ОДЛЕТИ СВЕ – Љубодраг Обрадовић

ОДЛЕТИ СВЕ

Одлети све
И живот
И кад се чини
Да краја нема
Да све је песма
Тек поцрвенела трешња
Увек судбина стигне
На крилима јутра
И у коначност склони
Све сањане жеље
И недосањано сутра

Или је то селидба
Из рупе црне
У неку коначну
Бесконачну иронију
Којом се живот подсмева
Онима који остају
Да за поразима хају
И о срећи
Беспрекорној маштају
Док крах се шуња
Неосетно као магла у души

Одлети све
И живот
Као да га никад
Није ни било
Као да се знанцу само снило
Да је кроз баште цветне
И машту снену
Корачао са незнанцем
Који кад оде
Пустош оставља
Да све се понавља
И у бесмисао тече

Све одлети
И пролети
И патња и нада
И срећа и туга
Човек је ту само да страда
За илузију
За цветни врт
Своју оазу у болу окружења
Своју трешњу црвену
Човек је ту свет да мења
За поколења која долазе
На грешке не пазе
И газе све
И живот оних
Којих као да није ни било…

То је тај точак
Који земљу окреће
И разара мозак
Кад стигне пролеће
И видик се засени
Илузијом вечности
У свету пролазном
Чији смо тек гости

© Љубодраг Обрадовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58322

CRVENE VODE

Dok smo bili dve srebrne ribe
U vreme bistrih voda tek izviruće ljubavi
Srebrnih kosa oboje već
Tuđem
Ljubila sam ti nesrećne i nežnosti gladne oči
Takve su bile tad
Dok smo plivali mendrima razdvojenih života
Bezglasni…
 
…I kad si progovorio suvišnom rečju
Kojom se nalazi izgovor gde ljubav nalazi način
Prestao si biti moj (o)suđeni nasušni
Jer postala sam ti grešna i skrivana
Daleko od bistrika s početka
Potopljena u mulju strasti
Između ljubavničkih nagona
I supružničkog kajanja
 
Takvu
Tražio si me periodično i na kratko
Samo kad ti zauzdan vilenjak pod pupkom poludi
I poželi da se poigra slobode
Crven
Od tvog prolaznog mužjačkog žara
I mog neprolaznog stida ljubavnice
Ženke
 
Nevoljena
Nisam te mogla više voleti
Ni ne voleti
Očajna
Odgrizla sam svoje srcasto levo peraje
Da ne zaplivam ponovo za tobom
Potonula
Čekam
Da protekne dovoljno vode i vremena
Da zaboravim i izronim u novu ljubav
A vode teku
I teče vreme
I nikako da mi iz pamćenja protekneš
 
copyright © Nena Miljanović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60037

PUT BOLA-Miroslav Krnjeta

Na put bola rano se kreće
od detinjstva točak se okreće
nisi svestan kuda ploviš
bacaš kompas i oluje loviš.

Povređuješ voljene,
nasrćeš na komšije,
bes ti teče kroz vene
otrovniji si od najcrnje zmije.

Postaješ soliter u nizu
prodaješ dušu trotoaru
tražiš cilj a nisi ni blizu
vrtiš se na urbanom repertoaru.

Vreme nemilosrdno teče
srce postaje beton,
nemaš milosti savest ne peče
puziš prljavim ulicama
postaješ ulični piton.

Upijaš grehove asfalta
ranjavaš mladost,ljubiš poroke
sve zbog besa,revolta
zlo ulice jedeš za obroke.

Kad dođeš na vrh jarbola
daviš se u magli smoga
duboko si zagazio put bola,
nemaš kompas toneš lica čađavoga.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60033

Реч коју је Лидија Ужаревић изговорила на комеморацији Радослава Раце Вукојичића


Реч коју је Лидија Ужаревић изговорила на комеморацији Радослава Раце
Вукојичића 19. фебруара 2019. године у Белој сали КЦК у Крушевцу


Поштована породицо, фамилијо, колеге, пријатељи…

 

Много сам тужна зато што у овом тренутку стојим на сцени Рацине и наше Беле сале и читам ове реченице. Били бисмо  најсрећнији на свету да се нисмо окупили овде – овим поводом. Тужна би била, као и ви, да се и не опростимо достојно, како доликује, од нашег Раце.

Много је разлога.

Раца је отишао уочи  27 рођендана наше куће, Културног центра, закорачивши у 57 годину живота, а радни однос засновао је у Дому омладоне 1987. године. Случајност или не – не знам, али знам да је ова установа, као и Дом омладине, била његова друга, а понекад и прва кућа.

