СТИХ ДАНА – бира Спасоје Ж. Миловановић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
105 пута прочитано

PESME NEDELJE APRIL 2009

JEDINI MEDJU SVIMA – Bogdanka Rakić
SUSRET – Željko Sulaver
Ulica sa prvenstvom poraza – Duško Vujović
Čarolija želje – Angelina Radulović

STIH DANA APRIL 2009

28.04.2009.

(ponovo Boba- nekako mi je njena pesma ponovo za stih dana)

JEDINI MEDJU SVIMA

Nestalnu senku
pratiš,
poljem bez granica
trčiš
i plivaš brzacima
vidro-
spremna na igru.

U tirkizu čuvaš
trezor ljubavi,
pokopan drhtiš
pred nagim danom,
jedini medju svima
pred tobom bi
i ledeni vetar
procvetao.

Zrila bih ti
u očima,
izgorela na
trepavicama.
Tišino, nesigurnosti,
ljubavnice…

(C) Bogdanka Rakić

27.04.2009.

JEDINO MI ZNAMO ZAŠTO

ja znam…
da ti znaš,
čudance moje,
koliko sam te dugo, dugo tražio… u svojim snovima…
pola mog života već je tome…
tvog…i više od tog…
pomišljao sam čvrsto i često da se ti to samo dobro skrivaš,
plaha i uplašena…
šćućurena iza svakog velikog i malog slova,
svake one čak i male…
najmalecnije pročitane, napisane pjesme…

za korak si…zauvijek…izgleda…Lunjo…
bila brža od onog tajnog…nevidljivog mastila,
koje te je ljubavlju pratilo kroz gajeve…oblake…
jutrima jurio sam, padao, noćima ustajao,
tragao poljima zrelog žita za
sjenkinom sjenkom tvoje sjenke…
zavirivao žuborom svog srca u svaki nabubreli klas…
namigivala su mi kukuruzna strašila,
klanjao sam im se do crne zemlje…molio…
sve misleći da će mi došapnuti gdje si se to skrila…
bio tek na korak…
a onda u bunilu osluškivao nečije tuđe tragove,
nesnom besanio i ćutke suzama škropio
maglovita praskozorja moje…zelene rijeke…

oprosti mi jedina…
što se noćas više ne spuštam niz tobogane sanja
i što vjetrovi nebom vitlaju kišne košulje,
što ne puštam da mi se noćas iko približi isuviše blizu,
dok nesnom i bolom odsamljujem vagone tuge u ambis…

noćas sam samo…kao i onda,
kao i prvi put najdublje zagledan u toplinu…uglja…
i ponovo se iznova klanjam svijetlom ponosu
linija tvog lica…i one lijeve…
i kao što sam još tada,
evo i sada ja najiskrenije opet skidam
ovaj svoj šešir iskrojen od ćutnje…
i zamišljam…žarko zamišljam želju…
pada…
vratiće se…Persej…jednom…
možda kao što se i rodio…u zlatnim kapima…
nekih septembarskih kiša…

(C) Davor Slavnić

26.04.2009.

Venecijansko prijateljstvo

Vrisak je moj razbarušena krv.

Neću je nadanjem češljati.

Kao ovaploćenje iluzije

gondolijer na pesmu

mutnog kanala miriše.

Ljubav je najmanja čestica

dugo osporavanog sveta.

Zar da me trag golubice

duhu zaborava oda?

Savest se ne predaje

pred zaludnim trajanjem,

iako nam želje tonu

spoznajom istine ograničene.

Kažeš mi, vero,

da sebe nemilošću dam,

da se rukujem s lutalicama,

ili se murano-maskom sakrijem,

jer stara su prijateljstva

moć u rukama robova

i sklad na licima arlekina.

Kada sumnju pretvorim

u žig na telu Spasitelja,

novi će mi prijatelji

usplamtele misli krasti,

bezrazložno se podsmevajući

naivnosti opijenog deteta.

I dalje uzdahuju osuđenici

u poslednjem doživljaju

lepote svetlosti kao prosvetljenja.

Ko mi je nekada davno rekao

da na ovom mestu počinju romanse?

(C) Aleksandra Pavlović – Teda

25.04.2009.

