Pokos — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
119 пута прочитано

Bodler je

zasadio baštu

koju sam

zalivala

malo gorko

više slano

trebalo je

izmiriti zavađeno

cveće

.

(imala sam šesnaest godina)

.

dok ga ne pokosi

ranjeni albatros

i

svetom zavlada

smrad

velikog zla

.

„ubiću te iz ljubavi“

poveri mu

princ od puške

cveće je postalo

sleđeno i pusto

zavideći

mašti na lepoti

(Bodler me je zvao da gledamo u more)

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/17293

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.