Komponovani krik — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
74 пута прочитано

izašla sam iz kuće

i nisam znala gde ću

do oblaka

ili pod zemlju

(u poverenju

šta bih ja na zemlji

kada je na njoj toliko aveti u plišu

ujedaju

psuju

rovare

grabuljaju vilicom od zlata)

još uvek mi u mozgu dobuje

rekvijem pogrebnog osoblja ludnice

nad mojim višeumnim krikom

ode lomači civilizacije u ružu

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/17842

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.