CVET

Dušu mi je ispunio
devojačkom radošču,
nasmejao mahnito,
kao da sam se rodila
na oblaku,
osenjena mesečinom.

Opojnog je mirisa,
hvata me pijanstvo,
svetlost koja prati
andjela…
Sunce što prži obale,
zlati lišće, obara poglede.

Sad se smejem drveću,
sa krivim granama,
krovovima boje meda,
debeljuškastim dživdžanima…

Jedan cvet,
ptica u gnezdu,
vreže uspomene
ognjenog odbleska,
slatke milosti
neizricivog zanosa
u grudima,
neda da život preplavi
boja vremena.

(C) Latinka Djordjević

24.04.2009.

JEDINI MEDJU SVIMA

Nestalnu senku
pratiš,
poljem bez granica
trčiš
i plivaš brzacima
vidro-
spremna na igru.

U tirkizu čuvaš
trezor ljubavi,
pokopan drhtiš
pred nagim danom,
jedini medju svima
pred tobom bi
i ledeni vetar
procvetao.

Zrila bih ti
u očima,
izgorela na
trepavicama.
Tišino, nesigurnosti,
ljubavnice…

(C) Bogdanka Rakić

23.04.2009.

KAZNA

Raslojavam se u seništa, peščane dine
Zaboravljam hiljade obmana i laži
Osluškujem mleč u kvrgavoj steni
Bosonoga vila u polju različaka

Praskava noć izvan bremenitih stega
Miriše tamjan i mlado vino
Beli pokreti udova u oku fatamorgane
Pozivam te na pir noćnih svitaca

***

Ruke ti počivaju na meni
Tiho se telom u ravnicu urivaš
Vrati me jelenima
Vodi
Raži
Gde me je bilo i gde me nema

Zagrizi plod
Mirisan
Podatljiv
Slušaj moj glas
Ribu u vodi
Izli me u oblinu
Mladež na vratu

Srušene su zidine odupiranja

Moja kazna je savršena

(C) Gordana Knežević

22.04.2009.

KAJANJE

Samo sam senka
jednog od prošlih života,
jer na sopstvenom putu Crne Konjice,
prate u stopu vihor duše moje.
Otkidaju i odnose minute, nekada
i godine mog postojanja.

A ja otržem se, bežim,
a bežeci sve želim da me stignu,
da platim dug i prekinem kajanje
i mučenje.
Ko zna, možda baš galop
na besnom konju
vodi do vrha.
Stepenište do Boga,
cilj bez želje za ostvarenjem.

Jer greh je slatka prečica,
zbog koje mi sada ne daju
da ostanem i započnem,
novo traženje sebe
kroz beskraje.

Izgubljen u moru bezličnom,
boje su izgubile smisao,
nijanse ne postoje.
Vatre više ne gore i
ne suše suze,
koje me guše.
Suze sto isplakah nad sobom
Ja, vlasnik izgubljenih nadanja
izgubljen u sebi.

(C) Angelina Radulović
21.04.2009.

SUSRET

Neću bit’ ni nalik onom što si jednom
u danima mladim ljubila bez daha,
pod čiji si kaput u decembru lednom
bežala od studi, krila se bez straha.

Neću bit’ ni nalik tvom osobenjaku
u mantilu dugom, s čuperkom na čelu,
što ti pesme pisa i jednom za dlaku
zamalo ne zaspa na vrelom ti telu.

Neću bit’ ni nalik kakvog si me znala
i želela da ti naposletku budem
želja ispunjena,

vremešnosti reka nikom nije stala
i nemoj me tražit’ da ti žao bude,
živi zaljubljena.

(C) Željko Sulaver

20.04.2009.

SJENKA

Isprsimo se i gazimo
Bliznakinju sjenku

Mučenica
Sav vijek nam u stopu
Čas kraća
Čas duža
Upletena u svaku tajnu

Nadmeno ostavljana
Iza leđa
A jedina ona
Našim padom
Umire

(C) Milica Perun Ivanović

19.04.20099.
KRILA LEPTIROVA

Kada pomenu nagu djevojku
odmah pomislim
da su to mene krišom gledali
kako se presvlačim i češljam

Prije ili kasnije
zaprosiće me pijani pjesnici
jer sam dodirnula krila leptirova
što izleću iz njihovih knjiga
pa imam dugine boje na prstima
kao dokaz krivice

Zato ću morati
za sve njih da se udam

(C) (C) Eleonora Luthander

18.04.2009.

