232 пута прочитано
.
Rascepala sam dan
Na pohabane reči
I apsurd porekla
Čekala sam da izraste novi
Koji sam sadila
Čupajući seme iz ogorčenja
Zalila ga znojem straha i sudbine
Još malo
Pa će se stabljika dići
Iz strasno raskopane nesanice
Kad osetite cvet
Znajte da nije jedini i slučajni
Biće ih puno
Samo dok ne shvate
Da će postojati
I kada im pokidam
Pohabane
I trenutke apsurda
Add to favorites 
Коментари