197…. — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
121 пута прочитано

još sam bila dete

kad je umro moj voljeni deka

stala sam na ivicu rake

slušajući iznajmljene uzdahe i plač

ćutala sam

šta bih

tada sam se prvi put

susrela sa smrću

————————————-

osetilh tek dodir

i osmeh kao mačji

da

Bodler je čučnuo kraj mene

i pitao — hoćemo li

bacila sam zemlju

na cvetno opelo i

zasadila ———-  instrumental lire

.

skočismo na sanduk

veličine naše pesme

dolazimo deko s

ružičastom  maglom

———————————

mene još uvek drže na uzici

gonite me

pratite me

ali opijum koji u mom srcu spava

neprestano besni i laje i škrguće

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/20499

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.