Izdvojeno

ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ – Клуб КЦК 16.06.2017. године у 20:00

Преслушајте аудио снимак…

У летњој башти КЦК одржано је 16.06.2017. године поетско-музичко вече ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ. Организатори и релизатори били су: Удружење песника Србије са седиштем у Крушевцу – ПоезијаСРБ, Културни центар Крушевац и Удружења „Перо Крушевац“.

Ево како је водитељка програма Невена Милићевић најавила овај програм. „Добро вече, свима. Хвала вам што присуствујете новом циклусу песничких сусретања у организацији Удружења песника Србије ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, Културног центра Крушевац и Удружења „Перо Крушевац“. Вечерас ћемо представити пет песника, који ће нас својом поезијом увести у нови свет, свет речи, љубави, лепоте, свет уметности. Захваљујући том свету, наша реалност има посебну драж и гледамо је очима уживалаца и заљубљеника у лепо и добро. Захваљујући оваквим људима, са посебном душом истанчаним слухом, јер поезију могу стварати само људи великог срца, ми смо вечерас у прилици да негујемо и хранимо свој дух нематеријалним, лепим, узвишеним – љубављу, песмом и музиком. Програм има поетско-музички карактер, па вас позивам да уживате у дивној поезији и музици. Вечерас се дружимо са: Љубишом – Батом Ђидићем, Мирославом – Мићом Живановићем, Јованом Марковић, Светланом Ђурђевић – Ђурђом и Љубодрагом – Љубом Обрадовићем. Атмосферу ће нарочито улепшати и оркестар Дуце Пејчића са вокалним солистима, као и музичке нумере Радмиле Бајић и Мирослава Миће Живановића. Вече смо осмислили тако да ће у првом кругу сваки песник говорити три своје песме, а између наступа песника слушаћемо по једну музичку нумеру. Након завршеног првог круга, сваки песник говориће по једну песму, а између поезије слушаћемо по две музичке нумере.“

Прочитајте више…

Nastavi sa čitanjem „ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ — Клуб КЦК 16.06.2017. године у 20:00“

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

EPIFANIJA – Mirko Popović

 

Onoga časa kad je zazvonio telefon Ana se pojavila na vratima. Ne znam je li neshvatljivo ljupkom pojavom, u haljini izvezenoj krinovima, na neobičan način popunila prostor, ili mi se primicala pokretima koji su, između mene i prozorskog okna zapaljenog sunčevim ljetnim ognjem, graničili sa nestvarnim. Radije bih prihvatio činjenicu da imam do sada nespoznajno zadovoljstvo prisustvovati njenoj besprijekornoj uvježbanosti za neku kazališnu izvedbu.
– Mi se odnekud znamo? – jedva sam izustio ne pomijerajući slušalicu u ruci. Nešto je u meni znalo da neću dobiti odgovor, ali i to da će mi ga sigurno dati trenutak kad iluzija njenog prisustva počne blijedjeti.
– Ne, nikada se ranije nismo sreli, – rekla je sa smiješkom čija je jedna nota jasno demantirala izrčeno. Zagledana u moju figuru salivenu od nepomičnosti dodala je:
– Zašto se ne javiš?  Netko te trebao?
Sunce je gorjelo u prozoru i Ana je ubrzanije disala.
– Halo…? – iz slušalice se kratko izvio Anin glas: – Samo provjeravam jesi li tu jer te već dulje čekam. A dogovorili smo se u pet. Šutio sam jedan trenutak, htio pogledati na sat, ali sam bez svoje volje kliznuo kroz vrijeme i brzinom munje se obreo u jednom od bivših života.
– Oprosti, nešto me zadržalo, objasnit ću ti. Ah, da, hoćeš li biti na onom istom mjestu? A danas je red i za haljinu sa krinovima, zar ne?
Iako je ranije spustila slušalicu, čuo sam odgovor:
– Hoću, pa tamo smo uvijek, odjeveni u nadzemaljsko zadovoljstvo, kako si znao govoriti, najprije bdjeli negdje iza uma, a onda bi se zaputili našim putom, po bijeloj šumskoj svili, tamo gdje si, prije nego što sam otputovala, sreo svoju pokojnu Anu.

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

ПУТ У ДАМАСК – Елеонора Лутхандер


ПУТ У ДАМАСК

Зашто тражити неки нови начин
како да се убије 80 људи
само да би се ушло у рај

Ја бих одскочила у рај
преко трамбулине у базену
само ради боље конекције
живи и мртви
с места да ми одговоре
на телефонски позив

© Елеонора Лутхандер

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Alo, bre, javi se – Eleonora Luthander

ALO BRE, JAVI SE!

