Šta sam — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

bilo je vrelo letnje
popodne

sunce je ućutkalo
ptice

ja sam ućutkala
sebe

a potok isparenjem
vodu

dan je nepokretno
gledao u svod

kamen svesno ležao
u polju

nisam pas

nisam ševa

kišna glista

alga  crv

oni jesu

a ja


kad dodirnem kamen shvatim

kad pogledam sunce vrisnem

i ja sam
spona
neba
i
zemlje

u oku

u duši

kô oni



FavoriteLoadingAdd to favorites

849total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/11836

2 comments

  1. Please wait...

    Lepo, zaista lepo.
    Pozzz

  2. Please wait...

    Hvala, Peko, upravo zavrsavam… kod mene je to tako…brzo… Veliki POZZZZZZZZ

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.