Izdvojeno

Песнички маратон КЦК&ПоезијаСРБ 2017

Победник Песничког маратона КЦК&ПоезијаСРБ 2017 је Слободан Ценц, песник из Крушевца са песмом КОРАЛНИ СПРУД, друго место  место освојила је Светлана Ђурђевић из Крушевца са песмом ДУША, а трећи је Прота Иван Милановић из Јасике са песмом ТРАЈАЊЕ. Специјалне награде за квалитет своје поезије и захвалнице освојили су: Дејан Петровић Кенац из Вучака, Аријана Хинић из Крушевца, Слободан Станковић из Ћуприје, Звездана Милосављевић Пржић из Ћуприје, Стефан Кнежевић из Крушевца, Мирко Стојадиновић из Макрешана и Богдан Јевтић из Крушевца… Прочитајте прве три песме.

Слободан Ценц – Победник песничког маратона КЦК&ПоезијаСРБ 2017
Izdvojeno

Промоција издања Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ на сајму књига у Крушевцу

Погледајте и видео

Програм промоције издања Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ осмислили су и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић

Аудио снимак промоције издања Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ урадио је Марко Вишњић из Културног центра Крушевац

Izdvojeno

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 8и9 је у штампарији

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 8и9 је у штампарији
Часопис ПоезијаСРБ бр 8/9 можете наручити по цени од 400,00 дин
Прва промоција часописа биће 10.10.2017. у 18:00 у Клубу КЦК у оквору Сајма књига и издаваштва Расинског Округа *Расински цвет*.

NIJE DOVOLJNO „HVALA“ ZA POVRATAK ŽIVOTU – Slobodan Jevremović

Nije dovoljno reći ti hvala
za sve pomoći koje si dala
iz svoje duše lečila mene,
na pute me vratila, više no sebe,
da volim te najzad, voljenu davno,
iz snova onih i misli odavno
krišom o tebi i lepoti tvojoj,
o duši duše što nigde je nema,
i sada ja živim a tuga drema
i nek’ se ne budi, neka je nema
nikome nikad, ni tebi ni meni,
sem lepi snovi, sem snovi sneni,
da ljuljaju nas na paperju snova
i takva je hvala i pesma ova,
za tebe najpre, samo za tebe,
a meni to posle i iza tebe.Nije dovoljno reći ti hvala
za sve pomoći što si mi dala,
za ljubav tvoju najlepšu na svetu
što osećam sneno, što osećam budno,
i nije to ništa kad volim te čudno
više od sebe, i tebe ja,
ljubavi moja …

(Bgd,21.okt.2017)

Photo* Foro -Internet, art obrada -Darko

Promocija romana „Toda“ — ZSM

Pozivam sve moje prijatelje, a i one koji jos nisu a posle druzenja na sajmu to ce i postati, da dodju 27 10 2017 u 18h do 19h na promociju mog romana TODA.Promocija ce se odrzati na standu izdavacke kuce PROMETEJ iz Novoga Sada. Obavestavam moje goste da cemo se posle promocije okupiti u restoranu na Orlovaci kod naseg sugradjanina Sreten Maksimovic Pucko koji sponzor vecere.

 

SVETLOSTI NAŠE POZORNICE – Slobodan Jevremović

Nismo na svetlima da bismo glumili
igramo sebe, iskreno, jasno,
ovde smo stalno da bi se ljubili,
da ćuteće reči svi čuju glasno
sve naše istine i sva saznanja
da ljubav nam traje i pre našeg znanja,
da želja si moja i pre postojanja
kada je zvezda najlepšeg sjaja
sišla na binu pravo iz raja
i tek posle nežno rodila mene
pa nakon mene donela tebe
na pozorje ovog podija života,
pod svetlima da se obasja lepota
tebe prezlatne, mene i nas,

A svetla na kraju kad se ugase
ostajemo, uživamo dalje životne talase,
mila večita moja…

(Bgd,20.okt.2017)

MOŽDA JA – Slobodan Jevremović

Zašto te sanjam, zašto te živim,
odgovor ne znam, samo se divim
kako si lepa, mila i slatka,
duša predobra,nežna i glatka
i moja si samo, to iskreno znaš.

Možda ne sanjam, možda ne živim,
ti zvezdu gledaš a vidiš mene,
ti samo tražiš da mene i tebe
radosne nadješ i ljubav nam daš.

Možda ja jesam, možda i nisam,
al’ jesi ti sreća, najmila moja,
i voli zvezdu i ljubi mene,
sve reči hvale iz noći snene
čuvaj i uzmi i miluj mene,
mila moja, za uvek, za nas.

