Ispovest — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Jezda je bacao kamenčiće i napravio branu. Ušla sam

u njegovu senku i čtala vreme u očima.

“Čekam da umrem”, rekao je. Sela sam kraj njega

i pravila mu društvo…

Te večeri njegov profil beše bez jasnih linija, jer na icu

nije bilo granice gde bi počeo osmeh;

ali on se pojavi u njegovim ustima i krenu

u nedogled.

Krajičkom oka legla sam na mesto, koje je

pažljivo čuvao za mene. Cele noći smo se smejali,

bacali filozofiju poput poštara na putu kojeg nigde nema

i učvrstili ludost nalik na Li Tai Poov

magnolijin cvet pod vodom.

FavoriteLoadingAdd to favorites

358total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/20749

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.