Tokovima

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Od sada verujem samo onome

ko mi obeća nešto što s njim ne volim:

Da će otići… Snegovima…

Nekad sam mislio lepše…

Smišljao čuda, iako celu godinu, ali i dremao…

A hoću… Ipak, ne uspevam dati nove boje dvorištima…

Meni samo strah može kazati koliko ću preći…

Ne ume san nikada slagati,

možda tek kada skidaš košulju sa trnja divljih kupina…

Možda Nišava nekad krene teći

nekim svojim, sasvim neplaniranim, tokovima,

i šta ako, ipak, bokovima pomerim pahulju koja se nikada ne topi?

Da li sam tada u dvorište doveo sunce?

Možda, još uvek, nije sagradilo svoj dom?

Pa neka zalutam, a i to će biti na minut,

u kraj s mirisom narandži i kesten pirea,

pa nek se i vrbe smire a

u onom dvorištu to opet ne bi uspelo…

Poslednji put pisano mi je

da su moje najdraže stvari sačuvane

iza nekih cigli…

I opet bi poslali dimije,

daleke od moje harmonike, davno snevane…

A i ti zatvaraš kapiju

i teraš me iz kvarta

s mirisom narandži i kesten pirea,

i sačekaćeš da se koraci smire a

onda polako otići…

FavoriteLoadingAdd to favorites

355total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/18790

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.