Podzemlje — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
219 пута прочитано

„važno je da se piše i da to na nešto liči“, reče dragi Peko Laličić

Da li ja ličim na nešto ili se mogu pridružiti svojim utvarama ?

otvorila sam vrata

onog sveta

šarkama prikačenim

za tužnu ponoć u srcu

zamamne utvare

ogrtale su se

mojim stvarnostima

hranile porođenim

ugrušcima krvi

ne tvrdim da nismo

ukrstile vene

ulivene kao

reke ponornice na teškom putu

cveće je nicalo

sa mog groba

zalila sam ga senkom

Li Tai Poa

dovoljno da nikne

još malo bola

dovoljno da pozdravim

mrtvi

stih

nas dvoje

u

magnolijinom

jadu

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/15592

4 comments

Preskočiti na obrazac za komentare

  1. Please wait...

    M A R I N A …………..DA KAZEM – STA DA KAZEM?!
    BOLJE NISTA!!!

    Topao zagrljaj

  2. Please wait...

  3. Please wait...

    Ne plassi se utvara, davno su se oni u sve nas usadili. Vise se one plase tebe, nego ti njih.
    Cuvaj taj svoj izraz, ko zlato.
    A , znas li da sam do skora mislio da si djevojcica. I zamisli Marina, nisam pogrijesio.

  4. Please wait...

    Priznajem, devojčica sam!!! Beše to..1926.god

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.