Poimanje života

Na porubu istkane sreće
kao šljokice
prišivene suze stoje
spremne za pad u nigdinu
kada za to vreme dođe.

Vremenska traka
nanizana trenucima
ko perlama šarenim
oko vrata obmotana
čas stegne – čas popusti.

Impuls života
iz utrobe nastao
u srcu se razbokorio
troznačan.

(C) – Sanja Petrović
17.04.2009.

GRAD DUHOVAnema razlike biti pod plavim nebom,
ili među bijelim zidovima,
kupati se na kiši ili u sopstvenom znoju,
svi se krećemo ka potpuno drugačijim krajevima,
od južnog ka sjevernom polu.
život je opojna droga umotana u providnu rizlu,
ali ko još gleda u ono što puši,
dok teži dobru a naginje ka zlu,
uvlači dim dok se ne uguši.na mokrom asfaltu odrastajući,
navikavajući se na smijeh učimo da plačemo,
čekamo nečiji lik koji će nam prići,
gledajući daleki lik kome mašemo.ipak smo svi sami u ovom gradu duhova,
uzalud držimo nekoga za ruku bježeći,
ostavljamo krvave tragove za sobom,
koje samoća predano slijedi i uvijek nas stigne.

(C) Milana Jovanović

16.04.2009.

NISAM SMELA

Nisam smela
Zavoleti
A jesam

Nisam smela
Ljubiti
A jesam

Nisam smela
grliti
A jesam
Podinarca
Muškarca
Ćoveka

1999-2009-decenija ljubavi. Posvećene pesme
Ljubica Vukov Davčik

15.04.2009.

Проклетство

Колико се љубави поклони
недостижном
дани се у тами проводе
мутне главе
поред сунца и ведра дана

Милован Веселиновић

14.04.2009.

Probaj ako smeš

Pogledom
milujem
dodirujem
vatru palim
rasplamsavam
požar…
da požar stvaram
i na kraju
u katafalku pepeo stavljam.

Pogledom
opominjem
prekorim
bičujem
sevam
ledim…
da ledim krv u žilama
i na kraju
zaleđeno rasparčavam.

Ti sada probaj
u vidokrug
da mi zađeš
ako smeš.

(C) Sanja Petrović
13.04.2009.

BUĐENJE

Snažno u leđa vetar duva
ponekad jače
no što bih htela
jedra su mi puna
poljuljanog poverenja
kao nepregledne visine
kao kosmičke erozije
ne znam ni sama …

jesam li duga
što se na nebu raduje
ili zbog mene nebo tuguje
na obroncima vremena
na morskim talasima
u nepotrebnom čekanju
u ovom ludom vremenu
prava se stvar
nikada ne ponavlja
ni suton u kom su umrle tišine
ni jutra rasejana
samo ulica nepregledna utabana
od kaldrme sazdana
kočija sporo klapara
kočijaš jeftino prodaje dane
na prozoru vremena
srebrne tišine društvo mi prave
i znam, … to nije za mene !
U travi sam sakrila
najlepše spokoje
ne dam da čekanje
lepotu osmehu oduzima
ljubim more i sunce
pa se prostrem niz padinu
… i nije da te više ne volim
ja samo živim
nedozvoljenom brzinom
kao duga
što se na nebu raduje
… i čim novi dan osvane
vinuću se u visinu
od svog parčeta neba
skrojiću najlepšu haljinu.

(C) Zorica Brkić

12.04.2009.

KO HOĆE DA PROČITA – A I NE MORA…

kažite:
ženama što prostiru veš
vojnicima što gledaju slike
deci što se gađaju kamenjem
pastirima koji čuvaju bivole
umetnicima što crtaju potop
kurvama koje uspevaju da vole
frojdu koji je sav u sexu
narkomanima što prodaju ,,tehnic“s,,
toreadorima koje boli bruh;

***

noć je hladni ugođaj
noć je skrivena u uglu
noć je klasična
dok svezuje svoje kike…
na kraju ove pesme

(C) Gordana Knežević


FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1971

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.