Lasta – Miladinovic Sandra

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
71 пута прочитано

 Lasta

 

 

 

Spustila se lasta ispred mojih nogu,

i hitro se digla opet put visina,

kao da je brizna il’ vesela odvec,

jos nekog sad htela pod svoj krov da prima!

 

I kao pozvana pogledom je pratih

duz bespuca plavih i ko violina,

ucini se meni da sa vetrom svira,

neku divnu pesmu rasirenih krila!

 

O divna, o mila, sto mi ti ne slete,

na dlan barem jednom da ti oci vidim?

Kakve li su mile, zagonetne, setne?!

Al’ tako se bojim dal’ cu da se svidim,

tim daljinama koje sobom nosis,

tako mala, nezna – ali stamenita,

i zato odleti i pozdravi svakog,

ako za me zna i o meni pita!!!

 

 

© Miladinovic Sandra

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/22938

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.