Stih dana i pesme nedelje – MAJ 2011

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Stih dana – MAJ 2011 – Bira Bogdanka Rakić

PESME NEDELJE MAJ 2011.

  • ШАПУЋЕ ЉУБАВ-Латинка Ђорђевић
  • PUTNIK-Snežana Čkojić
  • PREDEO KOJI SANJA – Vida Nenadić
  • LUBENICA VS: DINJA – Branka Korać

PESMA NEDELJE:

ШАПУЋЕ ЉУБАВ – Латинка Ђорђевић
Анђелско биље
и бели галеб
Сунцем окупани
талас туге
у љубав претаче. 

Плаве очи
залутале у мој сан
радују се
мом несну.

Пут удвојен.
Дах се утишава
шапуће љубав.

© Латинка Ђорђевић

29.05.2011.

SANJALICA-Sandra Miladinović

Knjige celoga sveta pročitao je

juče,

i tako sva znanja  sad su mu u glavi,

i dok  pije caj sa Teslom,

on oseti da je s veslom,

u snu došao do grebena!

Probudi se istog trena!!!

„Hej drugari da li znate kako sanja sanjalica?!

Predivno je to iskustvo!

Uh sanjaću, ali čvrsto!!!“

©  Sandra Miladinović

28.05.2011.

Drugačija-Mirjana Lukić 

Ne moraš mi ništa reći…
Čemu riječi?

Ionako sam,
jednog aprilskog jutra,
zalutala u tvoj život
iz nekog od prošlih vekova.

Ne ostaju moji tragovi
na ovozemaljskim stazama
ni suze na tvojim dlanovima.

Moje usne ne osuđuju…
… i ne mole.

Rastanak sa mnom ne boli!

Ja sam drugačija…

U očima mojim
nije tvoje proleće,
Ne raste detelina s četiri lista,
nit`mi je ime ime tvoje tuge
u jednoličnim danima.

Čemu reči?

Samo si, na tren,
u aleji sećanja, dušom pesnika,
raspleo nam konce sudbine.

Samo ti je duša prepoznala moju,
u škrinjici uspomena,
s požutelih slika
iz nekom od prošlih života.

© Mirjana Lukić

26.05.011.

SAMO RECI-Spasoje Ž. Milovanović 

Šta ti prvo pada na pamet
Kad kažeš da ti nešto nedostaje
Samo reci
To mi nedostaje
Izmeštenost i posvećenost

Ne kao misao već kao stanje
Ushićenje
Osunčana sva
Koliko mnogo tebe
Upišuljo jedna
U ovoj gužvi u ovoj galami
Na ovom podbulom nebu

Šta ti prvo pada na pamet
Kada kažeš da u nešto veruješ
Samo reci
Da je to u šta veruješ
Upravo ono što misliš da ti nedostaje

©  Spasoje Ž. Milovanović

22.05.2011.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

PUTNIK-Snežana Čkojić

Pogled utisnut u daljinu
kao statua na trgu prolaznika
kao beskrajna praznina
ćutnja kada se nema šta reći
i ćutnja kada se ne može sve reći

samo je varka

u smeru natpisa:
`za ludake`

samo za hrabre i srca prevelikog
da bi se moglo dalje putovati
za istraživače
putnike preko granica

praznina je samo varka
ćutnja je njegova unutrašnja pesma
za odanost nezainteresovanosti
za ulice i ljude oko sebe
dokone i umrtvljene

praznina sadrži slagalicu
i smisao slaganja

da se održi korak
sa usamljenošću
koketiranjem sa
tišinom dugom kao eoni
nadanja da se sretnemo sa sličnim
pogledom i osmehom
i da taj neko postane delom večnosti
i razlogom postojanja
i da se ne izgubi nikad

© Snežana Čkojić

21.05.2011.

MOLITVA SORABA-Ljubica Vukov Davčik 

Oče naš
Koji si iznad nas
Neka ti ime i dalje oreolom krasi
Zemlja po kojoj koračaš bude sveta
Pomiluj toplim dlanovima
Teme po glavama našim
Viore se vlasi
Hleba hleba daj nam
Još i danas
Oprostimo jedni drugima dugove
Bez iskušenja molim
Zloba nas umori

Care Lazare
Svetlosti
Milice carice
Svetice
Kosančić Milane
Junače
Miloše Obiliću
Hajduče,uskoče,osvetitelju
Devet Jugovića
Braće moćnika
Boško
Damjane
Mitre
Momire
Nenade
Nikola
Petre
Vojine
I Stjepane
I deseti stari
Jug Bogdane
I Jugovića majke
Sa crnim gavranom
I prepuklim srcem
Kosovo polje
Zauvek utkano
U srce moje
Patiš i sada
Posle  sedam vekova
Krv se nije
Iz zemlje ocedila
Kosovarka je vidala
Kosa je i sada svima
Osedela
Jauci svuda
Patnja nas uguši
Opet stradanja
Vapaj u duši
Nikad svoje
Ni svoj u svome
Na svome
Istorija se ponavlja
Uvek proterani saterani
Nikad shvaćeni
Uvek blaćeni
Smlaćeni
Narod naš sorabski

…Ode Kosovo
a ćute pesnici….