(Bgd,19.okt.2017)

*Foto -Internet, art obrada -Darko

Pjesnikov košmar

Dva fronta, dvije vojske
jedno polje nepregledno,
pola tama prekrila,
pola svjetlost obojila,
dva čovjeka u jednom tijelu
mač istine isukala.

Dva ista svijeta razdjeljena
neprijatelj prijatelju postala,
dvije misli, jedna duša
jedan izvor nepresušan
a dva ušća zamućena
jedna rijeka nepremošćena.

Bojno polje čista duša
po kojoj razvili se barjaci dvobojni,
dvije vojske, jedan vođa
dvije žrtve, jedna krv
dva krika, jedan jauk,
grobnica jedna za sad i navjek.

Bore se mudrost ćutanja
i ubojite riječi,
u koštac se uhvatili razum i srce
kao štit život postavili,
jedan život, riječi bezbroj,
bezbroj zlatnih dukata u riznici ćutanja.

Jedan život, razjarena armija
na dvije strane, dva fronta sukobljena,
jedan život precjepljen na pola
u Ariadninu nit ispleten,
u procjepu iznad ponora
u kojem se bore dva lava a jedna sudbina.

Uznemirili se Muze i Pegazi
zamutili nepresušni izvori
nepregledne inspiracije,
Pjesnik bi riječju da progovori,
Razum mu mačem vitla iznad glave,
prsti se otimlju i riječi izgažene grabe.

Slovo po slovo grčevito se slaže
most iznad rijeke nepremošćene
žustro bi da sagrade,
dvije obale nespojive da spoje,
dva fronta da ujedine,
dvije vojske zaraćene sjedine.

Slovo po slovo, stih po stih
bistre se nepresušni izvori
smiruju se nemirne Muze i Pegazi,
bude se tamne noći u svijetloj zori,
budi se pjesnik iz teških košmara
na jastuku vlažnom, da li od suza ili znoja.

Budi se ali budan nije,
nije jedna zora, zore su dvije,
Ariadna je sve u niti zaplela
probuđenog pjesnika saplala,
između jave i sna duša zaspala
daleko od bitke, daleko od košmara.

I sanja, sanja poljanu čistu
i rijeku bistru,
izvor nepresušan što
ka jednom ušću plovi,
dva fronta razjedinjena
između jave i sna sjedinjena.

I nisu pobjedu izvojevali
ni moćni Razum ni bogato Ćutanje,
sve svoje košmare mučne,
sne razjedinjene, razbacane,
prsti Pjesnika nezadrživo spajaju
u moćnu nit Ariadnine sudbine.

Jedan život, dvije vojske,
jedno tijelo, dva ista sna,
košmar misli u srce pretače
u rijeku nepresušnog korita utače,
između jave i sna, zapliće i upliće,
u pjesmu bez Pjesnika tka.

© Nevenka Savić Alispahić

LEK PRE KIŠA JESENI – Slobodan Jevremović

Stigla je jesen, toplina lepa,
K’o leto da je, sunca sve više,
Ali znam ja vrlo, uskoro kiše,
Pa hodam i mislim o nadi nada
Da tebe vidim, sutra il’ sada,
Pa opet ranjenog, povredne duše,
Da jedino snagom tvojom me lečiš
Od svih tebi reči pesme mi skupiš
I od njih zrake sačiniš, pustiš,
Toplotom duše I nežne ruke,
Da mogu dalje, da mogu bolje,
Da zamolim tebe, povratim sebe,
Da snagu vratim, iskrenost volje,
Uz onaj tvoj meni poznati,
Čarobno lep, predrag i nežan,
Trajno najduži,
Od tvoje ljubavi,
Lek.

(Bgd, 19.okt.2017)

KAD ZASVIRA VIOLINA – Milovan Petrović

Relaterad bild

(pesma za komponovanje)

Kad zasvira violina
i zaplaču njene strune
meni nemir dušom prođe
da objasnim to ne umem.

Iz dubine duše moje
otme mi se uzdah jedan
u oku se suza stvori
al’ da kane ja joj ne dam.

Violino ti ne diraj
svojom strunom moje rane
prođe mladost moja draga
vreme nosi naše dane.

U maglama mojim sivim
ostale su samo sene
tvoja slika izbledela
i cvet što u bašti vene.

Ne vraćaj mi violino
iz mladosti moje dane
tvoje strune melem nisu
nisu bar za moje rane.

Milovan Petrović

Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu mi se obratiti na gmail adresu:
milovpetrovic@gmail.com

СВИЋЕ – Споменка Денда Хамовић

У пепелној магли мисли
ватру ми страсти
палиш

а по виолини душе
сјај ока ти црног
свира

док капају зраке сунца
са жудних ти усана
по мени.

Живот је песма
и пева је зора
твог додира.

