Ja — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
128 пута прочитано

sedim u parku na praznoj klupi

uskoro će kiša ili zemljotres

svejedno je

kad priroda može da bira

i ja bih

gledam starca koji me prstom zove

prilazim

ali

on gleda u psa koji liže pogubne rane

i

pokazuje mu gde ima više krvi

osećam kako moja kape psu niz njušku

starac i pas su sedeli na mojoj klupi

ja sam lizala prostrel u duši

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/17552

2 comments

  1. Please wait...

    starac i pas su sedeli na mojoj klupi

    ja sam lizala prostrel u duši


    zagrljaj
    tvoja lepa

    1. Please wait...

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.