Tvrdim – Marina Adamović
84 пута прочитано
I kada pričam o smrti
Ja sam u životu
Ma kakav bio
.
Od proleća zidam jesen
Neka mirno plače
U sasvim prirodnoj pojavi
.
I rosa je mesečeva suza
Ptica zakopana pored ljudi
I tuga u toplim pogledima
.
Tvrdim da je i to bio život
Osvetljen bojama
Lepote i sunovrata
.
Zaljubljena u oblake do bola
Tajim samoubistvo rečima
A to samo zvezde znaju
.
Još uvek me ima u pesmama
Još uvek su dani sreći podređeni
Još uvek uvek i zauvek
.
Ne pitaj kako svega ima
U životu omeđenom tolikim smrtima
Zbog vode vatre zemlje i vazduha
Add to favorites
poetessa
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/16262
2 comments
Marina, molim te, nemoj da boldiraš tekst, jer tako menja sve tekstove na prvoj strani…
Pozdrav Ljuba
Author
Nikad više, izvinjavam se – nisam znala za to!!
Pozdrav!