Zaseda — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
109 пута прочитано

Tumaralo je kućom cele noči

Zidovi su zveckali i zbijali se

Prozori su navlačili naprsnuta stakla

Tišinina urlala od nemuštog šuma

.

Zračak zvezde ulete bez nade

Onda pade teško kao stena

.

Anonimne oči

Gledaju u pesmu

.

Nasamo treba govoriti s noći

Vrlo mudro

Vrlo…

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/23062

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.