Stih — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

šta bi pričao o životu

da se niste prepoznali

iza ogledala je

prazna pozornica

na koju vetrovi talože prašinu

kralj života je na prozoru

nebom oslikava duše

posmatra jasno

i odbrojava

kada će ući

kada izaći

jedini je s kim se možeš

rukovati

ispljuvati

zagrliti

i

potući

ali

sve pred ogledalom

inače

rodićeš se i nestati kao

idiot

FavoriteLoadingAdd to favorites

Autor: poetessa

Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga… Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam “rodnom gradu” i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u “Garavom sokaku” 2008… Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno “tko sam, sto sam” i da to mogu javno ispisati…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...