Školjke – Vjera Mašović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
174 пута прочитано

Nađeš tako ljušturu
dok na moru šetaš plažom,
i podigneš je, zagledaš,
pa ubaciš u vrećicu s ostalima.

Pa čekaš dok dođeš do sobe
da se skloniš sa Sunca
i da popiješ malo vode
pa da vidiš blago s plaže.

Tada ćeš prosuti kesicu,
i raširićeš njen sadržaj po krevetu.
Sve školjke, velike i male
šarene i rebraste, koliko duša ište.

Ima onih mnogo lepih,
pa onih zanimljih, ćaknutih,
s nekim uvrnutim detaljom
a opet lepih.

Ima i nekih potpuno običnih
od kojih ćeš zadržati koju,
tek da se nađe i ta;
mada bi ih prve bacio.

I negde u toj gomilici,
ima još potpuno čudnih,
i shvatićeš da su razbijene,
i pitaćeš se što si ih uzeo.

Valjda su bile zanimljive,
dok nisi shvatio da imaju rupe
kako su u poluraspadu, u delovima,
na pola puta do peska.

Pa naravno da su raspad.

Kad je to samo spomenik
Kad je pravo biće koje je tu
Živelo, hranilo se, spavalo, volelo,
davno nestalo u nekoj oseci.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/11760

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.