M(l)atematičar – Zoran Hristov

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
167 пута прочитано

Zoran Hristov

Neki dan, upoznah čoveka koji mi ‘ladno kroz priču reče da piše erotske priče i zaradjuje pare. Nije da sam mu ukrao ideju pa da i ja maznem neku kintu…al reših da se oprobam. Pa šta mi b(L)og uz svemoćnog ФејсБука da.

Okreni, obrni, reših da udarim po matematici, jer ako se tu gde sam najslabiji pokažem dobro, onda ću tamo gde sam dobar…da najebem.

Dakle, matematika i ja.

Slab sam vam ja matematičar, stalno sam iz matiša dobijao ocenu onako, od profesora. Ne preko veze, niti daleko bilo mita. To nikad ne bih uradio. Ne ni na „lepe oči“ (iako mi jedna drugarica reče nešto na tu temu)… ja sam vam to više dobio u skladu sa onom našom domaćom poslovicom. “ Ne onodi lep, onodi uporan“.

Iako nisam imao pojma sa matematikom, trudio sam se, pratio na časovima, odlazio i na dodatnu i na dopunsku nastavu, na fakultetu imao konsultacije sa profesorom….i taj trud je bivao nagradjen. Nagradjen tako što je nakon petnaestog izlaska na ispit profesor pred početak šesnaestog rekao:

„Z.M.J, sanjao sam da si položio“…. i gle čuda…položih šesticom.

Sreli smo se jednom u gradu i njegov komentar bio je: „da te nisam pustio, nikad ti ne bi školu završio“ – na čemu sam se ja uredno i do neba zahvalio. Jer, istina je. Statistike, Operaciona Istraživanja…sve sam to polagao iz prve….bez ikakvih problema. Al matiš…ma ne i gotovo.

E, ima i u matematici jedna stvar koja mi dobro legne. Onaj deo.. geometrija.
Toliko dobro mi je išla da sam čak i matematički izračunao uglove bračnog trougla.


Bila jedna žena, tu u kraju, u vreme dok sam radio na benzinskoj pumpi, koja je redovno točila gorivo u svoj „spaček“. Kad god bih video narandžasti „spaček“ znao sam da će reći: – „molim vas, napunite mi do vrha“ Nikad manje… nikad više.

Jedne noći, noćna smena, ista priča, punim joj do vrha, ona onako više za sebe a u stvari pita mene, „ne znam da li je do goriva…nešto mi secka u poslednjih par kilometara“

„moguće da je do goriva, hoće to kad je rezervoar skoro prazan“ – rekao sam, napunio do vrha, naplatio i ušao u objekat a ona je krenula. Ma ni dva minuta nije prošlo…došla je kod nas i zamolila da joj pomognemo oko auta jer:  „stao mi je…tu blizu“… dodavši „hajte vi da mi ga pogurate… mladji ste od kolege“


Pogledasmo se…kolega namignu, i ja odoh. Čačkao sam joj po svećicama… kao razumem se, iako od mehaničarskih rabota znam samo da napumpam gumu. „hoćete li sad da ga pogurate“ – reče „da probamo…jel odpozadi“ – pitao sam „naravno…nećete valjda da me palite u rikverc“ – gotovo se naljutila.

Kresnu spaček iz prve… ona ustade i kroz ono čudo na krovu pozva me „komšija… hoćete sa mnom, da negde ne stane pa da tražim novu pomoć“
Dobra duša… podjem, prodjemo pored objekta da se javim kolegi… on se nasmeja, namignu (ponovo, što li pitao sam se) i odosmo.

Pravo u njen stan… jer, jbga, morao sam da pomognem da ponese neke torbe i kese sa zadnjeg sedišta. Kad već pomažem, da pomognem do kraja.

„Komšija, ponašajte se slobodno, muž mi nije kod kuće“

„znate..ja..posao..ma..matematika…  kolega greši u naplati… matematika.. izvodjenje stanja“

Matematika… Geometrija. Dok sam objašnjavao zašto ne mogu da ostanem ona je skinula sve sa sebe. Geometrijskom preciznošću video sam dve polulopte koje su stajale na jednoj ravni, a na poluloptama kao prilepljene stajale su dve kupe koje su mi prosto bole oči.


Gledao sam polulopte i u sebi računao V=(4 r³ x 3):2=…….majko moja 95. Okrenula mi je ledja i nalaktila se na stol u trpezariji praveći prav ugao. U tom trenutku mi je sinulo. Učimo geometriju, dakle. E na domaćem terenu sam nepobediv… falila mi je samo pomoć publike.

