DUGME U POEZIJI

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
185 пута прочитано

Čuje se plač,
voda žubori.
Poslednja snaga
iz tela teče,
crveni leptir
lako krila nosi,
užareno sunce
nešto mi reče.

Gladni ljudi,
a site duše,
i svet se iskvari
k´o izgubljeno dugme
prividne sreće.
Zašto se dan
kao san pokvari?

Drugačije ne može
jer niko i neće.
I poezija ova
K´o skretnica nova
Da je svega manje.
Ali ipak tamo
ostaje samo
umorna duša
i pesma što prestaje.

(C) Darko Kolar

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/20367

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.