© Ljubica Vukov-Davčik

 

20.05.2011.

Последњи Мохиканац-Neven Milaković-Likota 

Р`јечи по навици, к`о јутарње мл`јеко,
увјежбани осмјех, закључано лице,
шапат мјесто крика, да не чује неко,
завезаних крила одст`јељене птице.

За шарену лажу одрекли се снова,
избјегли са Крста да угоде Јуди,
услужни џелату, Срби новог кова,
полтрони, пиони, све само не људи.

Исцјељен Господом и страдалним родом,
у властитој кући постао сам странац,
макар сламка слаба под небеским сводом,

рјешен сам да будем задњи Мохиканац
Па кад дође вр`јеме пред свог Творца стати,
да се могу сином Праотаца звати.

© Невен Милаковић

19.05.2011.

POETSKA SNAGA-Ratka Damnjanović

Čoveka prave
krv i mišići, kosti i koža,
mozak i nervi, razum i dela.

Dok pesnika čine
srce na dlanu,
sanjalačke oči i boemstvo,
noćne more,
pokoji refren,
par rima i strofa,
ljubavni jadi i izgnanstvo.

A ja sam vam eto i pesnik i čovek,
štaviše žena,
pa mi je sav teret sveta
na leđima,
pa mi je duša u grču
sva ozleđena,
jecati hoće, al’ joj se ne da,
trzaj krene, pa se preda,
suze niz grlo, pa u nedra,
razum se od srca otima
i to mi je sudbina –
jer ja sam pesnikinja.

18.05.2011.

ЧЕКА МЕ БУДУЋЕ-Peko Lalićić

Ту сам
где сам

нисам
за велику причу

ни за чекање

чека ме
будуће

видим му лице

у његовој се сенци
беласам

небо
јутра плоди

бескрајно

 

17.05.2011.

GREŠNICA-Miladinović Sandra

Hrabrost je moj drug, ukoricu sebe!

Kriva sam jer sam nevaljala,

i jer sam dusu ukaljala!

I………?

Cujem krila i pesmu ptice,

eno je, leti  i raduje se slobodi,

i ja pruzam ruke k nebu!

 

Sledeceg jutra  ponovo cu da se rodim!

 

© Miladinovic Sandra

 

16.05.2011.

KROTITELJ REČI-Marina Adamović

Očaj ima krila

I leprša

Od duše do uma

.

Sagradiću kavez

I negovati svoju jezu

.

I Karajon je čuvao skakavce

 

15.05.2011.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

 

PREDEO KOJI SANJA 

Juče
ostrugaše komšije krušku
na međi.
A ja još čujem njen pad,
mada sad
kroz prozore
lakše vidim zvezde.

Danas,
dok ceo predeo sanja,
ja gledam nebo
preko panja.
I plaše me
svi umrli,
žuti listovi
i drhtaji suvog granja.

© Vida Nenadić

 

 

 

 

 

12.05.2011.

ЧЕКА МЕ БУДУЋЕ-Peko Laličić

Ту сам
где сам

нисам
за велику причу

ни за чекање

чека ме
будуће

видим му лице

у његовој се сенци
беласам

небо
јутра плоди

бескрајно

 

11.05.2011.

SAN-Marina Adamović

Sanjala sam…
Sanjala sam….
Ma šta ono beše?
Čini mi se …
Tu, negde pred zoru
Sanjala sam…
O,  tako sam srecna bila!
Ništa nisam sanjala…
A da jesam!!!!

(Navukla sam jastuk preko glave)
Ko mi to naredjuje da bdim?

 

10.05.2011.

Трешња-Milisav Đurić 

Када ласте најаве прољеће
природа се у мирису буди,
сва у бијелом засребри од среће,
тершња рана своја њедра нуди.
Природа се у мирису буди.

Тихо лахор латице јој љуби,
у раскоши сва се расцвјетала.
Bитка, њежна, раскопчала груди,
плодовима слути из њедара.
Y раскоши сва се расцвјетала.

Кад у мају нектар је узбуди
к’о дјевојка о љубави снива,
под сунчевим зрацима заруди
а слаткор се с усана излива.
К’о дјевојка о љубави снива.

© Милисав Ђурић

PESMA NEDELJE:

LUBENICA VS: DINJA-Branka Korać

Snabdevam mnogo ljudi mojim lubenicama.

