Grobna idila — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
351 пута прочитано

.

Probudila sam se u ponoć

(mada još uvek …………… sklopljenih očiju)

I čula zvona ………….. u daljini.

O kako je lepo …………….. biti izvan sebe!

Niko mi ne prilazi,

Niko ne poznaje,

Sama hodam sve……………..  lebdeći

Uz odjeke himne koja ne prestaje.

Ne pitam se kome je posvećena

………………….(pa naravno lično meni!)

I……………

Zelenim je pesništvom zatravljena.

Kakva je milina ……………… biti izvan sebe!

Tek se sada krv priseća ……………………. da pripada mome srcu

(kô korenje ukusu …………. humusa u zemlji)

Ali lupi vrata i nestade……………..

………………………………..Bog-zna-kojim višim putem.

.

Promašaji u stvarnosti ……………. beskrajno su mali

Prema tome kakvi bi ovi bili

Kada ne bih uživala ………………. dok…………… ne svane…

(poverljivo! …………….neće neće!

Uzdižem se u efemera…………..  i trajaću  večno večno  )

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/22256

1 comment

  1. Please wait...

    Marina,Marina, obaras covjecanstvo s nogu. Interesuje me gdje mogu da procitam te „prave“ knjizevne kriticare-sta kazu o Marininom stvaralastvu.

    Deli

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.