Stih dana i pesma nedelje,decembra 2010 – bira-Lepa Simić

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
181 пута прочитано

Sih dana i pesmu nedelje bira – Lepa Simic

Pesma nedelje decembar 2010

  • PREDVEČERJE – Zorica Brkić
  • ZAVIČAJ – Jovan Mihajilo
  • Blepedaimones – Nataša Miladinović
  • DODIRI – Rajko Glibo
  • Reći ću ti pesmu – Gordana Knežević

Nedorečena-Bogdanka Rakić

Njihove tišine govorile su drugačije,
njihove reči se nisu nadovezivale,
samo su bdeli nad istim nemirima.

On je u pustinji pronašao cvet.
Slava nebu.
Slava zemlji.

Porubio je njene snove,
između neprolivenih suza i milovanja
utisnuo je Sunce i more.
O more ognjeno,večnost će ti naplatiti dug!

Zakucao ju je za nebo kao zvezdu.
Ostade nedorečena.
Sanjala je iščekivajući da se probudi.

Bol je bila kako kamen, kao planina,
kao jutro bez sjaja,
pevala je ućutkujući je,
da mu ne kaže, da ga ne dozove…

Nisu se odmakli od početka,
a već su bili na kraju.
Poplava i suša na poljani ljubavi.

© Bogdanka Rakić

STUDENI

U poznu jesen već se ćuti,

Studeni…

Dok sjeverac zube oštri,

Pred sniježenje,

Studeni…

Gudi zadnja sunca zraka,

Preko struna jeseni,

A zvuk staklen i zaleđen,

Studeni…

PESMA NEDELJE

REĆI ĆU TI PESMU

Reći ću ti pesmu najnežnije što umem
O svetkovini vetra na kraju sveta
O mojoj ljubavi i lucidnosti
O dlanovima punim pleve
Koju razvejava zrelo leto

Priznaću ti
Zašto ti ne dopuštam da spavaš
Dok noć spušta mrežu
Na skerletni saten razgolićenog vremena
Dok vaskrsavam s malo strpljenja
U kamenjaru ravnog horizonta
I ukrštam se sa vetrom i severom…

Reći ću ti
Zašto se usuđujem
Podsmehnuti tvojim zidovima
Tvojem loše rimovanom očajanju
Napukloj kaldrmi
Koja se smeje loše probuđenoj zori
Moj sluh koji te raspoznaje
Izobličuje oveštali trag do tvojih slabina
I odjek mojih potpetica
Nagoveštava da odlazim
Samo zato da bih ti se vratila

Zagospodarila sam svojim porazom
Zato…
Reći ću ti pesmu najnežnije što umem

(C) Gordana Knežević

PESMA NEDELJE

D O D I R I – Rajko Glibo

U zagrljaju mržnje
sve prima njezine boje.
Hrabrost se u njemu
prodala autističnom strahu
trepereći nad plesom
prodanih duša.

Sa suncem uz rijeku
penje se na brdo.
Prepoznaje svoj ego.
Mućka glavom.
Onda naćuli uši.
Nikako da se oslobodi
lovaca u mutnom,
a brda dozivaju.

Riječ je moj mač
u krilu zore.
Pred kulom slobode
njezinom tajnom
drhturi mi glas.
Traže se u svitanju
dvije čari
nebeskim čarolijama u posjeti.
Blago njima;
sve što dotaknu
boju oplemenjenosti prima

Sa suncem uz rijeku
penjem se na brdo.
k r a j

(C) Rajko Glibo

DVADESETA PESMA-Marina Adamovic

dvadeset pesama poslala sam brezi

i ona je dugo plakala na kiši

dodala sam još samo par reči

i ona je granama precrtala sve

.

otišla je s trave

—  pobegla od dana

sasula mi lišće

— duboko pod kapke

.

detlić je izgrebao ime

koje sam htela da joj pošaljem

.

sada mi ništa nije važno

tražila sam

— po svim četvrtima

— moje breze

———————–više nema

ТАЈНЕ ДЕТИЊСТВА

Идем да потражим
Светло
И љуљашку
Свог детињства
Идем да потражим
Маслачке у трави
И венчиће
Шта смо их ручицама исплели

Идем да потражим
Жабице у бари
Шта крекећу
Непрестано
Идем да потражим
Слова
У свескама
Својих разреда
Одох да нађем
Детињство
Сачувано у
Мирисима дуња
И тајнама
У споменарима
Дворишта мог

PESMA NEDELJE

Блепедаимонес

Гледам.
Прстен од перуника плетен.
Слушам.
Дише ватра.
Чујем.
Тапкају копита по чађи.
Певају: „Радуј се!“
И гле!
Комадић огледала из ока
паде на длан.
Место сузе потече крв.
Плава.
Видим!
Рађа се?
Знам.