Sve moje lubenice su kao i ljudi različite.
Svako može pojesti prema svom kapacitetu.
Svako može živeti prema prostoru koji zauzima.

Lubenice zahtevaju mnogo prostora.

Postoje lažne lubenice kao i lažni lubenicojedci.

To su dinje koje se prave da su više nego sto jesu.

Problem sa nekim dinjama i dinjojedcima nastaje
kada vas direktno u oči gledaju i tvrde
da su lubenica i lubenicojedac.
Još od teorije evolucije koja objašnjava kako
prilagodljivost odredjuje opstanak
postoje dinje i dinjojedci sasvim sigurni
da je laganje prilagodljivost.

Oko mene  ima mnogo prilagodjenih dinja i dinjojedaca.
Zbog njihove prilagodljivosti, lubenice izumiru.

Juče sam slušala jednu dinjoobožavateljku
kako estetika konačno pobedjuje nad etikom
i da je moguća lepa smrt
za sve od života preumorne
ili one koje ne žele da nastave
truljenje bez partnera,
one koje su zaboravljene, zanemarene i ostavljene.
Eutanazija je lepa smrt i u tim slučajevima,
a ne samo za terminalno bolesne lubenice.

Posle njenog govora, ispala mi je dinja iz ruke.

Namerno.

© Branka Korać

07.05.2011.

И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ-Života Trifunović

И сељак може песник бити
само се треба, мало потрудити.
У слободно време, кад има воље,
размислити треба мало боље.

И да не би мисли ветар разнео
оловком би их на папир пренео.
А има сељак разноврсне теме
за своје многобројне проблеме.

 

06.05.2011.

 

ELEGIJA SA UGASLIH OGNJIŠTA-Svetlana Biorac Matić 

Ovde još samo groblje oživi
o zadušnice il’ na dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neće oživeti.

Još samo humlje žive dozove
natpisi sto se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove,
i blede slike srasle s’ kamenom.

Gore, nad grobljem, niz puste kuce
još samo vetar žalosno vije…
iz praga pronikla trava i pruće,
popalo prošće, pukle maije.

I šumska tama sve jače bije
i sve se utiša tužnim mirom,
odlazi život i oči krije,
dok vuk zavija pred kapijom.

© Svetlana Biorac-Matić

 

 

 

 

 

 

 

05.05.2011.

IMA-Vida Nenadić

 

Ima
mnogo priča
o predelima. 

A sve su one,
zapravo,
priče o ljudima.

Onim ljudima,
koji su u potrazi za
sebi sličnima.

© Vida Nenadić

 

 

 

 

 

 

 

 

04.05.2011.

LUBENICA VS: DINJA-Branka Korać

Oko mene  ima mnogo prilagodjenih dinja i dinjojedaca.
Zbog njihove prilagodljivosti, lubenice izumiru. 

Juče sam slušala jednu dinjoobožavateljku
kako estetika konačno pobedjuje nad etikom
i da je moguća lepa smrt
za sve od života preumorne
ili one koje ne žele da nastave
truljenje bez partnera,
one koje su zaboravljene, zanemarene i ostavljene.
Eutanazija je lepa smrt i u tim slučajevima,
a ne samo za terminalno bolesne lubenice.

Posle njenog govora, ispala mi je dinja iz ruke.

Namerno.

© Branka Korać

03.05.2011.
ĐĆURĐEVDANSKO JUTRO-Sandra Miladinović

Prizor za prizorom niže se polako,
ko niska bisera, prozori u staklu,
paun je što seta, priroda što buja,
a sve ih miluje cvrkut od slavuja!

Ponosno, gizdavo, vozi gazdu svoga,
at što grivom maše, baš ovoga jutra,
a tako je beo i hitar ko munja,
kopita se čuju, daleko od puta!

Eh, svi nekud jure u beskrajnom kolu,
ovog Djurdjevdana svi se braćom zovu!!!

© Miladinovic Sandra

02.05.2011.
TRENUTAK-Ljubica Vukov-Davčik

Dođe
U trenutku

Dodira ruku
Što drhte

Vazduha
Koji dišeš

Treptaja trepavica
Na očima
Dok drhtiš

Uzdaha
I promuklosti glasa
I drhtiš

Obamrlosti tela
Kad drhtiš

Ne nemoj
Ga propustiti

Predaj se
Trenutku

Život živi

© Ljubica Vukov-Davčik

01.05.2011.
ANĐEO PROLEĆA-Vesna Dimitrijević

S ponovnim rađanjem visibaba,

s klijanjem narcisa,

zumbula i irisa

divim se proleću

ali ni jedno mi ne izbrisa

žaluzina postojanje,

zamandaljenu odaju

u njoj moje samovanje.

© Vesna Dimitrijević

FavoriteLoadingAdd to favorites

496total visits,2visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/22952

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.