Clementi, Muzio – Andante
u ovoj pustinji
vremenu od peska
pijem zadnje kapi svoje nade
dugo sam čekala neko drago lice
prolaziše aveti grozomorih ćudi
još šetaju raznosači smrti
stenografski pišem
prognanoj oazi
koja pamti započetu pesmu
sećam se goluba
sećam se i vrbe
sada su samo dotrajale slike
kada i njih dina bude zakopala
neće biti ničeg
ni grimizne kože
tudjinka sam sebi
staru i ne pamtim
u ovoj pustinji s vremenom od peska
3196 Ukupno pročitano 1 Pročitalo danas
Autor: poetessa
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Vidi sve članke od poetessa
Add to favorites
Dirljivo.Ne umem iskazati podrobnije svoj dozivljaj ove Pesme sa velikim P.
Marina,bljesak si!
Odusevila si me po ko zna koji put!
ovu cu naizust znati…………pozdravljam te poeteso
to u too..
Vi do il benvenuto, altezza