Posvećeno Ričardu Brotiganu — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
43 пута прочитано

.

Sunce

je palilo

Prometejevu

vatru.

Dodavala sam

malo kože,

malo očiju,

malo

(već načete)

duše.

Nokte sam

čuvala

za strah.

Šta sam mogla,

nije bilo

izbora;

nisam se ni

nadala…

Gladna,

žedna,

naga,

slepa;

toliko sam načitana –

znam

da će nas

prikovati

za Kavkaz

i predati

orlu

za

doručak.

Eto vam,

neću biti

sama

bar

u pepelu

glupe

svesti i razuma.


FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/11891

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.