Stih dana u martu bira – Lepa Simić

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
213 пута прочитано
31.3.2011
PESME NEDELJE U MARTU SU;
1. ЛЕПА ЖЕНА ОД 100 КИЛА-Елеонора Лутхандер
2. 8,9 PO RIHTERU – Marina Adamović
3.
ULIČARKA – Srbobran Matić
4. Zrno razuma – Nevena Ugrenović Iskrica
5. REČI TVOJE – Miladinović Sandra

 
29.3.2011
PISMO ČETRDESETTREĆE – Sanja petrović
 
Dragi moj,
ovih dana vođena sam
neverovatnom energijom
snažnim mislima
poezijom.
Čovek do Čoveka
emocija do emocije
rečenica do rečenice
neraskidivo prijateljstvo.
Sladih se i vrućim salepom
tufahijama
rahatlucima
i tucanom kafom.
Da li sam mislila na Vas?
Zašto pitate nešto što znate?
Hotelske sobe su lepa mesta
za maštanje…
Zaljubljenost?
Velika je razlika
biti zaljubljen od poželeti nekog.
Mislite da želeti nekoga
često, strasno i nežno
upućuje na zaljubljenost?
Meni pre na zanesenost
koja opet nije isto što i zaljubljenost
smatram je stepenicom niže
podrazumeva fizičku privlačnost…
zaljubljenost pored fizičke privlačnosti
ima i psihičke, intelektualne
a ona opet nije isto što i voleti…
voleti nekog je mnogo stepenica iznad
podrazumeva
nositi nekog pod kožom
da taj neko reguliše
otkucaje tvog srca
da ti da krila
i bude vetar postojani…
Oh, osetim li ja to Vas
na leđima svojim?
Zauvek Vaša,
S.
 
 
28.3.2011
 
 
 
27.3.2011
PESMA NEDELJE-
REČI TVOJE – Miladinović Sandra 
 
26.3.2011
PITANJE – Zivko Bogović
 
Da li ima,
dragi nas Boze,
nekoga na svetu,
ko nas razumeti moze?
 
Da nam objasni,
sta se sve dogadja,
gde su uzroci toga,
sto nas mnoge „pogadja“?
 
Skoro vakodnevno,
gledamo, slusamo i citamo
o unistavanju ljudskih zivota,
sto po sebi ne dolazi samo?
 
Uzroci zato postoje,
duboki su koreni njihovi,
niko ih ne moze da resi,
ni najveci ljudski umovi!
Zivko Begovic
 
 
 
 
 
 
 

 

 
25.3.2011
 
PESMA NEDELJE
Zrno razuma – Nevena Ugrenović Iskrica
 
Čekaš me na drugom kraju sveta
jer ovde ne može da se živi
ono što je ostalo
poderani kraj
opasač od briga
i malo smeha
za dobar dan…
 
24.3.2011
OTVORI SVETLOSTI- Aca Gajević
 
 
 Ulazim u jednu sobu
i tu se ogledam
eee…tu se ogledam
Istočna strana zida
oslikana je ikonama,
nisu osveštane
a ipak odišu sjajem
 
Severni zid otvor je svetlosti
gde odvetri miris
što se nikad,
nikad ne vrati…
 
Vremenom sa lica voda spira rđu
a ja se ne umivam,
živim tako rđavo,
rđavo..
 
..ogledam se a ona me češlja,
ona me oblači,
i po njenom sve mi lepo stoji
.pa tako.obučen odlazim
da dušu joj tražim
i kažem joj kako je sve rđavo,
rđavo…
 
Godine ne brojim
uz njih se ogledam,
a one same govore,
govore kako to izgledam….
 
Aca Gajević
 

  

 
 
 
 
 
 
 
 