Mogla
bih da udam kćer
i napravim raskošnu
provalu oblaka u pustinji
s visokim štiklama
na njenom venčanju

Ne želim da me maze 72
nevina momka
već jedan dobar čovek
nek pruži ruku
i prati me kao zmaja na nebu

Neću
da spakujem eksere i aceton
u ranac
samo da bih besplatno
odavde odletela

Treba
pošteno kupiti kartu
nalakirati nokte
i napiti se k`o majka
na jeftinom letu na jug
sakriti se od sunca i od mora
u dubini kafića na plaži
u Crnoj Gori
gde muške butine
ostaju na izgled mirne
jedva s mukom
dok vazduh vibrira od tog napora
i planine se ne usuđuju
da krenu
bez njihove dozvole
a smokve, grožđe i neobrijani kivi
mame novog Karavađa
da umoči četkicu u boju

© Eleonora Luthander

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

ONDA NA LIVADI SNOVA – Slobodan Jevremović

Dopusti mi
da te prenesem u moj svet snova
na livade cveća, lepog drveća,
na zelene brežuljke polja bosiljaka
i mirisima odenem tvoja sećanja
da svega se setiš dok voliš mene
kad stvarnost ti nova, veoma čudna,
a tela nam budna sa mirisom ruža
i skladno dišu na livadi snova,
mila moja.

I ćuteći meni
ti šapći i reci te glasne reči
najlepših misli iz tvoje duše,
i bole pomeni te koje se ruše,
sumnje moguće, koje te guše,
i sve mi reci, sa hvalom primam,
jer tebe iskrenu hoću da imam
i samo da spavam na jastuku sreće
na rukama tvojih najlepših snova,
mila moja.

Dopusti mi samo
tebe da volim,
onda, na livadi snova,
mila moja.

(Bgd, 22. Jun 2017)

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

POLENSKA ETIDA (EROTIKON) – Nena Miljanović

mesec je cvetanja lipa
i vreme žutih polenskih padavina
poslednji put peludna
u pesmi
još samo u pesmi
u noći narastajućeg meseca
vrtložim se spiralom strasti
niz stožer sna
padam
dižeš se
iz oblaka među tvojim preponama
mlakim kišama
kani
po prašini polenske mene
prospi se
u noći opadajućeg meseca
pred precvetavanje
poslednji med cedimo
gorak
pred snegove

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Београде – Ивана Зајић

Небо красе распеване птице
Док са њега крупна киша лије,
Босе ноге, танке потпетице,
Сваким даном красе ти улице.

Највећа си наша метропола,
Сви би дали свога срца пола
Да одбране тебе од туђина,
Јер у теби живет’ је милина.

С тобом лепе проводимо дане,
Наша тела мостове ти бране.
Када странци крену ударати,
И свој живот за тебе ћу дати.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

SMS DAVNOM PRETKU – M. Popović

 

Da možeš s neke razine spoznati

Onog sebe izvan rasutog živčevlja

Ono što je ostalo od tvoje

Zemaljske riječi

Kao protraćene mogućnosti

Koja ti je nadom usrećivala život zemni

Zacijelo bi sada pitao zašto

I u ime čega ti naumi tvojih potomaka

Budē stoljeća, kidaju spokoj

U kamen urezan, iz kosti izrastao?

 

Nastavi sa čitanjem „SMS DAVNOM PRETKU — M. Popović“

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Prijatelju

Svrati mi kao dragi gost u sećanje

Moj izbavitelj iz tamnih krugova svesti
Kad ruke postanu tuđe na sopstvenom telu
i misli vrzino kolo počinju plesti

Okružen aureolom nedodirljivosti
Linijom blještave svetlosti kroz svet pun mraka
Koračaše odlučno čovek u odelu
Što pod reverima nosi srce dečaka

Stepenik dva i evo već je na pramcu
Visoko nad masom dole ka nekom kliče
Bližnjeg svog vidi u svakom strancu
Dole na tlu svi jedni na druge liče

Dok senke bez ljudi škripe po brodskom podu
Karipski gusar zagledan u bezvremenu pučinu
Njegovu ćeliju i istovremeno slobodu
Slepi putnik na putu za istinu

I plovi..plovi do nespoznatog odredišta
Sa otežalim snom pod pazuhom
Znamenja s putovanja ko sa lovišta
Sabira tajno pod jastukom

