НАКОН УСТАЈАЊА

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
179 пута прочитано

Замукла је беда, ко вином препуна,
ил смо то ми сретни, од љубави чисте?
И, уз сталну благост и мирис сапуна,
ја ти очи никад не насликах исте…

Опрости ми, мила, што ме Бог не истка
као вука хладног, нападнутог, спретног…
Ти ме нећеш нема и говора плитка.
Једино крај коња и крај тебе сретног…

А погледаш, ипак, кад одлазим некуд
где пречесто бивам и где свачег има.
Знаш да после зоре највећа је студ,
па полазиш тад. И кад цвета зима…

Не полазиш рано, јер се мене сетиш,
већ због новог лица и за часак нем.
Бираш праву њиву али не посетиш
ону малу цркву ураслу у багрем…

То најбоље знају духови за спав
(што савију ћебе, да утопли врат)
у заморно доба кад Јастребац сав
слије се у тегет, ко у душу брат…

Немам ја тог права ставити те саму
да замишљаш срећу као звекет чујну,
пред преоштар судар и страшну галаму
где платна (са знаком) узму њиху олујну…

Опрости ми, мила, што не пратим сете
набујале патње (изнете на глас).
Једном, кад их наши драгуљи се сете,
неће бити никог да опише нас…

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/18799

2 comments

  1. Please wait...

    Naslov „Pri USTANKU“ semantički je promašaj i treba ga zamijeniti.

  2. Please wait...

    Opet- klik na „uredi ovo“ i možete ga izmeniti…OK? Pozdrav!!!

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.