Soneti u snegu – Milan Gluščević

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
162 пута прочитано

#1 Elegija :

Sastavih po koju reč u tišinu.
Beše mirno,kao i svakoga jutra,
Gledao sam je i mazio tiho,
I slušao kuda njena duša luta.

I beše tmurno,snegom pokriveno.
Ostavih po koju reč za kraj;
I zaplakah tiho,dok bledela je zora
Za nespokoj kojim pleni novi dan.

I poželeh da te nema više,
Dok ćutim otkriven,
Umoran od sunca,

I pitah se još jednom da li,
Kada dođe kraj,
Sve nestane posle jednog jutra.

#2 Ulica:

Gubio sam stih koji tebi predah
U sećanju ludom koji setu vrati
Gde je prosjaka kad ti najviše treba
Da baciš paru koju niko ne traži?

A i ona ne vidi se gde pada
Niti ko je baci,niti ko je gubi
Padala je često,gradila trotoare
Po kojima hodaše i normalni i ludi…

I poželeh da te vidim ponovo
I da ti kažem da ne lažem više
Kao nekada,

Ali sneg je počeo da se topi,
Jer ostadoh odavno
Praznih džepova.

#3 Strah:

Snegovi ublažiše moju ćutnju
Rasplamsaše se biseri od zime.
U ćutanju hladnome grejao sam dušu;
A sad se više i ne ponosim time.

I strah me da pogledam u nebo;
Reči su nesigurne u žutome krugu.
A ja i dalje hodam,tražeći sreću
Neprestano nailazeći na tugu.

Čeznem da ti čujem ime;
Ali znam da te sunce
Nekako sakrilo,

I ponekad se zapitam u sebi
Da li će biti kao što je
Nekada bilo.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/20496

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.