Strankinja — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
105 пута прочитано

Pričao je dugo o crkvi,

postu,

o Hristu,

Vitlajemu;

bog je sanjivo gužvao oblake,

probirao ko-zna-čiju jabučicu

slasno,

i pljuckao koščice na mladićevu dušu;

tu iskoči zmija pohlepnica

i steže mu noge lezijom na mozgu

plakao je

pružajući slepljene dlanove —

kome, druže?

Opakoj bolesti?

Parohijan obavlja službene besede,

a ti?

Još uvek misliš -okovan si

da okaješ teške grehove i srce…

i da je Isus  raspet oživeo

da usliši naše grupne molitvice?

Mašta, druže, mašta…

Vratiću se kad izgubim sluh;

otpuzila sam sa zmijarnika,

od druga osta slepa nada

koja se loži na oče-iže-jesi-na nebesi…

moja je bezbožna idiotski manja

i tebi, druže, predsmrtno strana…

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/20905

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.