ПИСМО – Сања Петровић

Драги мој,

само писати Вам могу

иако ме стид бездушно хвата.

Ова даљина

подношљивом се чини

јер у Вашој близини

дисати не умем.

Нагомилан немир

трептајима влада.

Безвучне речи

кришом Вас дотичу,

милујући очи тужне.

И бојим се,

бојим се јада

што подмукло режи

у исчекивању

наслућивање

поразних вести.

Молим Вас,

не корите ме.

Ово срце

што силно лупа

у мојој моћи није.

И ова рука

што слова Вам исписује

роб тог истог срца је.

Заувек Ваша,

С.

PESMA NEDELJE

Завичај-Јован Михајило

Мој завичај под Динаром
сав мирише цветним шаром
Грлио сам ту лепоту
што ми бруји сад кроз вене
удисао јутра топла дозивао
ласте снене.

У златном праху неба
крилати моје руке
завичај такав ми треба
спојен у славолуке

Музика Динарске ноћи
постеља слама жута
пуно је звезда небо
космос је на сред пута

Завичај штит је крила
трошимо време живота
клупко се једно осипа
а друго привид мота.

(Ц) Јован Михајило

IZMEĐU JAVE I SNA-Peko LALIČIĆ

Odrekoh se ludosti
na obali mora
na ivici ponora
kad iz duplji nesvesnog mene
prozboriše rugalice
i jutro mi
probuđeno tvojim dodirom
otkri novi dan

odrekoh se ludosti
a ludost snujem
i razgolićujem se
u vrtlogu pesme
i viši bivam
dok te otkrivam
između mora i neba
pesme i sunca
između dva sna
gde tražim sebe

ПРЕПОЗНАВАЊЕ – Љиљана Ивановић

ЧИСТИМ
СВОЈЕ ГОРКО ТЕЛО
ОД ОТРОВА
Посутих
ПО Смежурана
Залисци
И Заласци.

КУРВЕ
ПРЕРУШЕНИ
У Милосрдни Андјео
И АНДЈЕЛИ
ПРЕРУШЕНИ
У СВЕТИЦЕ
ЦВЕТА
Своје корове
Незасићене
ПО МОЈИМ
ИЗГУБЉЕНИМ
Пупољци.

(Ц) Љиљана Ивановић

TU U NOĆI-Marina Adamović



Tu u noći
Ne vidim Ti lik

Rascepaću draperije
Polomiti sve prozore
I raspeti bol-vidike
Do sićušne zvezde
Zvezde


Da obasjam oh! najlepšu
Da užarim joj! jedinu
Nikad znanu
Iznedrenu
Istinu i
Spomen-Tajnu
Da
O tebi
Tebi- Sebi
.
Zatamnjeni
Neshvaćeni
Maskom skriti
Ti
Čudesna Biser-Čari
Ti
Živote
Tu u noći…

(C) Marina Adamović

PESMA NEDELJE

PREDVEČERJE

Oči su moje
zamućene zvezde
po modrom sutonu
odsutno plove
u sazveždju
pod napetim nebom
poput užarene strele
tvoj korak putanju para
i moju čežnju uvek mimoiđe.

U dlanovima
skupljam predvečerje
dragoceno utočište tvojih slika
ovog današnjeg dana
po ko zna koji put
i uvek
baš kao i prvi put
ti si prostor u prostoru
što bez stida rasparčava
popodnevnu svetlost
moje naviknute samoće.

