан Јевтић из Крушевца… Прочитајте прве три песме.

Слободан Ценц – Победник песничког маратона КЦК&ПоезијаСРБ 2017
Izdvojeno

Промоција издања Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ на сајму књига у Крушевцу

Погледајте и видео

Програм промоције издања Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ осмислили су и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић

Аудио снимак промоције издања Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ урадио је Марко Вишњић из Културног центра Крушевац

Izdvojeno

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 8и9 је у штампарији

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 8и9 је у штампарији
Часопис ПоезијаСРБ бр 8/9 можете наручити по цени од 400,00 дин
Прва промоција часописа биће 10.10.2017. у 18:00 у Клубу КЦК у оквору Сајма књига и издаваштва Расинског Округа *Расински цвет*.

MAGIJA ZA DVA POROKA – Nena Miljanović

Već dvadeset dva meseca
Mesečina mi ne nudu stih
A svetli prokleta
Kao sjaj sećanja na poetske bahanalije
I Valpurgijske noći kad sam mesečarila pod nebom poezije
Moćna
Kako sam samo veštičarila
Vračajući vrelim prstima kao ptičjim perom
Po tvome napetom trbuhu
Razuzdanim rečima i smelim potezima
Ispisivala sam stihovane bajalice
Protiv uroka moje početne starosti
I tvoje završne oženjenosti
Zaboravljala sam
Zaboravljao si (se)…

Već dvadeset dva dana ili veka
Na paramparčad pamćenja razbijen mesec
Nema čim više da me omami i namami mi u pero stih
Tvoji poroci su izgubili snagu
I moja magija moć
Već dvadeset dva života nisam napisala ništa
Pod svetlim poetskim nebom
Skrajnuta
Starim u poetsko ćutanje
Teže od tvoje ljubavi
Koje nema
I strašnije od pesme o njoj
Koje ima a nema je
Nema

Буди са мном у тихом шапутању

Буди са мном у тихом шапутању…
Милион километара западно од истока…
често бијаху уплакана два ока…
За разлику од њих треће око гледаше у исток
ведро и дубоко…
Исто толико километара источно од запада…
два смарагдна ока мутио је немир…
док треће око гледаше пут запада
и виђаше јасно читав свемир…
Четири овосвјетовна ока
трептаху сталним страхом,
да ће пустиња даљине, својим леденим дахом
смрвити, здробити нити
и прекрити их заборава прахом…
Ал два онострана ока видјела су јасно…
језгро огњено око ког се формира
лаве лавина…
Та два ока бистра и дубока
знала су да не постоји даљина…
Не као неко стварно растојање,
видјела су то, више као бројање и одбројавање…
Колико уздаха дневно, колико чежњивих мисли…
њежних слова тананог кова…
И да ће све то, да их снажно спаја
до следећег загрљаја…
Та два ока трећа
видјела су гдје је срећа
Рекла су смирите страсти…
Љубав ви је у Божијој власти…
Зато…
Мирне душе и ноћу и дању…
Буди са мном у тихом шапутању.

DODIR – Slobodan Jevremović

Ne znam u snovima da li sam lep
u tvojim slikama sanjanih lepota,
da li je dodir najdraže duše
dovoljan da otvori vrata života
i one ti odavne nanete boli
da prenese sasvim i da se poruše
onome najviše koji te voli,
pa sa mnom da snivaš,
lepote uživaš,
i one naše,
najlepše duše,
nove i jedine,
dodire …

(Bgd, 22.okt.2017.)

NESTALI CVETOVI – Slobodan Jevremović

Cvetovi opali i dalje mirišu
neki na bagrem, neki na tebe,
a grane se gole i stalno uzdišu
i stalno ih sanjam, pitaju mene,
onda si opet, kada ćeš opet,
doći u carstvo ljubavi naše
da cvetove nove rodjene čuvaš
dok ne mirišu i radost donesu,
ljubavi moja…

Oni nestali cvetovi,
oni su naši svetovi
novih najlepših saznanja,
i onih java, i onih sanja,
i tamo i ovde,
blisko, daleko,
tišinom onde
i glasno dovde,
mila moja.

