Nada — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
131 пута прочитано

.

pitali su me

dokle se prostire nada

pružila sam ruke do oblaka

prste mi saseče munja na prepad

spustih ih uplašena do vetra u magli

dlanove sprži besposleni grom

podmetnuh laktove uzdišući

i njih prelomi olujna strela

ne pamtim zašto ne pokazah pete

možda bih samo ja ostala bez ruku

ovako

masa sakatih hoda ulicama

tražeći rupu da sahrani ramena

moja su sama sebe pokopala

da ne jure nadu u ogledalu na nebu




FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/15545

1 comment

  1. Please wait...

    Kolege pravnici tvrde da moj zahtev ne može biti ispunjen. Zato postupam ovako- ovaj sajt je javno dostupan i nadam se da će određenim stvorovima biti dovoljan kao moje naređenje: ma kada i ma kako završim, želim da budem sahranjena o državnom trošku, da niko ne zna gde mi je ubačeno telo i da me nikada ne spomenu.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.