SUSRET – Ljubodrag Obradović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
48 пута прочитано

SUSRET

Sudarili smo se
na usputnoj stazi,
u trnju žbunova,
na medji,
u granju bagremova tudjih
i pogledali se slučajno.

Ti si se nasmejala,
ptici na brestu,
što se prestrašila
i odletela daleko,
nasmejala si se srećna,
gledajući rascvetani kukurek,
uzlepršale grane lipa
i moj pogled svetao.

A onda si sklonila
kosu sa čela,
promucala
*izvinite, nisam htela*
i otrčala niz lipnjak.

A ja sam stajao
i gledao,
odjeke koraka tvojih,
ja sam stajao nem
i slušao cvrkut ljubavi,
što je iznenada
doletela u moje srce.

Dugo… predugo…
samo sam stajao.
A kad sam pošao,
da te stignem,
bilo je prekasno.

(C) Ljubodrag Obradović

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/15482

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.