Peko Laličić, BELI LAVIRINT – citat iz romana

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
288 пута прочитано

Peko LALIČIĆ

BELI LAVIRINT
– Citat iz mog romana koji uskoro izlazi iz štampe, kome je moto moj aforizam:,, Hipokratova zakletva izražena u evrima, nekima, danas najviše vredi ! “

– Šta beše upisuješ?
– Аstronomiju. Šta bih ja? To ili ništa drugo. Ona odmalena zaokuplja moju pažnju. To je predivna stvar. To volim, i to moram završiti i time se baviti. Astronomija i poezija Vaska Pope su moje opsesije. I jedno i drugo me do te mere ispunjavaju da ne možete ni zamisliti. To su dve potpuno različite stvari koje imaju nešto zajedničko i ispunjavaju moje biće jedinstvom tako lepih suprotnosti da čine neki čudan i harmoničan sklad. To ogromno prostranstvo svemira u suštini otkriva veoma malo, a to malo u Popinoj poeziji otkriva isuviše mnogo. E, mene upravo interesuje kako od toga velikog otkriti više i kako je Popa u malom napravio ogromno, neviđeno, teško dostižno i originalno. To su moje ljubavi, moji ciljevi, moje razbibrige i hobiji. U tim svetovima me ima, u njima bih i da me bude. Da tamo budu moje radosti, moje sanje i ja ceo. To je za mene lepota koja verujem nikada neće izgubiti sjaj i mladalačku svežinu. I kamo sreće da smo više okrenuti prirodi, svemiru i poeziji. Da ih negujemo i čuvamo, da osluškujemo vasionu i čujemo kako ona diše i da u njoj, poeziji i muzici uživamo. Da svako od nas bude bogatiji za još jedno takvo nebo. Da lepim prevazilazimo sve ove nakazne pojave, da bogatimo duh i da nam to materijalno bude samo nužni osnov za egzistenciju, a ne životna opsesija, preokupacija i pokretač ambicija. A materijalna zaokupljenost i na njoj zasnovane ambicije su bolest. One proizilaze iz bolesne psihe ili je one stvaraju. One stvaraju i maligno društvo, jer ga formiraju duhom siromašni, slabi i nezreli. A mi, čini mi se, živimo upravo u takvom društvu nemoćni da u visine vinemo najbolje koji će moći da ga menjaju i eliminišu taj i takav društveni korov i prokrče put dolaznicima, da ako ne nama a ono novim generacijama vaseljena izgleda svetlija a dani topliji, poželjniji i čoveku primereniji. Mlad sam i mnogo toga nisam ni video ni osetio, ali ovde sam progledao. Ovde sam stvarnosti video lice i naučio razlikovati dobro od zla i shvatio da su ljudsko dobro i poštenje najveće vrednosti i ono čemu čovek, da bi to bio, mora stremiti. Svakoga trena i zavek. Shvatio sam da posle čoveka ostaju samo ime i njegov lik. I to pod uslovom da iza čoveka ostane nešto po čemu će ga prepoznavati dolaznici, ponositi se naslednici, po čemu će se znati da je bio čovek. A svaki čovek ako uistinu to jeste, grandiozan je i vredan pomena i pouka je sam po sebi, jer svi ne mogu biti stvaraoci, preporođivači i umne veličine, ali mogu biti ili se mogu truditi da budu ljudi. Ljudi na svome mestu. Bez ljage na obrazima. Da imaju oči, da vide sebe i da mogu drugima pogledati u oči. Onaj ko ne može druge pogledati u oči ne treba ni da živi, jer bolje je biti bez očiju a pošten, nego imati oči a ne moći njima pogledati ljudima u oči. A ovde, ovde je prilično onih koji nemaju oči, a rekao bih ni dušu. A mi? Mi im idemo pod nož ne pitajući se kako mogu operisati i u čovekovo telo ulaziti ljudi koji to