Zabit — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
71 пута прочитано

Između depresije i suicida

posreduje sto univerzuma.

Svaki se odene u

nebeske azure,

sedne kraj mene, zapeva opelo

il’

ostane daleko, pa zagonetno ćuti.

Ipak,

onaj stoti radosno leluja

i kači dragulje golubu na krila.

Golub zablista, sleti mi pod kožu

i navre mu hiljadu pitanja sa ćube.

Otvorim usta da odgovorim

ali najezda onih sudbonosnih

okreće glavu i ne sluša nas.

Zavlada tama,

nečujni krik

i

zemlja posta

krov nad mojom nadom

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/20813

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.