Poslednja draz

 

                                               Nisam vise mlad, sem u snovima mojim.Cekam na javi pad,s’tobom u mislima svojim.
Nema vise mnogo toga,do Vraga s’dobrim i losim.
Zivot je vaga tezina gresaka proslih.
Drugaciji jesam,s’vremenom isti nismo.
Jos uvek na mlado bi da licimo.
Od samoce se strahuje…
Zato na ljubav draga vicimo.
Kao lopov u noci dolazi tama.
Jahajuci vremenom nasim.
Bolje ne budi sama.
Za moju ljubav pronadji nacin.
U daljini znam srce je tvoje.
Nikada dalje ja nisam bio.
Od crvenog neba,zvezde se boje.
Na praznom nebu,sebe sam snio.

Ah,zena stara to je samo mojih ociju laz.
U mladom srcu pesme se kriju.
Starost je njena poslednja draz.

 

ULICA KESTENOVA – Milovan Petrović

Drvored jedan i jedan grad,
na mladost mene podsete sad.
Usnulo sve je voz se još javi,
u gradu trepću kandelabri.
Dve senke samo šetaju gradom,
vetar se zanosi sa svojim jadom.
Jesen je, lišće lagano vene,
ja vraćam stare uspomene.
Sećam se jeseni i drvoreda
devojke jedne što nežno me gleda,
i vidim u crnoj mračnoj noći
boje kestena njene su oči.
Ruke joj tople ko mesec maj
vodi me lagano,… mislim u raj.
Nađe se tu i klupa stara,
prepuna pisanih spomenara.
Vrele nam usne stvoriše žar,
da noć je duže trajala bar.
Jutro sa sobom odnese sve,
ti nesta za uglom ulice.
Sada su sećanja ostala samo,
ulica za koju mi samo znamo.
Ulica mladosti, ulica snova,
ulica naših kestenova.

Milovan Petrović

TVOJI UZDASI – Slobodan Jevremović

Još čujem ritam disanja tvoga
predatog tajni, lepoti našoj,
i poemu ljubavi notama ispevanoj
o novom saznanju, o novim pesmama
sa okolnih procvalih drveća bagrema,
i divnih mirisnih livada života,
onda …

A pesme divne iz tvoje duše,
uzdahe najlepšeg novog saznanja,
veoma volim, razumem, sanjam,
shvatam k’o srnu neku ranjene duše
što ovde se skriva na ramenu mome
i voli da voli, i sanja da sanja,
i šapće i priča, miluje se, ćuti,
da, one što volim najviše,
za koje sam večno zahvalan,
veoma tvoje,
volim najlepše,
uzdahe.

(Bgd, 15.okt.2017)

Od žene jači

Kako je samo lako
biti od žene jači
srce joj nožem taći
po duši oluje prosuti

Kako je prosto
uzeti joj noći i
izmaći klimav oslonac
zidan od nade i sna

Posivjeti nebo i
zatamniti sjaj zore
zamutiti izvor
i presušiti more

Kako je samo lako
biti od žene jači
a tako teško biti ruka
koja će oblake maći

Biti zagrljaj u kojem se
svaka rana liječi
sigurno jedro stabilnog broda
u koje ne prodire mutna voda

Kako je lako a teško
biti ženin cijeli svijet
kako je prosto zgaziti
mali otkinut cvijet

© Nevenka Savić Alispahić

POSLEDNJA ODBRANA – Slobodan Jevremović

Ne daj me onima što vode me putem
ugaslih zvezda, k’o najgoreg tata,
psuju i viču, vezanog tuku,
ranjene duše oni me vuku
kriv bez krivice, ja ništa ne znam,
zašto svi prolaze, ne zatvore vrata,
a presudu imam, o tebi da brinem,
tebe da volim, o tebi sanjam,
niko ne čita ono što imam,
istinu neće, nisam te sreće,
i onda sam sada
na bespuću povreda
svih mojih dana,
ranjene duše,
ostao sam.

Odbrani mene, carice svega,
ljubavi, hrane, treba mi nega,
duša ne može ono što mora,
nikad da svane, nikada zora,
i nema dana da tebe ne volim
i nema noći da tebe ne pitam
i uvek mi pomoć ljubavi daješ,
odavno dobra, lepa i nežna,
maznih dodira, mila, neizbežna,
lepo sve kažeš, nikad ne kaješ
davanja meni pomoći tvoje,
pa mislim se onda, ponekad, često,
razlozi nekad skriveni vešto,
nisi me rodila,
ni život mi dala,
a jesi,
ti jesi.

Odbrani mene,
izljubi mene,
ja spavam budan
i budan sanjam,
živote moj
večiti…
(Bgd, 14.okt.2017.)

Photo *Foto -Internet, art obrada -Darko

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 473 474 475 Next