DA NIJE NOĆ – Ljubodrag Obradović

DA NIJE NOĆ

Da nije noć – bio bi dan,
da nije tama – svetlost bi lila,
Da nisam raspevan,
zar pesma ova,
za pesmu ne bi slovila.

Ti si sad dušo sama
i po celu noć sna nemaš.
Ideale oduzela ti nemoć
da išta u svom životu menjaš.

I ustaješ, šetaš, nebo gledaš,
psi na tebe zavijaju,
seljanke te zlim duhom nazivaju…
Ti sad, svoj spokoj više nemaš.

A da sam ja tu,
proleće bi procvetalo,
i ti šetala nasmejana.
Da sam ja tu,
ništa ti nebi smetalo
i ne bi bila rasejana.

Da sam ja tu,
uz reku bi koračali srećni,
i za ruke se držali opijeni…
Ti bi pričala o svom svetu
i sve bajke o novom veku,
u kom bi prestale sve muke
i svi nemiri bili razbijeni.

Da nije noć – bio bi dan,
da nije tama – svetlo bi bilo,
i tad bih i ja moćan bio,
da obraz spustim ti u krilo,
i da u tvoj san
unesem ono,
što se meni snilo.

(C) Ljubodrag Obradović