Један број нас, овде присутних, своје тинејџерске дане проводио је под кровом Дома омладине, испуњавајући снове, жеље, љубави, незнајући да ћемо постати његов део, као и део данашње Установе. Раца је то знао од самог почетка, али и до краја, јер је крај његовог животног века уједно и крај његовог радног века. До самог одласка био је предан послу који је обављао. Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60024

SRNA – Dejan Ivanović

Dolaziš s prolećem,
da kitiš prirodu u sjajna ruha
i nove šarene odore, Persefono …
Izgubljeno stado čuje se u planini,
duboko, bije zvono, iznemoglo i dokono;

Sunce preleti preko livada i polja, žestoko,
tek da probudi uplašenu srnu,
zrakom što zapali joj oko.
Od pogleda u tamne oči srne,
reč u grlu zastane, srce zanemi i otrne …

Trčala je ucveljena mala srna,
kroz planinu uplašena, kao pomahnitala;
Dok je nije mesečina zagrlila,
pod snežnim vrhovima, međ stoletnim kedrovima;
Skrivena za oblacima, zaspalu u visinama.

Pesma objavljena u zborniku kulturnog udruženja

Zlatna reč – Srpska kruna iz Beča, za 2018. godinu 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60022

Saša Milivojev – Amman, Jordan

Saša Milivojev - Amman, Jordan

Saša Milivojev – Amman, Jordan

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60018

Saša Milivojev – Amman, Jordan

Saša Milivojev - Amman, Jordan

Saša Milivojev – Amman, Jordan

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60014

Saša Milivojev – Burj Khalifa, Dubai, United Arab Emirates

Saša Milivojev - Burj Khalifa, Dubai, United Arab Emirates

Saša Milivojev – Burj Khalifa, Dubai, United Arab Emirates

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60010

Saša Milivojev – Dubai Marina, United Arab Emirates

Saša Milivojev - Dubai Marina, United Arab Emirates

Saša Milivojev – Dubai Marina, United Arab Emirates

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60006

Saša Milivojev – Mövenpick , Ibn Battuta, Dubai, United Arab Emirates

Saša Milivojev - Mövenpick , Ibn Battuta, Dubai, United Arab Emirates

Saša Milivojev – Mövenpick , Ibn Battuta, Dubai, United Arab Emirates

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60001

Saša Milivojev – Royal Mirage, Dubai, United Arab Emirates

Saša Milivojev – Royal Mirage, Dubai, United Arab Emirates

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59997

Песничка сусретања ПоезијаСРБ – фебруар 2019

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Крушевачким позориштем наставља реализацију програма ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. Наредна сусретања су 19 фебруара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, па ако сте заинтересовани да изговорите своје стихове или пак да чујете најновију поезију ваших колега песника, доћите…


Програм ће водити Данијела Јевремовић и Драгојло Јовић, добитници значајних награда на међународном конкурсу ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА.


Данијела Јевремовић – прво
место за љубавне песме
ЉУБАВ

Љубав је када разумеш
моју ћутњу, моје слутње,
кад ме ноћу покриваш сновима
да не озебем, када ми твоје раме
буде јастук и узглавље,
када нам се погледи сретну
међу хиљаду људи,
а ти приметиш моју нову хаљину
лепршаву, летњу, цветну.

Када донесеш ми цвеће
и запалиш свеће у топло, зимско вече,
када скуваш ми чај, угрејеш руке и срце.
Када ме тешиш,
када све проблеме решиш,
када ме трпиш, када стрепиш,
када са мном плешеш
и кад ми кроз вене течеш.
Када са мном ћутиш
и без речи ме разумеш,
кад се молиш за мене,
кад си срећан што постојим.

Када волиш моје мане
све што у мој немир стане,
кад се трудиш, кад се будиш,
када живот окренеш
да коло среће покренеш.
Када волиш оно што ја волим
што ме бодри да постојим,
кад се дивиш мојој коси,
твојој златокоси,
и не смета ти нова бора
на мом лицу,
волиш ти ту смејалицу.

Љубав је кад те дочекам на прагу,
тај твој поглед даје снагу
за нове дане
миром и спокојем
окупане.

Љубав је и кад за тебе
напишем стих
и ове риме
из срца извучен штих.

Када направим колач
који волиш онако сочан,
са мало чоколаде и рума,
кад ти принесе кафу моја
рука,

кад ме загрлиш око струка.

Љубав је и када твој лик
видим у лику два анђела
из наше љубави израсла,
спојем наших срца стасала.

Љубав је поезија,
животна инспирација
и највећа фасцинација,
као ваздух који дишем,
као ова песма коју теби
пишем!

© Данијела Јевремовић
Крушевац

Драгојло Јовић – друго место за песму о
вину


Љубав и вино као отров живи

Још осећам укус вина,
Сласт усана твојих са мало
кармина,

Још сва чула бурно затрепере,
Кад се вино, точи испред
мене.


Тад венама крв појури,
Као некад у младости,
Кад јој вино снагу даје,
Па летимо  од радости.

Навиру ми успомене,
У вину смо тајне крили,
И сад чашу кад подигнем,
Знам да смо као једно били.

Још две чаше црног вина,
Донеси ми хеј крчмару,
Да из једне вино пијем,
А у другу сузе лијем.

Нека вино њене чаше,
Моје сузе ноћас  блаже,
Нек лајавац  Месец жути,
Оде зором да јој каже.

Нек јој каже да за столом,
Њена чаша пуна стоји,
Малигани са сузама,
Више нису мелем рани,
То је сада отров живи,
Црног вина и љубави.

