Pesimizam — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
70 пута прочитано

navlači zavesu kada sviće

drži me za nogu kad ustajem

.

prinosi čašu i puni otrovom

traži u ogledalu svoje oči

.

zidovi odjekuju njegovim bilom

vreme je da šapnem kako sam srećna

.

nesreću ne bih ni smela opisati

rečju kojom on ulazi u sobu

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/20018

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.