Znaš
Izbor svaki u novi izbor vodi
I nije važno kuda mnogo je važnije kako
Kad jednom podigneš jarbole ka slobodi
Bar ne puštaj struju da odvuče te lako

On je još stamen u kovitlacu oluje
Tako je rođen da nikad sebe ne štedi
Jer srce čuje samo što želi da čuje
Svaki savet te stigne kada ti više ne vredi

Bure su došle i prošle ko dlanom o dlan
I Mesec opadao i rastao u svojim ciklusima
Ruke na kormilu zauvek upravljene u san
Ka kome će ploviti uvek istim kursevima

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

KLUPA ŽIVOTA -2 – Slobodan Jevremović

Ja sedim sad sam na klupi života
ne vidim kiše, sunce, noći i dane,
i ponekad čekam zora da svane,
i ponekad čekam leta u zimi
da tebe donesu, ljubavi moja,
pa žedan tad vode da se napijem
sa izvora ljubavi i tvoje lepote,
pa popnem se onda na vrhe planine
i puteve gledam i pruge nadgledam,
ne bih li tebe video tamo,
ne bih li tebe doveo vamo,
na klupu čekanja, na klupu života,
da tvoju ljubav i moju ljubav
sklopim u nama i čuvam za nas.

Znam te odavno, al’ slep sam bio,
kod očiju svojih ja video nisam
da prijatelj jesi al’ želela ljubav;
što video nisam, ja dušu sad jedem
i boli me telo za protek godina
i noći i dane, mesece bez nas.

I sada najzad, na klupi života,
ja budan sanjam, ja gledam i spavam,
ja čekam daljine da budu blizine,
sad čekam tebe i volim tebe,
i grdim sebe za sve dane one,
za gubljenu ljubav i lepote tvoje,
što ostaše negde drugom na dar…

Al’ pored svega, bila si moja,
telom kod tudjeg a dušom kod mene
i tek sada saznam te istine snene,
snene u javi al’ stvarno postajne,
i tek sada saznam sva tvoja nadanja,
i sada razumem sva tvoja lutanja,
to – biti sa drugim a voljen sam ja.

Na klupi života uvek te čekam
i vesti mi stižu, uskoro dan
i zraci sunca donose tebe
i paperja snova nose te javom
i dolaziš najzad ljubavlju starom,
da otkrivaš lepote tvoga života,
a iskrenost duše je tvoja lepota,
a telo je moje, i tvoje i moje,
pa onda da ljubim te plave kose,
okice plave, te radosti divota,
pa onda da pijem te kapi rose
na rukama tvojim, na bedrima tvojim,
na trešnjama lepote najlepših grudi,
na obodu sreće i dalje mi budi,
da saznamo novo, da volimo ovo,
da budemo jedno u svemiru želja,
pa zajednost duše i naša htenja
otkrijmo ovde, sada, za nas.

Na klupi života ja željno čekam
još malo dana da ljubav dodje,
da boli odneseš, tuge zakopaš,
da samo ljubav cveta za nas,
Ja čekam na klupi
i ne vidim život,
na klupi života
ja čekam za nas.

Slobodan (Bgd, 07.05.2017.)

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

KRISTALI SUZA KRAJ MRTVOGA MORA – Slobodan Jevremović

Zbog onih reči nikako potrebnih,
i objašnjenja mojih neshvaćenih,
i boli naglih nenadno nastalih,
ti suze isplaka i natopi lice
a ja upio sve tvoje kristale
i popio boli i kapljice soli
i evo me jadim, a duša me boli,
i evo me ležim, a skoro će zora,
na slanoj obali Mrtvoga mora,
mila moja…

I molim se tebi, boginjo moja,
oprosti sve meni, nisam to hteo,
neću ja da sam te tuge doneo,
ja samo najveću sreću ti želim,
pa nemoj suzit’ kristale soli,
nemoj plakati, samo me voli,
sve mi oprosti ljubavlju svojom,
sve pogrešno tebi ukloni voljom,
mila moja…

I zora sviće, poradja dan,
more je slano, nije to san,
a ljubav sve jača, opet te molim,
oprosti meni, previše volim,
onda ponekad ja tebi pogrešim,
najdraža moja, pred tobom klečim,
mila moja…

(Bgd, 19. Jun 2017)