(Bgd, 22.okt.2017)

NIJE DOVOLJNO „HVALA“ ZA POVRATAK ŽIVOTU – Slobodan Jevremović

Nije dovoljno reći ti hvala
za sve pomoći koje si dala
iz svoje duše lečila mene,
na pute me vratila, više no sebe,
da volim te najzad, voljenu davno,
iz snova onih i misli odavno
krišom o tebi i lepoti tvojoj,
o duši duše što nigde je nema,
i sada ja živim a tuga drema
i nek’ se ne budi, neka je nema
nikome nikad, ni tebi ni meni,
sem lepi snovi, sem snovi sneni,
da ljuljaju nas na paperju snova
i takva je hvala i pesma ova,
za tebe najpre, samo za tebe,
a meni to posle i iza tebe.Nije dovoljno reći ti hvala
za sve pomoći što si mi dala,
za ljubav tvoju najlepšu na svetu
što osećam sneno, što osećam budno,
i nije to ništa kad volim te čudno
više od sebe, i tebe ja,
ljubavi moja …

(Bgd,21.okt.2017)

Photo* Foro -Internet, art obrada -Darko

Promocija romana „Toda“ — ZSM

Pozivam sve moje prijatelje, a i one koji jos nisu a posle druzenja na sajmu to ce i postati, da dodju 27 10 2017 u 18h do 19h na promociju mog romana TODA.Promocija ce se odrzati na standu izdavacke kuce PROMETEJ iz Novoga Sada. Obavestavam moje goste da cemo se posle promocije okupiti u restoranu na Orlovaci kod naseg sugradjanina Sreten Maksimovic Pucko koji sponzor vecere.

 

SVETLOSTI NAŠE POZORNICE – Slobodan Jevremović

Nismo na svetlima da bismo glumili
igramo sebe, iskreno, jasno,
ovde smo stalno da bi se ljubili,
da ćuteće reči svi čuju glasno
sve naše istine i sva saznanja
da ljubav nam traje i pre našeg znanja,
da želja si moja i pre postojanja
kada je zvezda najlepšeg sjaja
sišla na binu pravo iz raja
i tek posle nežno rodila mene
pa nakon mene donela tebe
na pozorje ovog podija života,
pod svetlima da se obasja lepota
tebe prezlatne, mene i nas,

A svetla na kraju kad se ugase
ostajemo, uživamo dalje životne talase,
mila večita moja…

(Bgd,20.okt.2017)

MOŽDA JA – Slobodan Jevremović

Zašto te sanjam, zašto te živim,
odgovor ne znam, samo se divim
kako si lepa, mila i slatka,
duša predobra,nežna i glatka
i moja si samo, to iskreno znaš.

Možda ne sanjam, možda ne živim,
ti zvezdu gledaš a vidiš mene,
ti samo tražiš da mene i tebe
radosne nadješ i ljubav nam daš.

Možda ja jesam, možda i nisam,
al’ jesi ti sreća, najmila moja,
i voli zvezdu i ljubi mene,
sve reči hvale iz noći snene
čuvaj i uzmi i miluj mene,
mila moja, za uvek, za nas.

(Bgd,19.okt.2017)

*Foto -Internet, art obrada -Darko

Pjesnikov košmar

Dva fronta, dvije vojske
jedno polje nepregledno,
pola tama prekrila,
pola svjetlost obojila,
dva čovjeka u jednom tijelu
mač istine isukala.

Dva ista svijeta razdjeljena
neprijatelj prijatelju postala,
dvije misli, jedna duša
jedan izvor nepresušan
a dva ušća zamućena
jedna rijeka nepremošćena.

Bojno polje čista duša
po kojoj razvili se barjaci dvobojni,
dvije vojske, jedan vođa
dvije žrtve, jedna krv
dva krika, jedan jauk,
grobnica jedna za sad i navjek.

Bore se mudrost ćutanja
i ubojite riječi,
u koštac se uhvatili razum i srce
kao štit život postavili,
jedan život, riječi bezbroj,
bezbroj zlatnih dukata u riznici ćutanja.

Jedan život, razjarena armija
na dvije strane, dva fronta sukobljena,
jedan život precjepljen na pola
u Ariadninu nit ispleten,
u procjepu iznad ponora
u kojem se bore dva lava a jedna sudbina.

Uznemirili se Muze i Pegazi
zamutili nepresušni izvori
nepregledne inspiracije,
Pjesnik bi riječju da progovori,
Razum mu mačem vitla iznad glave,
prsti se otimlju i riječi izgažene grabe.

