MELUZINA – TatjanaDj

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Meluzina

 

U neko doba zahuji vetar

i zemlju prekri laticama

iz kojih jesen ispi nektar

a zemlju osveži kapljicama.

 

Prozorsko okno u ritmu lupka,

u kući davno napuštenoj,

opijen dahom jednog trenutka

prilazim senci zamišljenoj.

 

Nemirni talasi bedeme ruše

samo na korak od priviđenja

mogu dotaći telo bez duše

obuzet bolom iz sažaljenja.

 

Sećanja naviru ko kapi kiše

nošena ritmom njenog glasa,

njenim mirisom vazduh odiše

zove me njena ruka spasa.

 

Ugledao sam je u tami,

okupanu vodom visina,

jedan trenutak bićemo sami

ja i boginja Meluzina.

 

Požuda njenog pogleda boli

božanska naspram smrtnog mladića,

nevoljno vodu u krv mi doli

veličajući nemoć slabića.

 

Dozivam je u magli kiše

želeh da mi oprosti sada,

teret grehova ne mogu više

nositi pleća što nisu mlada.

 

Senkama sumnje prkosim sreći

dok staro okno udara jače,

u igri istine želi poreći

da srce jedno iskreno plače.

FavoriteLoadingAdd to favorites

243total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/21200

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.