LABUDICA SNOVA – Dragana ilievska
 
Belicasto perije,carobnog labuda,
u izmaglici snova,prostranstvom poleti,
nezno me pokriva po citavom telu
labudica snova oblaku uzleti…
*
Nevidljiva krila odjednom se rode,
divovsko me srce oblacima nosi,
unutrasnja snaga,pokrece mi zelje,
ka oblaku ceznje,mozda tamo ti si?
*
Mozda si ti labud sto mi krila jacas
tvoje sjajno perije,miluje mi telo
cekas me sigurno,to je moja zelja,
u mislima zene, kipti nade vrelo!
*
Vrelo nade!Vrelo misli!Vrelo ceznje!
Na sve strane kipi ,zvezdama me vodi,
oblacima satkanim od skrivenih zelja,
zelim da me tvoja ljubav preporodi…
*
Prelepi labude,usnulih zelja,
rasiri krila,nezno zamahni njima,
prospi po meni belicasto perije,
daruj mi bezbroj carobnih dodira..
*
Od paperja mekog haljinu mi satkaj,
na glavi veo perom mi zakiti,
tvoja sam nevesta srcem obecana
nasu vecnu ljubav Bog ce krunisati…
*
Na oblacku zelje,u vrelu ceznje,
pozovi me sebi privi me na grudi,
labudicu snova,pred oltarom vodi,
vecno budnu zelju u snu mi ozivi!
*Dragana Ilievska.*
 
21.3.2011
SVETSKO GIZDANJE- Dejan Milojević
 
 
Udica bez mamca,
 tiganj bez mesišta,
stomak mi je prazan –
nisam jeo ništa.
 
 Frižider Gorenije
kupio ga ded’
još u vreme Tita
u njem’ samo led.
 
 
 20.3.2011
PESMA NEDELJE
ULIČARKA – Srbobran Matić
 
 Da bi proverio čitalački dar,
knjigu svoju stavih na trotoar.
Noga za nogom tu kulja,
iznad nje prolazi rulja.
 
 
19.3.2011

 NASLEĐE – Gordana Knežević

ona više ne obećava ona ne šapuće
ona vozi sa ugašenim svetlima

u naborima njene zelene haljine
divlje laste falsifikuju uzdah zakasnelog leta

ona se igra po ćoškovima
i nosi kredu na prstima

ona crta pa koži feničanske mornare
kako se smeju agama u mokroj kosi

ona nosi šešire od svile
i sluša kako diše vetar u sušnom mesecu

ona balansira na vrhu čiode
i pamti ugriz kolača sa ukusom rendanih jabuka

ona nije birala reči
kada je svodila završni račun

ona je nasrnula na pesmu
na način koji je jedva razumljiv

i tako ostala ogoljena u opni sluha
u materici u konoplji

u  zaprepašćenom nagoveštaju
valjanja na pučini

ona je prihvatila stvari
takve kakve jesu

kule su srušene

ostalo je nasleđe

© Gordana Knežević

18.3.2011

ДА ЛИ ЈЕ ВРЕДЕЛО – Славољуб Бановић

 Малена,
покушао сам,
колико сам знао и умео,
да ти помогнем.
А волео сам те, волео много
и мислио сам да љубављу могу све да решим.
Волим те још увек али … 

Желео сам те,
желео
као што ниједну другу
желео нисам.
И чекао сам те,
чекао данима и ноћима,
у мислима и сновима,
и будан те сањао.
Чекам те и сада
а ти,
увек си бежала.

Трудио сам се да те схватим.
Можда сам и успео?
Покушао сам да те зауставим у твом лутању
пружајући ти сигурност, топлину и љубав.
Знала си да имаш место повратка,
и враћала си се,
Узимала шта си хтела, грчевито, на мах
и опет нестајала.

Да ли је вредело?

© Славољуб Бановић

 
 
 
17.3.2011
KRIK RANJENOG ORLA-A G
 
 KRIK RANJENOG ORLA 

Samo da zaspim…

..hodaću stazom svetlosti

U tajni meseca osetiću žubor

..devičanskih izvora

Hodaću oblakom umilnih kiša

..tražeći munju što hrani

.tvoju uzavrelu krv

Samo da zaspim…

.bio bi mi svet pri ruci

U očima lepota

..i tananost tvoje kože

Bila bi mi kao duša u duši..

.osmeh koji vedri ustajalu tišinu

Al‘  samo se tešim..

.kovitalac lomi osećanja,

i krik ranjenog orla

..drži me budnog

Al` samo se tešim

..da u san mi dođeš..

.i uspomenu iz senke oživiš

U toplini postelje

Bila bi to varka tvoje daljine.

(C) Aca Gajević

 
16.3.2011
PREDOSEĆANJE – Marina Adamović

Sanjam prozor gde bi bile
moje oči.
Neko prilazi,
otvara ga,
dugo razgleda sto,
stolicu,
praznu postelju;
uleće i krilima maše
preko nečeg sličnog mome telu.
Listovi sveske
(ili magnolije?)
iskljucani padaju
i
dozivaju
.
Frojde,
Frojde,
šta je ono što mi nisi rekô?