(C) Zorica Brkić

JEDINI SVEDOK -Peko LALIČIĆ

MOJE JE PERO JEDINI SVEDOK
SILOVANJA DUŠE
DA IZ NJE IZVUČEM SKRIVENE REČI
U KASNOJ NOĆI

KROČILA SI U MOJ ŽIVOT-Ljubodrag Obradović

Kročila si u moj život,
*lutajući kroz misli,
silazeći u srce,
tamno srce,
srce noći,
puno čudovišta!*

Osmehom si,
rasterala more,
čednost na oltar iznela…
A u svakoj pori tela,
znala si, da lepotom
si me sagorela!

Ušla si mi u vene,
prostrujila mislima,
srce pocepala na pola,
maštu raznela u prah…
Šetajući na mesečini gola,
zvezde si dovela do bola,
a u duši razbudila strah,
da sve je iluzija.

Ušla si u moj život,
milovala me  ludo,
večnosti tren!
Danas, kad sa drugom lutam,
znam: sa tobom sam,
zauvek opijen.

(C) Ljubodrag Obradović

13.07.2008. godine

Predskazanje — Marina Adamović

Krik crne vrane

najavljivao je

posmrtni koncert

za napuštene

Sunce još dugo

neće izaći

Previše je tuge

u njegovom plamu

Stiže doba

mraka

i

plača

Pogledah u nebo

Muza me dotače

i najtiše šapnu

„Smiri se,

reči,

i

ova noć

će

sigurno

proći“

KOJOJ GOD MOJOJ ŽENI-Spasoje Ž. Milovanović

kako ti meni izmamiš osmeh
očas posla
bez ikakvog razloga zapravo
tek tako
prosto rečeno
ozarim se

to je promisao
u tebe jednu
ljubav svedena
reč

hajde da je rastvorimo
u paramparčad razložimo
i natenane razgledamo
šta ima sve tu

cvetuljak jedan zadivljen svakako
nebitno koji
i jedan voz
tik
dečiji  najlepši stih
i pre i posle
odaklegod
od najfinijeg stakla
staklena ćud

ne zanosi tako i sve
na toj ivici reči
na toj ivici tvoje kože
odzvanjam tobom
daleko

daleko

daleko
rumene boje
na krilu paperja mekog

(C) Spasoje Ž. Milovanović

Šta je cilj života -Jovan Mihajilo

Bogatim jaslama utiremo razum
Mislimo kamenom probiti lobanje
Kiseli bagremi iscediše vime
Dimnjaci crni prete varnicama

Sa mozgom kud ćeš
U jastuk okovan oko
jarma snova.

Dižemo grč u opanke jave
Vatra je pobegla za stopama
vode.

Drhti mi telo vetrenjačom
brašna.
Kome život dati.
Pećini s parazitima
sisanja krvi i pražnjenja
džepa.

Svi se opeku
o rasterećenu kožu
moždanih žestaca
Jer ih Dinara juče
odrodi.

(C) Jovan Mihajilo

ЗА БИЉАНУ-Мића Живановић

Већ су давно прошли најситнији сати
трећи пут за фајронт крчмар светла гаси,
прикрада се зора и музика дрема,
а ја тражим песму што Биљане нема.

Уморни свирачи гледају ме бело,
и ако се добро годинама знамо,
конобара молим за још једно црно,
а њих убеђујем макар рефрен само.

Ал само још једном преклињу ме они,
мрзовољнон келнер црно вино служи,
ехо исте песме кроз главу ми звони
што Биљане нема да се с нама дружи.

Знам није им лако а и мени није,
Бог зна ком је теже њима или мени,
не тражим ја вино то ми душа пије,
а ја само хоћу песму о тој жени.

© Мића Живановић

ЧАЈ – Драгослав Ђорђевић

Чај боје црвеног вина
пријатног мириса
благе ћуди.

Лек за људско срце
Лек пун топлине и једноставности.
Лагано вино љубави
детињства,среће
Топао разлог за постојање.

ЖЕНА ЈЕ ВЛАДАР ПЛАНЕТЕ  – Живомир Миленковић

Жена је владар планете
Њено најлепше дете
Jача но камен и стене

Жена је брижна мати
Ко звезда на небу злати
Велика доброта схвати

Jача но камен и стене
Жена је владар планете
И њено најлепше дете

Живомир Миленковић

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/18695

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.