Nebokop — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
115 пута прочитано

udaljih se od sebe

na poetski domet

dovoljno da shvatim

kako sam u ovom

jedinom životu

daleko od nemo-bolnih

zemnih običaja

pa kada mi i vas bude

previše na rani

preduzeću svoju smrt

i sahranu

na nebu

Mesec će me

ustreliti nežno

oblaci obući

u svoje izmaglice

neboplavih želja

zvezdopitkih nada

i

spustiti

u vazdušni pokrov

propadaću

samo nebu čujno

preko sfera

do Sunčeve rake

pratiće me ptice

zmajevi i zraci

i njihati telo

u stihu bez rime

takav je nestanak

slika

kosmopoimanja

još

grom

kiša

munja

osmeh duge

kraj





FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/15750

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.