 
15. 3 2011
LJUBAV-Milka Vujić-Vujnović

Iz zbirke: Kosulja plava
DAH TOPI,
SRCE GREJE,
U VISINE VINE.
NAPITAK VRELI.
TA ROSA,
MOC ZIVOTA
Milka Vukic Vujnović
14.3.2011
 
GRAD SREBRNIH SNOVA

 

Vreli dah uznemirenog vetra
remeti dremež vazduha tražeći
svedočanstvo najskrivenijih šapata
u živim slikama
podstaknutog sećanja na dane
kad je vredelo ginuti za ideale.
Razbuktana vatra nalazi odraz
u skrivenim visinama nebosvoda
i sparnog ustajalog vazduha
iznad zažarenog asfalta
uspavane palanke.
Buntovni šum povetarca
lebdi nad ulicama,
krv se talasa u damarima
dišem ubrzano, puls opipavam…
I sve se sliva u jedno
duboko treptanje u pazuhama
stvaralačkog zanosa
za naše ponovne Susrete
toplinom prkosa obojenih
na ivici grada koji spava
u Srebrnim Snovima.
(C) Ratka Bogdan
13.3.2011
PESMA NEDELJE

8,9 PO RIHTERU – Marina Adamović

I bî strava
Haos u nemiru
More upi nebo nad zvezdama
Trava ode do zemnoga jezgra
Vapaj ljudi nad
Purpurom ruže
.
Zlokobni prizor
U pupoljcima
Marina Adamović

 

 

12.3.2011
 

 

 BRAĆA PO KNJIZI

 Kada si izašao iz zatvorske bolnice CZ-a, pitao si me:

– Čuj, tamo je bilo loše, ali bar sam čitao i pisao.
Imaš li neku knjigu na zajam,
Hesea, Pavića, Bukovskog?

 

Pozajmio sam ti Bukovskog, „Bludnog sina“,
BIGZ, YU ISBN 86-13-00029-0
tiraž 20 000 primeraka
Beograd, 1986.
Kasnije sam te povremeno viđao.
Navraćao si u naš stari kraj
obučen u skupo odelo, sa štosom
novčanica u džepu i elegantnim
zlatnim lancem
oko vrata.
– Sada sam u nekoj frci, ali vratiću ti knjigu uskoro,
pročitao sam je dva puta, nego zajebi to,
treba li tebi nešto, treba li ti novac?
– Ne, ne, u redu je…
– Evo ti bar dvesta dinara, surfuj po netu u igraonici
tipkaj one tvoje stvari?
– Okej, okej…
Potom si otišao
ali nismo bili svesni
da ćeš ubrzo otići
zauvek.
Nadam se da ti je „Bludni sin“
pravio dobro društvo
na putu, za Tamo.
Godinama kasnije, na buvljaku nekog drugog grada
preturao sam po stripovima i začuo glas
mladića:
– Šefe, pošto za ovu?
– Dvesta dinara, momak!
Mladić je u rukama držao
isto ono izdanje „Bludnog sina“
prepoznao sam knjigu
po koricama.
– Kupi knjigu, dečko, nije loša – rekoh mu.
Promislio je, ali je ipak odustao, a knjigu sam
kupio ja, i vidiš druže, svetlost nas je
ponovo obasjala na tren, eto, sada
obojica imamo sopstveni
primerak
ja na ovome
a ti na onome
svetu.
© Marko Antić
 
11.3.2011
ЉУБАВ, ВЕРА И НАДА –Živomir Milenković

 


Глас дајем за ЉУБАВ
Извор живота
Опстанак света
И Земаљски спас.

 


Глас дајем за ВЕРУ
Веру у Бога
Вечност и спасење
И Божијег сина Исуса Христа.
Глас дајем за НАДУ
Нада у живот
Нада у љубав
Нада је спас.

Živomir Milenković
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!

