okt 25 2010
Цвет што расте из неба, кроз поље цвили
Kрвљу јунака зачет мачем прободен што вечно живи
Кап црвена што му стабло струже
Усијане латице свемиром круже
У шуми празној без претка и прапочетка
Из тамне круне полуделог цвета израста торањ
Новог и старог света.
Аутор:Никола Гигић
Add to favorites 
339total visits,1visits today
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/17602
Колико пута смо
у животу нешто чекали? Колико пута нас је срце због тог чекања жигало?
И прескакало… Колико врста и подврста чекања постоји? Поштовани
пријатељи, од данас ( 1. 3.2018.) на Блогу ПоезијаСРБ
постоји категорија Čekanje. За илустрацију, ево шта
су на ову тему написали
великани писане речи Хорхе Луис Борхес и Десанка Максимовић. Напишимо и
сами неко своје промишљање или (о)сећање на тему “Чекања”... Јавно!
Loading ...
1 comment
Divno napisano!
Lepa