Али и тај отров живи,
Нећу ноћас  ником дати,
Кад последња суза кане,
Сам ћу чашу испијати.

Нек нестанем са том чашом,
Из које је некад пила,
Нека вино са сузама,
Анђеоска да ми крила.

Кад остану  празне чаше,
Без љубави и без вина,
Ту за  столом
крчме старе,

Задњу пијем с циганима.

© Драгојло Јовић
Крушевац

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59982

ВОЗОВИ : Андреја Врањеш

 


ВОЗОВИ


Имају  гвоздене стазе,
којих се држе,
по којим пролазе дужине брже,
они никад не скрећу,
возови нису као  људи,
увек су исти , када стоје и кад се  крећу.
 Има у њима необичног,
од када сам их упознао доносили су радост,
спајају градове и путнике, очи и видике,
они су места без протеста.
У њима се чека да се стигне,
до драгог неког, луке срца,
онда нас поново врате  у дане трошне, бучне сате,
волим их што  клопаарају животима нашим,
што понекад  у  песму сврате.

© Андреја Ђ.Врањеш




Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59980

ISTE GRANE-Miroslav Krnjeta

Braćo Srbi sa svih strana,
svi smo jedno,ista nam je rana.
Setimo se teških dana,
dušmani su gazili preko opanka
brat je ginuo za brata
čuvala se voljena majka.
Ne tražimo preko reke mane
na drvetu smo iste grane.

Srem,Bačka,Banat,
zemlja žita ,vinograda,
Vojvodina kruna kralja Beograda.
Srpska zora u maglovitoj ravnici sviće
barjak svetog Save okuplja obiliće,
barjak nose sokolovi vladike Nestorovića.
Barjak tri boje
crven,plav,beli,
srpski narod ne sme da se deli.

Zavet putuje sa oca na sina
od Arsenija Čarnojevića,
preko šuma,reka,planinskih visina,
do vladike Petra Petrovića.
Ravnico kućo srpskih vladika
pozdravlja te kršna lika,
od korduna do kosova braća srbi
pevaju o slavi srpskih vitezova.
Od Karlovca do Valjeva,
gude gusle preko srpskih krajeva
pesma stiže do herojskog Kraljeva.
Od Drvara do Paraćina
vezala nas tvrda hercegovina,
grli brat brata,ljubi srbin srbina.

Kolo vodi šumadija
Drina kolo vezuje,
ruke pruža semberija i banija.
Opanak u zemlju tuče
truba zbor svira iz guče,
na zvuk trube leti Vranje
svi na zbor jedno je imanje.
U Kruševcu slavuj peva u slavu lazara
pesmu čuju zlatibor i kozara,
leti pesma na krilima sokola
preko ravnih kotara
do kule Janković Stojana.
Dalmacijo kamena,Dalmacijo vina
pusti carskog sokola na vrh Knina.
Slavonski čardaci šalju pozdrave moru
pozdravljaju drugo oko Crnu Goru.
Jedan narod,ista krv,ista vera,
Srbi mi smo kraljevskog sokola
junačka pera.
Srpski rode sa barjaka sveti Sava sija,
svima nam je majka Srbija.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59969

Ne prodje dan

Oce, majko mene boli danima.
Gde ste jataci moji?
Uteha mojim jadima.
Oce, majko cela godina je vasa.
Ne prodje dan da duh moj nije sa vama.
Secanja najskuplja rado placam.

Zagrli te me, izgrdite me!
Za sve sto sam lagao nisam zeleo.
Za sve sto sam rekao nisam mislio.
Lose nikad nije bilo lose namerno.

Oce, majko sakrite hajduka,
od ovog zivota, neka bude i u podrumu raja.
Prazan je svet, okruzenje bez sjaja.
Na pocetku sam, a došo bih do kraja.
Ne prodje dan da duh moj nije sa vama.
Secanja najskuplja rado placam.

Zagrli te me, izgrdite me!
Za sve sto sam lagao nisam zeleo.
Za sve sto sam rekao nisam mislio.
Lose nikad nije bilo lose namerno

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59965

НИШТА ЧУДНО НИЈЕ и МИО КОНТО ДРУЖЕ – Андреја Врањеш


НИШТА ЧУДНО НИЈЕ

Мириси  тупи, не чују се звуци,
пријатељи блиски у причама греју,
у  искрама ватра се не буди,
отишли су тихи дошли бучни људи.

Вода млака из кама, дубина,
трагове југа  не доносе птице,
лаж истини испод светла  руга,
нестале ситнице.

Питања нема,одговори свуда,
черге крећу пре радосног јутра,
оно што је чудно, ништа чудно није,
да на месту Саве тече Брамапутра.

 

МИО КОНТО ДРУЖЕ

Не тражи ме на завијутку ноћи,
лутам,
не троши месечину,
нећеш ме пронаћи дубоко је небо.

Mio konto, болови и туга,
живот частан закачињу лажи,
да сам звезда два бих века плако,
на  небеској стражи.

© Андреја Ђ.Врањеш.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59953

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 515 516 517 Next

Load more