 

Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај
заборавити никад нећу…
Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!
Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…
Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче…
Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…
© Љубодраг Обрадовић

9.3.2011
АКО НЕ МОЖЕШ ДА ЗАУСТАВИШ ВРЕМЕ-Јелена Протић-Петронијевић

 

 

Ако не можеш
Да зауставиш време
Пробај да зауставиш
Себе
Тамо где си био срећан
На оној обали
На усијаној плажи
На неочекиваном путовању
На крају лета
На измаку зиме
Негде у Ломбардији
У месту Сан Бартоломео

 

Крај љубазних људи
И старих вртова
У долини
Испод белих врхова
Или крај Цркве
Светих Јоакима и Ане
Увек закључане
Негде у шуми
Негде у Србији
Толико је лепоте
Око тебе
Заустави се близу ње
Иако знаш
Да те они људи не воле
За које си мислио да су
Пријатељи
Нека говоре
Шта год желе
Ако не можеш време
Да зауставиш
Себе
Пробај да вратиш
Тамо где си био срећан
© Јелена Протић-Петронијевић
 

 

 

 

8.3.2011
 

 

CRNI ANĐELI-Rajko Glibo
 

 

mogao sam opjevati Fušfilologa
a on zaglibio
spasavajući sebe
umjesto ljubavi
odabra potonuće
ode među crne anđele
„službeno lud“ sam
za crnog anđela
time odgađa
svoj javni ponor
istinski anđeli proskribiranom
dodjeliše svjetsko ime
bosanskog sublimizma
Fušfilolog se plaši
svoje prošloti
sustižu mu se
gutljaji tišine
životom prevaren
preživa sumorne snove
uz sve jače mirise sjete
a“službeno lud“ pjeva
pjeva kao slavuj
i pleter ljubavi plete
© Rajko Glibo
07.III.2011
 

 

 

 

7.3.2011
Dvočas
 

 

– Marko Antić

 

Prvi je počeo, a ja mu nekako vratio.
Pokušao je da me šutne, uhvatio
sam mu nogu,
podigao sam ga.
Trebalo ga je baciti na pločice i dokrajčiti, onesposobiti
ali imali smo trinaest
i nisam bio toliko krvožedan
nisam imao petlje.
Stajali smo kao budale u klinču
a u svlačionicu je uletela
razredna.
Držeća žena starog kova,
nastavnica fizičkog pred penzijom.
Histerisala je:
– Šta to radite?!! Šta to radite?!!!  Degenerici jedni !!!
Svi smo stali mirno.
Pred njom smo još uvek stajali mirno.
Onda se začulo.
Iz susedne, ženske svlačionice.
Urlanje.
Lepo se čulo – urlanje, cika
i vrištanje.
Razredna je otrčala tamo.
Potom nam je saopštila da nećemo imati fizičko.
I nismo. Imali smo dvočas
razredne nastave.
Razredna nam je govorila o moralu
teškom životu i nepravedno
nametnutim sankcijama.
Zatim je prešla na Jasenovac.
Puštali su joj filmove na fakultetu.
Crno-bele filmove, kako zadrigle ustaše
muče decu.
Jedan je neuhranjeno dete zgrabio za nogu
i tresnuo ga o zid, ostala je fleka,
govorila nam je.
Držala je monolog, sat i po, i duže.
Njen jedini način da nas zauzda
tog decembarskog dana
1993.
(C) Marko Antić

 

 

 

 

6.3.2011
 

  

ŽENI -KRALJICI SELENE- Miljojko Milojevic

 

 

 

 

Neko je nekad negde  rekao:
“Bez ljubavi žena je ništa,
a čovek- tek pola čoveka…”

O, Ti, Ženo- Ti kraljice, vaseljene…
Ti ne možeš biti ništa,
A još manje senka neka,
Što tavori kraj ognjišta
I smrt crnu jedva čeka…
U tvom srcu Ljubav cveta, i ne vene.

 

O, Ti, Ženo- večno nežna, večno blaga…
Kad likuješ, kad prkosiš,
Kad na bedru krčag nosiš,
Oduvek si svakom mila, svakom draga…
Uvek možeš da se snađeš
I Ljubavi plamni cvetak,
Ili, samo, tek zametak,
U svačijem srcu nađeš…
U očima tvojim- osamnom bespuću,
Sve su zvezde izgubile pute
I ne hrle crnom ugasnuću…
U tvom srcu večnu Ljubav slute!
O, Ti, ženo- večno lepa, večno mlada…
Kad ti srce Ljubav zari,
Kad se smešiš vragolasto
Svo biserje… cveće…zlato…
Još postoje samo zato
Da istaknu tvoje čari…
Svakome si čežnja vrela, san i nada…
Kada tražiš i uzimaš, kada daješ,
Kada bajnu tajnu kriješ,
Kada tužne snove sniješ,
Zbog Ljubavi nikad nemoj da se kaješ.
Ti,- kraljice sve selene, zvezdo sjajna…
Ljubomoru kada stvaraš,
I kad varaš, i ne varaš,
Nečija si  čežnja vrela, Ljubav bajna…
Ti ne možeš biti ništa,
A još manje senka neka
Što tavori kraj ognjišta
I smrt crnu jedva čeka.
(c) Miljojko Milojević
 

 

 

 

5.3.2011
 

  

ЛИПА- Ljubodrag Obradovic
Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.
Под мојим прозором и године лете…
Пролете живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо. 
 

