Tuga — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
112 пута прочитано

godinama okopavam humku

u koju ću ući nenadano

drveće ne liči na sebe

trava viri iz oblaka

.

moje je prisustvo zvučno grabuljanje

.

smrt me budno

prati

……….iz kamenja

…………….mulja

……………….i korenja

.

nisam znala

………da sam davna

……………tama

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/18874

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.