*******— Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
242 пута прочитано

vrisnula sam kõ Sunce u ponoć

i mravi su se brzo okupili

širili su odjek moje strave…

…od kišne gliste do pepela…

oči su mi pobegle do prokopane zemlje

tu je niklo na stotine istih

videla sam podzemne odaje

i čula šta pričam sa sobom u sebi

bilo je tako tužno i preopširno

da sam se uplašila preglasne samoće

na kraju zapuših usta bolom

pogled zalepih  kapcima mrtvih ptica

stiže jeza

zaveja me

i

nastavi igru po svome

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/16076

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.