 

4.3.2011
PESMA NEDELJE
ЛЕПА ЖЕНА ОД 100 КИЛА-Елеонора Лутхандер
 

 

У Црвеној кући
на Карлаплану где су
Стриндберг и Бергман
суседи
у временкој кутији
купила сам златну коку
с црним крилцима
замало дa прелетим
код горе поменутих
Штета што нисам садиста
па као дa станем
опет у ред
печено пиле молим
да ми спакује тровач
оргастички љубазно
ону реш печену
салмонелу
од око кило
мртве ваге
Ма шалим се
да му кажем
али на српском
и још нешто
нејестиво
Знам те ресторане
где више не једем
руски рулет за вечеру
има један Клуб
где се осећам
као Књижевник
главом и брадом
где сам лепа жена
од сто кила
кад изујем сандале
скинем са себе
књиге
и предам се
плими и осеци
супе са домаћим
резанцима
и пољубцу
крвавог бифтека
по мери мог срца
у Кафани са
великим К
Знам ко ме воли
знам и ко ме не воли
не пише у новинама
баш зато што не пише
нисам се догодила
синоћ у Београду
јер нисам умрла
гурнута низ степенице
а напуко је камен
од моје тврдоглавости
разбијачица кажу
и зујали су северније
ратни комарци
није ме засврбело
и меци мисле
својом главом
Упозорена сам и пазим се
не идем више на свадбу
са отрованим псима
возим се таксијем у Котеж
и у литературу
не варим кобасичарске
награде
нисам мачка
да ми у културној редакцији
одбројавају животе
9, 8, 7, 6,
и онда шиц, као Бранку
Миљковићу јој
historia est magistra vitae
пет из латинског
Зашто не будеш мало
Швеђанка?
пасош не чини човека, ало
нећу
не могу
недам
научио ме деда са Чева
уз пар ћушки
да чувам дијаманте
међу ногама
чувај Ело тело
© Елеонора Лутхандер
3.3.2011
 

 

GRADSKA – Darko Kolar

 

Papir na putu
onako zgužvan,
usamljeno bačen pre neki dan.
Prašnjava ulica,
ugaženi travnjak,
pripeklo sunce, blatnjavi stan.
Na staklu pišu neka slova,
bleda od sunca, ogrecana noktom.
Veliki prozor što prekriva krošnja,
ogromnim stablom što živeše mnogo.
Jutarnji tranvaj gazi šine.
Usamljen putnik na stanici stoji.
Gleda u sat, broji minute
i čita neke jutarnje novine.
I neko izvesno vreme prođe.
Velika gužva i mnogo ljudi.
Svako na neku stranu krene,
dan teče, mnogi su zoru
dočekali budni.
© Darko Kolar
03.06.1996.g./BEOGRAD/HOTEL YU/
2.3.2011

 

PRESTANEŠ LI- Goran Sebić

 

Prestaneš li me voleti,
ovo sivo nebo
će se srušiti na naše glave,
nikad neće doći proleće,
prestaneš li,
sve će nestatii,
ceo jedan svet
i sve će prestati da postoji.
Prestaneš li me voleti,
nestaće sve lepo,
nestaće ljubav
a mržnja će početi da se širi
kao zaraza ovim gradom,
kao neka kuga.
Prestaneš li,
bojim se da će nas naći na
Novom Beogradu-starom buvljaku
Novosadskom najlonu,
nije bitno gde,
tamo gde cigani
prodaju tudje uspomene,
sve ono pronadjeno u kantama,
na ulicama, parkovima
ispred kuća i stanova.
Ako me posle svega,
ponovo budeš tražila
naći ćeš me,
u bircuzima,
sa onima za koje si mislila
da svet nije mogao da rodi
a rodio je.
Nemoj mi se javljati,
bicu već dovoljno mrtav
da bi me ponovo ubila
i biću dovoljno neko drugi
da bi me ponovo volela.
Prestaneš li me voleti,
ja nikad neću moći,
nikad prestati,
tebe voleti.
© Goran Sebić
 

 

 
 

  

1.3.2011
DAME BIRAJU -Ljiljana Ivanović
Danas mi se
ne priča.
Neki budući
ljudi
preko reda
beru
moje
snohvatice.
Danas mi se
ne otvaraju
vrata
ni sa jedne
strane.

