Toliko za kraj —Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
160 пута прочитано

tišina je udarala na sva zvona

zaključala sam sebe u ništa i nikad

razvalila je okove okovima

i opet bÎ pustinja koja ludi

podigla sam ruke

podigla sam noge

kroz mene protrča jato gorčine

i smesti tišinu u kosmos duše

u jednom oku – zašto

u drugom – sve je rečeno

neka neka

neka me pojede ćutljivo breme


FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/16140

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.