(izgubljena pesma) — Marina Adamo

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
125 пута прочитано

Otvara oči kô prozore. Počinje zima. Pušta

gramofon. Uzima cigarete i flašu.

Kô muzika, lagano, nižu se talasi dima,

A zatim ustaje da naspe piće u čašu…

.

Ne oseća više telo. Kao da ne diše.

Napalju leti inje. Miriše decembarski dan.

Zvuci sa ploče sve tiše se  čuju …

I soba sama ćuti. Sklapa oči u san.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/24696

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.