Raširila je noge postavivši se tako da sam bez uglomera i lenjira mogao da vidim da su njene noge, u stvari katete, napravile jednakokraki trougao. Šta sam mogao… prihvatio sam se posla i dokazivanja teoreme o bračnom trouglu, a za to mi je bilo neophodno da koren stavim u 3.14.

Koren je u PI išao prilično lako, što i nije za čudjenje obzirom na to da sam sa geometrijom prilično dobar, a ja sam nastavljao sa operacijom korenovanja ne bih li pronašao unutrašnji ugao u vrhu ovog trougla. P = (a*h):2 glavom su odzvanjale formule….vodeći me ka Pitagorinoj teoremi, a nju ka srpskom jeziku i prelasku A u O, sa naznačenim jednačenjem suglasnika po zvučnosti.
I onda sam eksplodirao. Naučno dokazao na praktičnom primeru.

„U bračnom trouglu, jedan ugao je uvek tup! “ (D.R)

Ako uzmemo da je ona bila vrh trougla, a ja jedan od uglova na osnovici… treći ugao bio je njen muž i veći je od 90 stepeni, dakle TUP. Jeste, u tom slučaju hipotenuza је duža i trougao više nije jednakokraki ali to je na kraju krajeva manje bitno.

Dokaz je dokaz, a nauka je nauka, sad…otkud veze izmedju bračnog trougla i jednačenja suglasnika po zvučnosti… moraće da dokazuju neki stručniji i učeniji.

Kad sam se vratio na posao… izvodjenje stanja i prebrojavanje bakšiša bio je najlakši deo matematike. Krajnje stanje brojača minus početno stanje brojača jednako je prodata količina, puta cena jednako je dnevni pazar. Razlika ide u džep. Ovog puta od kolege.

Zaslužio je…mučenik.

P.S. I nemoj neko da mi priču uzme zdravo za gotovo ja, brate, ko svako muško kad su ljubavni uspesi sa ženama u pitanju, lažem.

(C) Zoran Hristov

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/2370

12 comments

Preskočiti na obrazac za komentare

  1. Please wait...

    Nasmejah se slatko!

  2. Please wait...

    lako tebi da se nasmeješ kad uvek sve prva saznaš

  3. Please wait...

    Ovo je odlicno!

    Ostadoh bez teksta.

  4. Please wait...

    Zaista umeš da nasmeješ!

  5. Please wait...

    zavaljujem se

  6. Please wait...

    Natalija, hvala na ostajanju bez texta.
    🙂

  7. Please wait...

    Зоки ово је врло инспиративно, али и реално, ма…. Шта рећи када си ти у питању. Поздрав Сава

  8. Please wait...

    Savo, drugar moj, ja se samo trudim da mi bude zanimljivo…naravno, i vama.

  9. Please wait...

    HeHe… nece niko da ti uzme z. za gotovo:))
    Pobro zaista ti price neverovatno leze:) Vidi se da ih pises sa uzitkom i to mi se svidja.
    Ja ti zelim jednu prelepu zbirku koja bi imala svoj efekat kod citaoce:)

    Da se kladimo?:)

  10. Please wait...

    OOOO, pobratimko, hvala na lepim zeljama, samo jos da nadjem nekoga ko ce da „udje“ kintu pa da je objavim.
    :)))))

  11. Please wait...

    Da te utesim.Meni se dva puta desilo, pre tri, četiri godine: tražili moj rukopis tj. pitali me imaš li novu knjigu napisanu da je objavimo? A ja jadna nemah ništa tada. Pa tako, Zorane,piši ti ipak kao da ćeš sigurno naći donatore. Sada imam rukopis a nemam para.U štampariju mi stiglo samo 11.000 hiljada dinara, još prošle godine. Ni makac dalje. A da sam napisala pre četiri godine to što sam sada ne bi videla ovolike probleme sa objavljivanjem.
    Pozdrav lep!

  12. Please wait...

    Divna, hvala na tešenju, :)))
    pišem ja za svoje zadovoljstvo i osmehe prijatelja, nešto mnogo i ne marim oko kintiranja, sa Lepom sam više kroz šalu prokomentarisao
    :)))) kakva crna knjiga, ovakve stvari ne ulaze u to@divna

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.