Na čast nam
Gledam,
pogled iskrom iskri,
iza iskre oko,
iza oka misao,
duboka ko oko,
svijetla ko iskra,
jaka ko pogled…
Sklapam oči,
razmišljam…
Sve vidim!
Vidim pogibelj,
polje puno krvi i jauka,
tjelesa mrtva
i ona samo što nisu…
Jedan išće vode,
drugom nije ni do vode,
treći ljeba da ne mrije gladan…
Jedan majku zove,
jedan ljubu, djecu,
jedan momu da mu se ne nada!
Niko ne odgovara
do gavrani!
Nebom kruže, graču!
Crijevima se raduju!
Otvaram oči!
I dalje vidim,
sjeni se komešaju…
I čujem…
Čujem krv još vrije
za nas prolivena,
predaka naših
kosti se lome
od tudjinova koraka,
od naše beskrvnosti,
besrcosti,
od naših očiju gladnih,
od zelene sluzi
koja nam žilama tumara!!!
Na čast nam Stara Dama
i Sestra joj preko vode
i zlato na vratovima nemani
i njini strukovi svilom utegnuti
i njini lakovani nokti
i krv pod noktima!
Naša krv!
Na čast nam maćehe!
(C) Miro Beribaka
Add to favorites 
Коментари