ZEBA – Miljojko Milojević

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
66 пута прочитано

ZEBA


Na mome tremu zebe preozebla zeba.
Trepere joj krilca i grudići žuti,
malaksalo gleda put sumornog neba,
ledeni joj vetar sjaj u oku muti.

Kad joj tiho priđoh s mrvicama hleba
nožice joj tanke više ne skakuću-
na dlan mi se sruši preozebla zeba…
Sa tugom u srcu uneh je u kuću.

Stavih je kraj peći i… ožive zeba!
Uzlete na prozor.I noć vide ledenu i crnu,
povrati se natrag mrvicama hleba,
pokupi ih, oknu prnu i… tužna se vrnu…

Tužna!?
(…?…)

Jer u njenom kodu
od iskoni, od Postanja, stoji
da i kad se bele smrti boji,
više voli šume, nebo i Slobodu
no peć moju toplu, mrvice i vodu…

(c) Miljojko Milojević

Poezijascg, 24. Avgust 2009.g.
Komentara:6;Pročitano:101;Ocena:5

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/21242

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.