Slovo po slovo grčevito se slaže
most iznad rijeke nepremošćene
žustro bi da sagrade,
dvije obale nespojive da spoje,
dva fronta da ujedine,
dvije vojske zaraćene sjedine.

Slovo po slovo, stih po stih
bistre se nepresušni izvori
smiruju se nemirne Muze i Pegazi,
bude se tamne noći u svijetloj zori,
budi se pjesnik iz teških košmara
na jastuku vlažnom, da li od suza ili znoja.

Budi se ali budan nije,
nije jedna zora, zore su dvije,
Ariadna je sve u niti zaplela
probuđenog pjesnika saplala,
između jave i sna duša zaspala
daleko od bitke, daleko od košmara.

I sanja, sanja poljanu čistu
i rijeku bistru,
izvor nepresušan što
ka jednom ušću plovi,
dva fronta razjedinjena
između jave i sna sjedinjena.

I nisu pobjedu izvojevali
ni moćni Razum ni bogato Ćutanje,
sve svoje košmare mučne,
sne razjedinjene, razbacane,
prsti Pjesnika nezadrživo spajaju
u moćnu nit Ariadnine sudbine.

Jedan život, dvije vojske,
jedno tijelo, dva ista sna,
košmar misli u srce pretače
u rijeku nepresušnog korita utače,
između jave i sna, zapliće i upliće,
u pjesmu bez Pjesnika tka.

© Nevenka Savić Alispahić

LEK PRE KIŠA JESENI – Slobodan Jevremović

Stigla je jesen, toplina lepa,
K’o leto da je, sunca sve više,
Ali znam ja vrlo, uskoro kiše,
Pa hodam i mislim o nadi nada
Da tebe vidim, sutra il’ sada,
Pa opet ranjenog, povredne duše,
Da jedino snagom tvojom me lečiš
Od svih tebi reči pesme mi skupiš
I od njih zrake sačiniš, pustiš,
Toplotom duše I nežne ruke,
Da mogu dalje, da mogu bolje,
Da zamolim tebe, povratim sebe,
Da snagu vratim, iskrenost volje,
Uz onaj tvoj meni poznati,
Čarobno lep, predrag i nežan,
Trajno najduži,
Od tvoje ljubavi,
Lek.

(Bgd, 19.okt.2017)

KAD ZASVIRA VIOLINA – Milovan Petrović

Relaterad bild

(pesma za komponovanje)

Kad zasvira violina
i zaplaču njene strune
meni nemir dušom prođe
da objasnim to ne umem.

Iz dubine duše moje
otme mi se uzdah jedan
u oku se suza stvori
al’ da kane ja joj ne dam.

Violino ti ne diraj
svojom strunom moje rane
prođe mladost moja draga
vreme nosi naše dane.

U maglama mojim sivim
ostale su samo sene
tvoja slika izbledela
i cvet što u bašti vene.

Ne vraćaj mi violino
iz mladosti moje dane
tvoje strune melem nisu
nisu bar za moje rane.

Milovan Petrović

Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu mi se obratiti na gmail adresu:
milovpetrovic@gmail.com

СВИЋЕ – Споменка Денда Хамовић

У пепелној магли мисли
ватру ми страсти
палиш

а по виолини душе
сјај ока ти црног
свира

док капају зраке сунца
са жудних ти усана
по мени.

Живот је песма
и пева је зора
твог додира.

Poslednja draz

 

                                               Nisam vise mlad, sem u snovima mojim.Cekam na javi pad,s’tobom u mislima svojim.
Nema vise mnogo toga,do Vraga s’dobrim i losim.
Zivot je vaga tezina gresaka proslih.
Drugaciji jesam,s’vremenom isti nismo.
Jos uvek na mlado bi da licimo.
Od samoce se strahuje…
Zato na ljubav draga vicimo.
Kao lopov u noci dolazi tama.
Jahajuci vremenom nasim.
Bolje ne budi sama.
Za moju ljubav pronadji nacin.
U daljini znam srce je tvoje.
Nikada dalje ja nisam bio.
Od crvenog neba,zvezde se boje.
Na praznom nebu,sebe sam snio.

Ah,zena stara to je samo mojih ociju laz.
U mladom srcu pesme se kriju.
Starost je njena poslednja draz.

 

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 473 474 475 Next