 

Zarobljena
u dva
kvadratna koraka
mogu samo
u svoju istinu
da se presvučem.
Danas želim
da pocepam
sve naslovne strane
na kojima su
moji
plesovi do snova
i zaboravim
omiljeni rialiti
DAME BIRAJU.
© – LJILJANA IVANOVIĆ

 

Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад, сањам.

Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.

Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.

Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.

Мирише липа… И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.
© Љубодраг Обрадовић

  
  
 

10.3.2011
БОГИЊА-Љубодраг Обрадовић

Svako juri da negde stigne
niko ni da je digne.
Jedan je namerno nogom nagazi,
što mu se stvori tu gde prolazi.

Da je flaša i šljiva rana
ne bi ostala nepročitana.
Kad videh prizor ja se zgranu
da jedna zena kraj nje stanu.

„Još nisam videla bruku toliku,
autor nije stavio sliku.
Za Uniju šanse nam slabe,
kad svuda đubre bacaju barabe.“

Zanm da je njena namera zadnja,
ne interesuje nju radnja.
Ima kulturu, baš je fer,
knjigu mi baci u kontejner.

Kad je jadnu neće ni dzabe,
da je prodam šanse mi slabe.
Gledam iz ćoška sebe se stidim,
ne mogu da verujem u to što vidim.

Izgleda da mi dzaba lupamo glavom
kultura završi na mestu pravom.
Nema prolaznika na trotoaru,
pa se  oslonih na novu knjizaru.

Umesto da bude ministarka
postade knjiga uličarka.

© Srbobran Matić

Pišem i kao
super mi je…
tražim razloge i uvek je tako
ozbiljna u svojoj gluposti
u ime svega
u svoj želji razbijena
hoću da se ostvari

Noć
svi koraci
i ja u svemu
san
razlivam
rečima

Veštičiji je ovo dan
zrno razuma
prekida želje
ovo nije ta bajka
i nisu ovo naše pesme.

© Nevena Ugrenović- Iskrica 

Čujem ih i u snu,
Jutrom me bude,
Koračas mojim stazama,
Gledaš mojim očima,
Tečeš  mojim suzama,
Pleniš mojim osmesima…
Ako hoćeš,
Ušetaj slobodno bez straha,
Prolećna otvori vrata moje duše,
Prve vesnike omiriši,
Najlepše stihove čuj,
Povetarac što virtouzno pleše,
Je batler,
Ne tuguj, primićete,
Moj andjele s neba,
Ako hoćeš,
Jer tako treba… 
 
 
 

 

Daj mi da snena dokučim tajne daleke,
Ako te nema!
Nek prodje ladja preko hridi,
I ti slobodno idi,
Neka te talasi ne muče,
Ja znam i struje  mora,
Nisam od juče…
Našla bih ti se i na mesecu,
I tamo mesečeve ogrlice nižem… 

Ako hoćeš,
Jednu ću ti  pokloniti,
Kao amajliju, da spoznaš zvezdu
I da je slediš,
Ja svoju imam i znam da vrediš! 

Ako hoćeš… 

© Miladinović Sandra

АКО ПОСТАНЕМ ДАН – Dule paunović

Спушта се лагано ноћ:
очи пуне дражи таме,
пуне душу
до јединог кутка
у коме искри чежња.

Предајем се ноћи:
постајем мрак
али не предајем се сну… 

Размишљам:
шта ће се догодити
када сване дан ?
Или:
ако жена из мог сна
упали светло
сред ноћи,
да види мој осмех ? 

Плашим се…
постаћу дан
у том последњем,
једином кутку
и утрнуће искра.

© Дуле Р. Пауновић

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/21439

2 comments

  1. Please wait...

    Nije lako birati stih dana. Zato Lepa zaslužuje sve pohvale iZA 8MART!!!

  2. Please wait...

    HVLA ZA RUZE :))) a pohvale nisam ocekivala tako da si mi duplo ulepsao dan!
    Pogledaj zadnja 2 meila od mene, poslala sam ti nesto zanimljivo… obradovace te!

    Pozzzzzzzz ls.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.