Tišina — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
166 пута прочитано

otvorila sam jastuk

i napunila ga zvezdama

guste draperije će sa svakom

poravnati račune

jedno će oko simulirati pomračenje

drugo ću milosrdno spustiti na petu

sobu ću javno proglasiti snom

i sklopiti ruke sebi oko uma

drhtaću u ritmu

i njihati dušu

sutra će ipak stići novi dan

tako stari običaji kažu a moj bol ga rađa

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/16005

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.