Elegija — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
68 пута прочитано

Potok mojih reči hučao je duž obala života —

Vidiš li kako Sunce izlazi?

Vidiš li kako se cvetni oblaci rasprskavaju po svodu?

Čuješ li kako trava mirisno plamti od bajki?

Prijatelj je rekao da oseća i seo tik uz mene…

Vedro sam se osmehnula

Položila ruku na prazan deo klupe

Okrenula glavu ka zamišljenom nekom

Pre nego što sam misli utopila u to

Da se rađamo

Živimo

I umiremo sami

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/19464

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.