Ja postojim, zar ne?

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
207 пута прочитано

Prestajes da zivis

ispod jorgana

u mom zavicaju jos stoji rupa zasede

iz koje se ledeni strah uvija u tela bez imena i broja

na mom ramenu osmehuje se strepnja

da li jos postojis

Dane trosim kao sibice

i trazim plamen

da ureje prehladjene kosti

a tebe nema

tamo si, u daljini

pokrivac mirise na mirise cvetne

i ispod mene krvavo se crveni

Palo je to prokleto vece

znam

otisao si

prokleti svete

vrati ga tamo gde sve zapoceo si.

Tamara Rakic

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/17351

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.