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

ILUZIJA (TRAGOVI U PESKU) – Nena Miljanović

 
Stajao si na trgu juče i hranio golubove
Okrenut leđima suncu i meni
Nisi čuo muziku svečanih bubnjeva
Tako mi je lupalo i poskakivalo srce
Taknula sam ti prstima rame
I o bože
To nisi bio ti
A zaklela bih se da jesi
Imao je tvoje ruke
I pokrete
I sve…
 
I jutros na kišnoj ulici te sretoh
Dolazio si mi u susret poznatim korakom
Lica zaklonjenog kišobranom
Prepoznala bih ti hod na puškomet
Stotinu plotuna mi je grunulo u prsima
Počasnu salva ponovnom susretu
Potrčah
I padoh u sebi
Pogođena pogledom stranca
Nije bio ti
A bila sam sigurna…
 
I ovo sada što sediš na ivici kreveta
Na rubu moga polusna
I govoriš mi da si tu
Sigurna sam da jesi
Čujem ti sonorni glas
Odbija se eho željenih reči
O zidove mojih stihova i mene
I neću da otvorim oči
Niti da proveravam jer…
 
…Ako se i sada rasplineš kao magla
Kao juče na trgu
I jutros na ulici
I kao što ćeš sutra i svugde
Neću te moći tražiti u svima
Na javi
I nalaziti u snovima
I čuti kako mi govoriš
“Ne budi se ljubavi
Tu sam
Tu”…
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Те ноћи кад си заспала – Душан Гербер

Те ноћи кад си заспала

Те ноћи кад си заспала,
заспао је део мене,
и још сећам се тог дана,
на мом срцу остала је вечна рана.

Била си живот мој,
била си део мене,
на тебе ми остале успомене.

Ни књига судбине не би написала овакав крај,
да је правде било ти би живела још један дан,
а сада си далеко, остварујеш свој сан.

Више ниси путник на овом лету,
сада летиш као лист на ветру,
драга чекај ме на другом свету.

Те ноћи кад си заспала,
цела земља са мном је плакала,
и још памтим речи те,
буди срећан, волим те.

Те ноћи кад си очи склопила,
из ведрог неба киша је почела,
и твој глас још увек одјекује,
буди добар, чувај се.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

БОГ ЈЕ МРТАВ – Marina Adamović

(СЕЋАЊА НА 1999 ГОДИНУ)
Тог поподнева,
читала сам Ничеа
подвучену реченицу
„Бог је мртав“
понављала сам,
понављала.
Зелена трава,
цветна стабла паркова
звала су децу
„играјмо се анђела!“.
Мој је син поцепао завесу,
а сви заједмо
плакали за крилима.
Подигла сам главу,
књига ми је скочила,
дете је, сасвим влажно,
слетело у загрљај:
„Мама, мама! Јој, не дај ме, мама!“
„Бога смо вам убили!“
дрекну бомба
осиромашена.
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Portret u pokušaju

Platno na štafelaju

Potez kistom i počinje

skicom

linija u proizvoljnom nastajanju

 

Jedva vidljiva

Spušta se snebivljiva

Od sredine čela do oštrih rubova usne

Vajane u skladnom sastajanju

 

Male sive senke

U međuprostoru između dve meridijane

Blago isturena brada

Za prkos pred nepravdama

Odlučnost pred polemisanjem

Kolebanjem

 

Ispretumbane akrilne boje

Po sobi svuda

Za oči

Za oči

 

Mrežasti snop pod trepavicom

Sitnih bora

Što se ivicom prikradaju

Na dnu obrva

Smešta

 

Pastel od tirkiza stvara

Razlivenim akvarelom

Sjaj nadomešta

Da bljesne u skokovima

i razlije se u svetlosti

Ateljea

 

Polarni fenomen u snopovima

Život udahnut u centar miljea

Što dah oduzima

Do klonulosti

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

pukotina – M. Popović

PUKOTINA

I

prikradajući se zvijezdama
pejzaž je jedan
odvezao naš brod
i obala je ostala pusta

II

zamišljam kako sada
prebireš po harfi
okrenuta slutnji nemira
jer te zaboli
tinjajući ugarak
i uzdah istine da riječi
nismo potrošili

iako je na pustoj obali
zaspao je sat, onaj s kojim je
umrla naša jesen

III

pomisliš li ponekad, patricija
da ćemo nastaviti sanjati
kako te u mojoj toplinom zaboli
tvoja ruka
i kako me u tvojoj zabole noći
kad zaspe sat
i krošnja lipe zatreperi

————————————-

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 466 467 468 Next