nisu i koji nemaju ni oči ni dušu. I jasno mi je kako mogu. Mogu, jer toga nisu svesni, jer nemaju ni svest ni savest. Ali se zato sve češće pitam kako mi možemo i smemo leći na operacioni sto nekome ko nema sebe? A onaj ko nema svoje ja nema ni sebe, a ko nema sebe, ko nema to grandiozno ja, prazan je i bezvredan. Pa sebe opet pitam: Kako nas to prazno operiše? Oseća li i može li uopšte osećati ljudsko telo i čovekovu dušu? Uočava li reakcije drugih? Bole li ga? Do koje mere su bezočni, šta je mera a šta lek za bolesti tih dimenzija? Uočavaju li oni poštene kolege oko sebe, vide li njihov prezir i zgražavanja? Vide li da ovi drugi žive mirnije, jednostavnije, ljudskije? Da ne strepe i ne trzaju se. Da su cenjeniji od njih i više nagrađeni. Da su takvi ljudi plaćeni ljubavlju, poštovanjem i istinskim klanjanjem. Da im ljudi poklanjaju svu svoju toplinu, srca i duše. Da ih nose svuda. Svuda i u svemu ih vide: u vidu srca, u vidu lepote i u lepoti samoj. U jutarnjem Suncu, u toplini dana i spokojnim noćima. U svemu dobrom što naiđe. U svakom čvršćem koraku, sigurnijem pokretu, uspravnom hodu, svakom uzdizanju, u nadolazećoj nadi. Vide ih i kada nisu tu: na rođendanima i ispraćajima, na slavama i svadbama, u snohvaticama i bistrini šumskih izvora, u zagrljaju dobra kojim plene, leče, podižu i na noge stavljaju. Kojima uspravni bivaju. I traju i posle našeg trajanja. U pričama i sećanjima kćeri, sinova i unučića, u vaseljeni za takve stvorenoj koju oni ispunjavaju i daju joj još jednu dimenziju koju sam pre studija astronomije ovde spoznao. I da znate da ne žurim iako mi se ide kući, iako me čekaju roditelji, devojka i drugari, svi vredni moje pažnje i mojih aršina, jer sam se uživeo u lepotu duha Dr. Dobrića i Dr. Lepojevića, jer hoću da opažam taj ljudski kosmos i veličinu kojom od ovih patuljaka duha odudaraju i bivaju uhvatljivi i lako ih je nositi, i verujem da će im tu biti lepo jer će umeti da shvate gde ih sve ima i ko ih sve u grudima nosi.
Јоca završi svoj doživljaj uzvišenog a da nije ni primetio da su svi otupeli do te mere da ih treba ostaviti da sve to u svakom pojedinačno prenoći i da se svakoga dojmi onako kako je on mislio i iskazao sebe, krajnje iskreno. I on se pokri ćebetom i odluta u svoj svemir da traži zvezde Dobrice i Lepotice.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/15252

8 comments

Preskočiti na obrazac za komentare

  1. Please wait...

    Pozdrav dragom prijatelju!!!!!!!!! Čitaćemo se…

  2. Please wait...

    Pozdravljam te, Marina. Gde si? Kako si?

  3. Please wait...

    Evo, pokušavam da se uhodam… korak po korak, put oko sveta

  4. Please wait...

    Polako, Marina. Žurba donosi zakašnjenje. Zato polako i sigurno.Srećno uz pozdrav.

  5. Please wait...

    Peko, da li će ova knjiga biti u knjižarama ili je mogu naručiti na drugi način???

  6. Please wait...

    Knjiga će biti u knjižarama,
    a ti ćeš je dobiti kao moj poklon
    na kućnu adresu.
    Sve najlepše.

  7. Please wait...

    Pekooooooooooooooo!!!!!!!!!!! Hvala! Naravno- s potpisom i posvetom! Preporučiću je svim razumnim prijateljima!

  8. Please wait...

    Hvala. Pozdravljam te.

Ostavite odgovor na PekoL Odustani od odgovora

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.